Bogosluženje  i svetovne obaveze Eindhoven, Holandija 04. oktobar 1957. godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Dame i gospodo, večeras bi Bapak želeo da objasni suštinu toga šta vi na treningu (latihanu) primate. Priroda latihana koji primate je pokretanje; on pokreće vaše čitavo telo. Pokretanje i buđenje koje primate dolazi iznutra, iz ljudske duše (jiwe). Zašto je ljudska duša u stanju da pokreće i budi? Zato što kada ste stišani i smireni  i vaše želje i misli su otišle, vaša ljudska duša i tanana unutrašnja osećanja mogu spontano da osete dodir  snage koja obavija čitav život. To je neizmeran život, Veliki Život, beskrajan i neograničen, jer njime vlada božanska volja i snaga Jedinoga Boga. U stvarnosti, on prožima i obavija sve stvari vidljive i nevidljive:  Zemlju, a takođe svetove ili planete koje vidimo rasute skroz po nebeskom svodu.  Sve je ispunjeno i obavijeno Božijom  snagom, Božijom veličinom. Ali ljudska bića ne mogu razaznati i ne mogu shvatitii, gde je i kakva je Božija moć.

Ljudska bića se mogu jedino osloniti na prirodu i prirodne zakone. Zaista, tako to biva u ovom životu. Ipak je istina da ništa ne nastaje, a da tome ne predhodi onaj koji je to stvorio. Jasno je,  Bog stvarno postoji, i Božija snaga stvarno postoji, jer mi možemo da osetimo, da znamo i vidimo  šta je stvoreno.

Stvarno, Bog i njegova snaga ne mogu da budu shvaćeni.  Kada bi ljudsko biće bilo sposobno da  shvati i razume snagu i dostojanstvo Boga, svet i njegovo okruženje bili bi možda skroz razoreni.  Zašto?

Zato što su unutar sebe, ljudska bića uvek obavijena i ispunjena strastima, htenjima i željama  i hoće da samo ona pobeđuju, da budu mudra,  slavna, bogata i tako dalje. 

U stvarnosti, samo ono ljudsko biće koje ima vrlo malo prohteva, želja i misli, koje može da utiša i smiri  svoje unutarnje osećanje, i koje može da bude strpljivo i da preda sebe Bogu, samo takvoj osobi je data snaga Božija i ona može da prima o životu. 

Zbog toga mnogi ljudi  istražuju sve vrste puteva da nađu svoj put da stišaju svoje srce i želje, i umire svoje misli, tako da njihova priroda zaista postane priroda koja može da primi dar od Boga.  To je put koji ljudi obično slede, i priroda koju moraju da imaju da bi primili Božiji dar.  Za nas, sve je to neobično i iznenađujuće, jer mi možemo da primamo dar Jedinoga Boga, kao što činimo na latihanu, u situaciji koja nije kao ta. 

U stvari, pokretanje i samo-buđenje koje svi vi primate stvarno dolazi iz ljudske duše, iz smirenog tihog stanja, koje je nemoguće pomešati sa mišljenjem. Iz tog razloga ne treba, i ne smete da brinete, da ono što primate može biti opsednuto nekom silom, koja može da učini da padnemo sa svoje pozicije kao ljudsko biće, koje iskreno služi Boga. Zašto Bapak to kaže? Zato što to primamo u stanju kad više nemamo želja, i kad ne razmišljamo, ne stvaramo sebi neke predstave ili  izmišljamo neke stvari. Zapravo, kad vi nešto izmišljate, ili mislite o ovom i onom, vaš latihan odmah prestaje. U primanju latihana, mi uopste ne koristimo svoje želje, misli,i maštu ;nemamo ih. Ipak, mi smo u stanju svesnosti; možemo da osetimo pokrete u sebi; naša osećanja postaju ponovo živa, čista i jasna.

Naravno napredak, širina i dubina svih ljudskih nastojanja, unutrašnjih i spoljnjih,  zahteva vreme, kao i latihan koji primate.  Bapak ne može da kaže koliko daleko ili koliko blizu, kako dugo i kako brzo će to biti. To zavisi od stanja svakoga od vas; to zavisi šta je u vašem unutrašnjem biću. Međutim, sigurno je da ćete biti u stanju  da nastavite da primate kako primate, i vaše primanje će se menjati i ići  sve dalje i dalje, sve dok konačno ne prožme  vaše celo unutrašnje osećanje. Buđenje pokreta koje ste primili će prodirati u sve nečistote i sve bolesno u vašem čitavom unutrašnjem osećanju i svi oboleli delovi vašeg tela postaće zdravi i opet dobri.

Uglavnom se preporučuje da ljudi treba da vežbaju i da se bave sportom. Zašto? Zato što sport čini telo zdravim. Ali ova vrsta sporta  stimulisana je i razvijena svešću i ne može da zađe dublje nego što je obično. Nadalje, ako nemate sreće i ako preterate previše preko granice, to vam neće doneti zdravlje već nevolje, jer se bavite sportom na pogrešan način. To je drugačije od pokreta koji se rađaju i koji su probuđeni iz duše. To su pokreti iznutra, ne od spolja, tako da je to izvan ljudske svesti, imaginacija i želja. Ovi pokreti neosporno će dodirnuti, prožeti i obnoviti delove našeg tela  koji nisu jaki, nisu zdravi, već oboleli, tako da oni postanu opet dobri i zdravi.  Zdravi u pravom smislu reči, jer je osoba pokrenuta dušom (jiwom). Ne zdravi u običnom smislu; zdravi u smislu da su zaista čisti,  jasni, bez primesa.

Put Božije snage  primljene iz duše ne zaustavlja se ovde; ona ne pokreće samo ljudsko telo. Ona konačno prožima srce i svest jedne osobe, kao i svesnost. Snaga primljena iz duše takođe čisti  naše srce, osećanja  i maštu, i konačno dostiže i svesnost našeg unutrašnjeg bića.

U stvarnosti, ni jedan metod učenja ne može očistiti i isceliti ljudsko srce i svest, osim ako to  nije primljeno sopstvenom dušom od Jedinoga Boga.

Jedan od načina koji mogu da poboljšaju ljudsko ponašanje je dobar savet. A dobar savet je često ojačan ulivanjem straha od božanske odmazde. Ali savet ostaje savet. Tako dugo dok je osoba koja prima savet bliska i poznata onome ko savet daje, ona neće učiniti ništa loše. Ali ako ona zaboravi ili ako je primoraju okolnosti, pošto želi da ima nešto što će je po njenom mišljenju učiniti srećnom i naprednijom,  ona neće koristiti niti poslušati savet. To je razlog zašto mnogi visoko obrazovani ljudi koji imaju i najbolji savet, čine stvari koje povređuju druge i koje odstupaju od onoga što je ispravno.

Drugačije je to kada neko može da primi iz sopstvene duše. Tada, svejedno koliko je on bio ranije loš, on će imati dobro srce, svest i volju, kao i čovečno držanje i ponašanje.

Kao primer, zašto je proroka Isusa i proroka Muhammada sledilo toliko mnogo ljudi? Obojica su imali srca koja su stvarno bila čista i pokorna Bogu, jer su njihovo srce, unutrašnje osećanje, svest i volja bili očišćeni od strane Boga.

To je primer nama ljudima danas. To ne znači da mi želimo da budemo kao prorok Muhammad ili prorok Isus, ali njih obojica su naši primeri i vođstvo za pokornost i pronalaženje puta ka Bogu. Mi ne treba samo da pratimo njihov savet, već da zaista praktikujemo način kako su se oni ponašali i upravili svoj život pre mnogo vremena. To je ono što se zove činiti dobra dela (amal), dobre podvige Bogu, sopstvena dobra dela Jedinom Bogu. To znači stvarno držati Božije zapovesti, koje su unutar ljudskog sopstva – kako je Bapak ranije objasnio -  koje mogu biti primljene ako je osoba čista i svetla, a njene su želje, predstave i misli ostavljene po strani i otišle, tako da je ona poslušna, iskreno se pokorava i poverava sebe Bogu i služi Mu.

Mi dostižemo to stanje u sasvim normalnoj situaciji i pored toga što primamo ovo od Boga, iz  naše sopstvene duše, mi mirno nastavljamo ljudski način rada, razmišljanja, i koristimo ljudske žudnje i mišljenja na ovom svetu. To je ono zbog čega Bapak kaže da je to izvanredan blagoslov – najveći od blagoslova. Mi smo primili stvarnu milost od Svemogućeg. Mi treba da slušamo, mi treba da verujemo, i mi treba da volimo Boga i Njegovu moć.

Ako naša priroda, srce i unutrašnja osećanja vole Boga, veruju u Božiju veličinu, i pokoravaju se Bogu, onda će nestati sami od sebe sumnje i strahovi koji su uvek u našem srcu. Kaže se i u islamu i u hrišćanstvu, da srce koje je uvek plašljivo i koje sumnja u veličinu Boga, da je loše srce koje je probuđeno satanskom silom; srce koje je zabrinuto i sumnjičavo je srce koje ne veruje u egzistenciju Boga i Njegove moći.

Sa treningom (latihanom), sumnje koje su stalno u srcu će biti izbrisane, otići će same od sebe, tako da mi stvarno verujemo i pokoravamo se Bogu i Njegovoj veličini. Ne namerno, ne svojom voljom, već kroz poverenje koje ispunjava i usavršava  naše unutrašnje osećanje.

Jasno, stanje koje ste svi vi primili, stanje ljudske duše da budi i oživljava naše čitavo telo, nije neka vrsta podučavanja. To nije ni vrsta razvijanja mišljenja ili neka vrsta znanja.  U stvarnosti, to je dar, primanje i milost od Boga ljudskom biću.  Tako, neko ko je bolestan može da se leči kroz latihan. Bolesna osoba može da obnovi zdravlje, ne zbog čovekove pameti ili bistrine ili nečeg drugog, već Božijom milošću, i bolesna osoba je slobodna od patnje, dobija ponovo zdravlje.  Jasno je, da latihan i plodovi koje ćete primiti od njega, mogu da postanu vaš putokaz, vaše vođstvo, vaša podrška i čvrstina, nešto istrajno; i to može da vas čisti i otvara vam put ako ste naišli na poteškoće u vašim naporima.

Tako ovaj  trening (latihan) koji primate nije takozvani mističan put. Obično kada ljudi pomenu mističan put, misli se da odlaze sami i ostavljaju svet, a daju važnost samo životu posle smrti,  jedva posvečujući pažnju svetovnim stvarima i životu na ovom svetu. To nije Božija promisao za ljudska bića. To je ono zbog čega smo mi u stanju da primamo Božiji dar na latihanu u sasvim normalnoj situaciji; mi možemo da nastavljamo da radimo stvari na način kao što se ljudi normalno ponašaju i rade na ovom svetu. Tako za nas, da nađemo pravi put ka Bogu, postoje dve staze: jedna je naš besprekoran svetovni život, a druga je da pratimo put ka Bogu. Zašto? Zato što to dolazi od Boga. To je stvarna naredba od Boga.  Tako, zbog Božije snage, mi možemo da izdvojimo šta je neophodno za ovaj svet, a  šta je bitno za budući.

Prema tome, u našem životu na Zemlji, na svetu, postoje dva puta. Za jedan možemo da koristimo svoje želje, svoj razum i maštu na običan način za svetovne vrednosti. Drugi je put ka Bogu, bez ljudske želje,  mišljenja ili mašte. To je zašto Bapak uvek kaže: nikad ne dozvolite vašem razumu da se meša u latihan, jer je latihan stvarno put ka Bogu. Tako mi postajemo naviknuti  da činimo obe stvari u svom životu; i naše misli, naša pamet i naše srce – ako je jasno šta Bapak kaže - neće se pomešati. Zašto neki ljudi praktikuju neke stvari i misle da je to put ka Bogu, pa postaju ludi, njihov um biva zbrkan, a njihovo srce zbunjeno? Zato što je njihov put Bogu, njihov način bogosluženja, način pokoravanja Bogu, iz njihovog uma, misli i srca.

To nije pravi put. Bog daje ljudskim bićima tako da ona mogu da prime Božije delo koje postoji unutar njih; tako ljudska bića mogu da nađu put ka Bogu, slobodna od želja, slobodna od misli, slobodna od uobičajenog stanja uma i mi smo u zdravom stanju; naša svest nije u vrtlogu; ne mislimo suviše, jer naše misli su samo za ovaj svet, i nismo puni misli uperenih u budućnost.

Ovim se zaključuje Bapakovo objašnjenje koje se odnosi na stanje, realnost i pravi smisao treninga (latihana) koji primate. Bapak vam savetuje  i apeluje na sve vas da radite latihan. Ovde nema nikakve potrebe za žurbom. Ne dozvolite vašim prohtevima  -  koji hoće da dostignu nešto brzo, da postanu brzo mudri i da brzo prime – da se umešaju. Nastavite da radite latihan kao obično, slobodni od htenja, slobodni od iščekivanja nečega, slobodni od svake želje da žurite. Tada, sve će proticati glatko i brže. Ovo je kraj Bapakovog objašnjavanja o latihanu, kao i Bapakov savet svima vama.

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač