Govor muškarcima i ženama Montreal, Kanada 10. oktobar 1963. godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Govor  #12  iz „Bapakovi govori volume 11”, kompletni snimljeni govori od Bapak Muhammad Subuh Sumohadiwidjojo, Copyright © 2007 the World Subud Association.
Sva prava su rezervisana. Izadato od Publications International 2002
Kod broj: 63 YUL 2.
Samo za članove Subuda

 

Braćo i sestre, pre nego što vam Bapak da govor voleo bih da vas obavesti da će sutra popodne napustiti Montreal; pa prema tome voleo bih da vam se izuzetno zahvalim, a posebno Komitetu koji su pripremili njegovu posetu i koji su vodili računa o njemu. Sledeće, Bapak bih voleo da se oprosti od vas i da vam poželi sreću u budućnosti. Hajde da se zajendo molimo Svemogućem Bogu da svi ovde budete u dobrom stanju i da Bapakovo putovanje kući njegovoj porodici bude sigurno i ugodno.

Braćo i sestre, Bapak će sada nastaviti. Ovo veče je njegovo poslednje veče ovde i tako da će vam on dati neka objašnjenja u vezi procesa od duhovnog treninga, latihana. Takođe ako bude vremena, potrebno je da da neke savete helpersima, kako bih mogli da vode grupe na dobar način, ka koperaciji i postojanju harmonije među vama.

Kako vam je poznato, latihan je baziran na predavanju.Ovo jednostavno znači da se mi jednostvano predajemo veličini Boga i da je to snaga od Boga koja radi u nama. Prema tome, bilo kada da primite latihan, nemojte da koristite svoje misli, već stvarno se opustite i samo pratite bilo šta da vam se desi. Na ovaj način vi ćete biti u stanju da dobro primate, mirno i staloženo.

Stvarno nije potrebno i nema svrhe da među vama ima argumenata u vezi toga šta ste primili na latihanu, jer činjenica je da vaše srce i svest ne mogu to da razumeju. Samo Bog može da to razume. Zašto je to tako? To je zato, kako je Bapak rekao predhodnog dana, kako svi delovi vašeg tela, isto kao i vaše srce i vaš mozak – ono što se smatra da je vaša individualnost –ustvari još uvek nisu ispravni. To je sadržina koja je privućena i pod uticajem samo od progresa ili lepote ovoga sveta, i stvarno je potrebno da se ostavi po strani i da se očisti. Samo tada ćete vi biti u stanju da primite pravu suštinu svoje individualnosti.

Zato što je to tako, ideje koje ima srce i svest u vezi Boga i Božije snage ne mogu da budu ispravne ili tačne. U stvari zato što su vaše srce i svest ispunjeni ovim svetom, način na koji vi imate percepciju o Bogu i Božijoj snazi biće ista kao i vaša percepcija ovoga sveta. Tako ako vi postmatrate ili vizualizirate ili mislite u vezi raja ili Boga, način na koji vaše srce i misli to posmatraju neće biti drugačije od njihovog pogleda na ovaj svet. Prema tome vi ćete naravno vizualizirati raj kao jedno dobro i lepo mesto, koje izgleda divno. I vi ćete vizualizirati Boga kao divnog, čudotvornog i slično. U kratki, vaša imaginacija se neće razlikovati od vaše imaginacije ovoga sveta.

Tako da je jasno da vi ne treba da mislite o Boga i Božijoj snage; vi ne treba da pokušavate da razumete. Pošto čak ako i ne mislite o Bogu, jednom kada ste čisti Bog će biti tu, u vašim mislima. Na isti način, čak i ako vi ne obraćate pažnju na Boga, vi ćete postati svestni Božije snage, jednom kada nečistoće u vašem srcu budu očišćene.

Prema tome najbolji način za nas – ne za druge ljude, za nas, za svakog od vas – nema ničeg drugog nego da uredno radite latihan i da pratite ono što primate na latihanu. Mi ne smemo da osećamo kao da se takmičimo jedni sa drugima, želeći više i bolje za nas same dok kritikujemo druge. Nemojte tako da radite; već samo prihvatite ono što primate. Ako drugi i prime drugačije od vas, vi treba da shvatite – kako je Bapak već ranije rekao –da se vi svi razlikujete u onome što primate.

Jasno je da ste vi trenirani da postanete sami vi lično kao jedno kompletno biće. To znači da latihan neće ići protiv ili van vaše lične individualnosti. Na ovaj način vi ćete postati svesni da Božija snaga vas stvarno vodi, upućuje i obrazuje kako bi ste bili u stanju da shvatite, razumete i postanete svestni od vaše celokupne individualnosti, što će postati deo vašeg svakodnevnog života.

Način na koji vi radite latihan je – kako Bapak obično kaže – uz predavanje Bogu, što znači da ne mislite. Ali pored toga, dobro je ako vi to osetite u jednom stanju mira i spokojstva. Nije potrebno da sebe forsirate da radite latiha previše ili da ga radite mnogo.

I predpostavimo da vi na latihanu plačete, vičete ili pevate: istina je da će biti vreme kada će biti traženo od vas da plaćete, vičete i govorite naj glasnije što možete. To je znak da u stvari vaše srve i vaše strasti su jake volje; da zato vi treba da budete glasni na latihanu. Međutim ako se to dogodi, vi možete takođe u sebi da tražite od Boga da ne budete preglasni, jer će vam Bog u tome udovoljiti.

Ovo je nešto što je Bapak i sam doživeo. Na početku kada je on primao – baš kao i vi – učinjeno je da on koristi svoj glas naj glasnije što je mogao. Posle jedanput ili dvaputa kako je to radio njegovi susedi su se probudili u čudu, i on sam je mogao da oseti kako to mora da je bilo za njih. Bapak je tražio od Boga, i njegov zahtev je bio odobren tako da treći i četvrti put – i ako ne baš slabo, ipak Bapak je mogao još uvek da čuje to- ipak nije bilo toliko glasno.  I pored toga, Bapak je još uvek trebao da pušta glasne zvukove; tako, da umesto to radi u svojoj kući, on je potražio mesto koje je bilo daleko od komšija, i tako je on bio glasan koliko je mogao. To je bilo važno za njega, kao bi njegov glas bio pročišćen.

U stvari to nije bilo samo vikanje što je Bapak doživeo. On njega se takođe tražilo da trči najbrže što je mogao. Tako da je on trčao najbrže što je mogao a takođe se prevrtao. U kratko, on njega se tražilo da se kreće izuzetno energično. I kako Bapak nije moga ovo da radi kući ili u latihan hollu – u tom vremenu nije bilo latihan hola i on je radio latihan kući – on je morao da ode na neko prazno mesto, daleko od svojih suseda.

Tamo je Bapak mogao da trči najbrže što je mogao, u stvari on se penjao na brdo i radio druge stvari ali posle se eventualno to promenilo, i njegov latihan je postao sve više i više profinjen i sve više i više uredniji, sve dok on nije primio latihan samo kada je to bilo potrebno. To znači, ako Bapak treba nešto da primi samo tada će on raditi latihan. To je tako kako je bilo. Prema tome Bapak se nada da ćete i pratiti i raditi latihan onako kako vam ga je on opisao.

Braćo i sestre, Bapak ne kaže da je glasan latihan pogrešan, niti kaže da je u redu. Ipak, mi, ljudska bića, trebalo bi da smo svesni; mi treba da naučimo da učinimo naša osećanja što više možemo sesitivna. Ako mi vičemo jako glasno na našem latihanu, naši susedi koji ne znaju ništa u vezi latihana sigurno će biti alarmirani. Tako da ako mi nastavimo sa ovakvim latihanom, to je kao da mi ni najmanje ne marimo kako ljudi oko nas osećaju.  Dok u stvari. ako mi – ako vi – primite latihan u mirnom stanju i sa strpljenjem, vaši susedi uopšte ne trebaju da budu alarmirani: čak i ako pomisle u sebi, „Koja čudna stvar!” vaš latihan će stati.

Takvo je naše primanje u svetu duhovnosti. Jasno je da duša koja se jako razvila i koja je široka, i osećanja koja su počela da budu čista, može da prodru u osećanja svih ljudi okolo, čak i onih ljudi koji su daleko, jako daleko. Zato mi bismo trebalo da budemo obzirniji nego obični ljudi.

Ako radimo latihan, i ako, kako bi trebalo, održimo to da je “latihan od Boga, ne od naše volje, tako da je istina da je to trening, koji je dobar i ispravan” – ako je to stvarno istina, tada ako je latihan primljen na jedan ispravan način, sigurno da će naša osećanja morati da postanu živa. To znači da mi možemo da shvatimo šta se dešava oko nas kao i sa našim susedima.

To je tako. Mi bismo trebali da smo u stanju da demonstriramo kakav je naš pravi latihan: da on vremenom prodire dublje i šire, da vremenom mi postajemo senzitivniji, življi i sposobniji da osetimo šta ljudi oko nas osećaju u vezi nas.

Kao jedan primer, juče za vreme testiranja Bapak je govorio, „Glasnije” i bilo je glasno. On bi rekao, „Smejte se!” i vi biste se smejali.  Tada bi on rekao, „Tišina!” i vi biste ga radili tiho. Tako da je jasno da jednom kada se vaša duša razivije i prodre u vaša osećanja, šta mislite ili činite biće u saglasnosti sa onim što osećate. Tako, na primer, ako vi kažete “Glasno!” vaš će latihan biti glasan, ali ako vi želite da on bude upola glasan on će biti upola glasan, čak iako ono što radite će biti potpuno isto.

To je početak da vi postajete navaiknuti na saradnju između vašeg unutraćnje bića i vašeg spoljnog. To jest, vaša duša počinje da upoznaje vaša osećanja i vaša osećanja počinju da se navikavaju na upoznavanje vaše duše. Toje ono na šta se Bapak poziva kao “hodati zajedno”. Stanjekoje želimo je za nas da možemo da primimo latihan paralelno ili simultano; to jest, bez da menjamo način na koji čivimo na ovom svetu. Tako da, mi još uvek treba da zarađujemo pare i da smo sretni da ih zarađujemo; da smo još sretni da radimo; da smo još sretni da se mešamo sa drugim ljudima. Ali pored svega ovoga, naša duša isto bi počela da se razvija.

I ako to nije moguće, za one koji ne mogu to da rade – „Ja stalno tražim, ali moj latihan je još uvek glasan” – pokušajte da nađete zatvoren prostor koji je daleko od suseda. U kratko, obezbedite da vaši glasni zvuci ne smetaju drugim ljudima i ako vaš zahtev ne može da bude ispunjen, vi treba da pronađete neki drugi način. To znači da vaša osećanja još nisu blizu vašoj duši: ona još uvek nisu u stanju da prate šta vaša duša želi.

To je tako braćo is sestre. A helpersi, onda kada se bave sa ovakvim članovima, treba da ih savetuju u saglasnosti sa ovim što je Bapak rekao. Ako oni nisu u stanju to da isprate, helpersi ne treba da osećaju da ono što član čini je pogrešno, jer je to rezultat namere ili želje samog člana. U stvari to nije namerno; takva vrsta latihana dolazi iznutra samo ta osećanja od tog člana koji prima ovako jak latihan nisu još svestna svog unutrašnjeg osećanja, od duše. Tako da helpers treba da se odnosi prema ovim slučajevima na način kako je Bapak objasnio.

Stvarno, u procesu latihana vi prvo doživljavate purifikaciju i kako je u vašem biću još mnogo prljavštine, sve ono u vašem srcu i svesti je rasterećeno dok traje purifikacija. Prema tome latihan koji vi primate predstavlja snagu strasti koja funkcioniše u vašim osećanjima. Zato vi ne biste trebalo da ste uplašeni ili da osećate da ono što primate je čudno, jer je to samo vaša priroda.

Stoga ima vremena kada je vaš latihan jak a ima opet kada nije, ali na bilo koji način sigurno je da postoje pokreti. Tako da kada je on jak od vas se traži da činite razne vrste pokreta, i vi treba samo da ih pratite, sve dok ste u stanju da kontrolišete snagu vaših manifestascija, i da one nisu pretereane na način na koji vam je Bapak baš objasnio.

A oni među vama čiji latihan nije jak ne treba da kažu da imati jak latihan je pogrešno. Helpersi treba da razumeju da je to rezultat prirode svake osobe posebno. Tako da ne treba reči da je pogešno, niti da je u redu, jer je to njihova priroda.

Kasnije, jednom kada ovaj početni latihan – prva faza, koja se sastoji od pokreta – se proširi na celo osećanje vašeg tela, vi ćete osećati jednu lakoću u svom biću i istovremeno vi će te osetiti buđenje svih delova svog tela, čak i delova za koje niste bili svesni a koji su u vama.

Ponekad buđenje ovih finih delova može da učini da se osećate kao da ste bolesni, jer se niste na to još navikli. Ponekad se osećate kao da imate temperaturu, a drugi put osećate hladnoću. Ponekad se vaše telo ne oseća dobro. To je vaš latihan počeo da ulazi sve dublje i dublje. Počevši sa nečim što izgleda vrlo fizički, latihan postepeno ide sve dublje, i umesto da se kreće samo spolja, vaša osećanja će takođe početi da se pokreće. Ovo je takođe nešto što će Bapak kasnije da testira sa vama, kako biste mogli da osetite i potvrdite ono što vam govori.

Tako da ako eventualno vi doživite ovako neštoo, vi ćete možda osetiti svoje disanje kako je sve dublje i dublje; a ponekad vaše grudi se neće osećati dobro: ponekad vaše srce će se pokrene a ponekad će to biti vaš mozak. Kada se vaš mozak pokreće, to može da uslovi da zaboravite o čemu mislite, ili da zaboravite stvari koje su vas interesovale.

Ovo je jednostavno proces purifikacije (čišćenja), i potrebno je kako bi vaše srce, vaše emocije i vaše unutrašnje osećanje postali čisti i da mogu da prime ono št vam je potrebno, ono što je potrebno vašim unutrašnjem osećanju. Vi će te, na primer, stvarno biti u stanju da primite šapat svoje duše.

Tako da ponekad, braćo i sestre, nećiji mozak će se osećati kao da je probijen iglama. To je takođe nešto što je Bapak doživeo ali se on samo predaje Bogu zato što i pored toga da on to ne voli ili ne želi, ako Bog želi da Bapak umre on će svakako umreti. Tako da Bapak primia ova iskustva sa verom i predavanjem.

Takođe, ponekad kada bi Bapak išao da spava osećao bi kao da je njegovo srce probodeno i to boli ali na kraju, kada se predao Bogu, on je dobio shvatanje da ova vrsta osećanja – osećanje da je proboden sa iglama – to je uslovljeno prljavštinom koja je prodrla u mozak i srca koja je odstranjena. Označi odstraniti je isto kao kada se stavlja. To boli kada se se unosi a isto boli i kada se odklanja.

Tako da ako doživljavate nešto slično ovome, nemojte da budete alarmirani ili uplašeni, jer tako izgleda proces purifikacije. To je čišćenje prljavštine koja se prilepila, koja je prodrla ne samo u našu krv već takođe u sve delove vašega tela.

Ovaj proces je sličan jednoj fizičkoj operaciji. Razlika je da kada je neka bolest otklonjena iz osobe preko fizičke operacije, koju obavlja doktor, to može da se vidi; dok je ovo jedna operacija na vašoj duši, koja je izvršenja od strane snage Božije, a ne od strane ljudskog bića.

Bapak može ovo da ilustruje sa nečim što se desilo jednoj njegovoj rođaci. Kad god bi ta Bapakova rođaka bila trudna ona bi imala pobačaj. Četiri puta je ona bila trudna i pobacila, tako da je na kraju otšla kod doktora u nadi da on može da nešto učini da spreči da ponovo bude trudna.  Doktor je bio u stanju da to uradi i ona nije bila više trudna.

Šest ili sedam godina kasnije, desilo se da se ona setila Bapaka, i da je zatražila da bude otvorena. Posle kada ju je otvario ona je radila latihan, latihan, latihan – ne samo dan ili dva već godinu dana. Jedne večeri oko ponoći ona je bila probuđena ali nije ustala, samo je otvorila oči. Kada ih je otvorila ona je mogla da vidi svoju sobu, i videla je kako se otvoraju vrata od njene sobe i pomislila u sebi, “Zaključala sam ta vrata, kako mogu sama od sebe da se otvaraju?”

Tada je ušla u sbou jedna bolničarka koja je nosila tašnu punu instrumentima. Ne mnogo nakon toga ušao je još neko ko je izgledao isto kao bolničarka, ali je izgledalo kao da je ta osoba bila doktor. Bolničarka je prišla mojoj rođaci koja se tek probudila. Spustila je svoju tašnu sa instrumentima i doktor ju je uzeo. Doktor je onda prišao mojoj rođaci i svukao ju je. On ju je pregledao i tada uzeo jedan nož i otvorio ju je. Dok je on nju otvarao ona je mislila u sebi, „Kako je ovo moguće, da je doktor došao i da me seče i otvara? Ko ga je pitao da dođe? Ko je zvao tog doktora da me operiše?”

Ona je mogla da vidi da su oni nešto uzeli iz njenog abdomena, što su oni oprali sa vodom. Ona je mogla da vidi kako to peru i istovremeno ona je mogla da oseti to u sebi.  Ona je mogla da oseti vodu. To nije bilo osećanje koje može da se objasni; to nije bolelo, ali je osećanje bilo vrlo neobično. Doktor i bolničarka koji su to radili bili su vrlo tihi; oni nisu ništa rekli. Jednom kada ono što su izvadili je bilo očišćeno, oni su to ponovo vratili nazad i zašili je sa iglom. Posle toga oni su pregledali njen abdomen, obukli je ponovo i otišli. Oni su izašli kroz vrata i zatvorili ih za sobom.

Posle ovoga ona počela da ustaje. Pokušala je ustane, ali je pala nazada jer se njeno telo treslo. Ona se samo predala veličini (moći) Boga i odprilike posle četvrt sata ona je ponovo pokušala da ustane i ovoga puta uspela. Tada je ona počela da hoda okolo i probudila svoga muža a muž je probudio Bapaka.

Bapak je otišao u njenu sobu: „Šta je bilo? Šta se to desilo?”

Ona je ispričala Bapaku ono što sam ja vama ispričao. Bapak joj je rekao da je to stvarno bio blagoslov, da je ona primila jedan poklon daje ona je bila očišćena Božijom snagom i njeno telo je popravljeno. Bapak joj je rekao da ona ne treba da se boji, već da umesto toga bolje se zahvali Bogu za ljubav koju joj je Bog pružio.

Tada, braćo i sestre, tri meseca kasnije Bapak je čuo od svog rođaka da je ona zatrudnela. Ona se uplašila jer normalno kada bi ostala trudna ona bi imala pobačaj. Bapak je rekao, „Nemoj da se bojiš i nemoj da imaš nikakvih sumnji. Imaj veru da će ti Bog pomoći i da on pazi na tebe.”

Stvarno ona nije trebalo da može više da ostane trudna ali ipak je ostala. I na kraju posle devet meseci, njeno dete se mirno rodilo.

Ovo je jedno iskustvo od jedne osobe u Subudu. Ima ih još mnogo, ali ja sam izabrao ovo da bih vam dao jedan primer, tako da možete da ocenite ono što se dešava na latihanu kojeg vi primate.

Tako da je jasno da vaš latihan, latihan koji svi vi radite, nije nešto što vi primate samo kao u nekom snu. Ne, vi če te biti u stanju da primite rezultate od vašeg latihana u stvarnosti.

Bapak će opissati svoje lično iskustvo. Pa, neko može da kaže da te stvari se samo dešavaju slučajno; ipak, kada Bapak dođe u neko mesto koje je obično hladno, iz nekog razloga – Bapak i sam ne zna zašto – mesto postaje manje hladno. Ili ako ima neko mesto gde nikada ne pada kiša: Bapak dođe tamo i kiša padne.

Slično koa Bapakov doživljaj sa njegovog drugog putovanju ge je putovao od Nemačke ka Švajcarskoj. Članovi u Švajcarskoj su rekli, „Bapak, kako se osećate? Da li možete da podnesete zimu u Švajcarskoj? Zato što je baš sad Švajcarska puna snega.”

Bapak im je odgovorio, „Da, zato što je Bapak potreban ovde, bilo šta da se desi, on mora da ide.”

Jednog jutra kada je Bapak stigao tamo, dva do tri metra visok sneg koji je prekiovao sve okolne kuće gde je trebao da odsedne potpuno jenesto, zato što od jedanaest sati predhodne noći sve do jutra, padala je vrlo jaka kiša koja je otopila sav taj sneg I kada je Bapak stigao u Švajcarsku pitao je, „Pa gde je sav taj sneg?”

 „Mi ne znamo zašto, ali sada kada je Bapak došao, sav se sneg otopio. Prošle noći je padala jaka kiša.”

Kada se dese ovakve stvari, Bapak se jednostavno zahvali Bogu što ga Bog štiti u svemu što on doživljava, i odklanja ili sklanja bilo koji poteškoću sa kojom bi mogao da se suoči. U stvari Mr. Bennett je rekao da sunce stalno doprati odnosno uvek prati Bapakova putovanja. On kaže da Bapak ima sunce u njegovoj tašni.

Braćo i sestre, Bapak vam ne govori ove priče zato što on želi da kaže da Bog voli Bapaka. Ne. Ono šta je demonstrirano je iskrenost u njegovom služenju Boga, iskrenost u njegovoj veri u Boga i iskrenost u njegovom predavanju Božijoj volji. A Bog uzvraća istom merom. Isto će se desiti i vama ako se iskreno predate i podvrgnete, i stvarno verujete u veličinu Božiju. Vi ćete sigurno biti pomognuti ako biste bili u problemu.

Ipak, Bapak vas opominje da ne uzmete ovo za garantovano: „Ako je tako, ja bolje da se samo prepustim. Posle godinu dana ja ću sigurno dobiti....” Nemojte da imate ovkav stav:; drugim rečima, ne mojte da računate na to. Predavanje je bez bilo kakvog obećanja, bezuslovno. Samo se predajete bilo šta da je Božija volja: bez obzira da li ste pomognuti ili ne, to je na Bogu. Ako vi stvarno imate ovakav stav, prema svim dokazima vi ćete sigurno biti pomognuti. Članovi su često ovo već doživeli.

Prema tome Bapak se nada da će te se vi jednostavno predati i raditi svoj latian uredno; i da će te predati sve različite vrste patnji u svom životu – Bapak ne treba da ih opisuje – Bogu. Predajte ih sa potpunom verom i predavanjem, bez da se nadate bilo čemu. Bog zna. Ako biste vi stvarno i iskreno slušali ono što je naređeno da se čini od strane Boga, i iskreno imali veru u Božiju veličinu, vi ćete biti pomognuti. Vi ne znate kako, ali nekako će se desiti neočekivano, i to će biti nešto dobro. Pa, naravno, to je ono čemu se vi nadate.

Ako bi vi trebalo da ponovite sve vrste različitih patnji koje ste do\iveli ... pa, to je tako. Ljudska bića ostaju ljudska bića. Ljudska bića ne mogu da izbegnu sve vrste patnji. Ima momenata kada oni pate a ima momenata kada ne. Ima momenta kada su oni sretni a ima kada nisu. Ima momenata kada us živi i vreme kada oni umiru. To je priroda i atributi ljudskih bića.

Zato nemojte da se žalite kada patite, i nemojte da budete previše sretni ako se desi da se stvari odvijaju dobro za vas. To je lekcija za nas ljudska bića, da mi stvarno treba da budemo obazrivi u svojim životima i da iskreno služimo Boga, tako da možemo da primimo pomoć bilo kada patimo ili kada imamo problemima ili smo nesretni. To je naša velika sreća – vaša velika sreća – da nam je Bog dao jedan način ili jedan instrument, latihan, koji može da postane naš most u ispunjavanju našeg služenja Boga na način koji je izvoran i stvarno jedno predavanje.

Ovo je kraj Bapakovog govora  večeras, ove poslednje večeri. Bapak će sada da završi. I njegov savet vama svima je jednostavno da treba da budete u harmoniji jedan sa drugim i da primate latihan; da biste razumeli jedno drugog, voleli jedno drugog i vrednovali jedno drugog. Nemojte da krivite jedno drugog, ili da krivite druge ljude. Nemojte da ste ponosni i nemojte da ponižavate druge ljude, Služite Boga zajedno, sa ljubavlju među sobom. I posebno za helperse, ja se nadam da ćete stvarno služiti i paziti na jedinstvo i harmoniju između vas i članova.

I Bapak vam želi doviđenja i hvala vam.

NAPOMENA

1. Srce: reč hati, što se obično prevodi kao srce, je osečanje koje je ograničeno na našu smrtnu prirodu. Literalno, hati znači, “jetra” i smatra se daje mesto do emocija i strasti. „Srce” nije baš odgovarajući termin ipak, za Bapakovu upotrebu je takođe i mesto gde imaginacija i snovi se dešavaju. Prema tome na nekim mestima reč “imagiancija” smatra se da je više odgovarajući prevod.

Suština od ljudskog srca su slike svega šta je jedna osoba doživela od detinjstva sve kroz svoj život do starosti.

Bapak, Pariz 1959. [Vol. 6, 59 PAR3 p239] 

Strasti: reč nafsu, što se obično prevodi kao “strasti” ili “pasija” zavisi od konteksa, odnosi se na motivaciju u osobi koja nastaje od nižih sila.

Sadržina od strasti je želja da se bude sposoban, želja da se bude dobar, želja da se primi više brzo, želja da se bude pametniji nego drugi, ne popustiti drugima, ne prihvatanje da vas zovu glupim, i tako dalje.

Bapak, Pariz 1959. [Vol. 6, 59 PAR3 p239]

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač