 |
|
Govor #14 iz „Bapakovi govori volume 8”, kompletni snimljeni govori od Bapak Muhammad Subuh Sumohadiwidjojo
Copyright 2002 The World Subud Council ( WSC ) izdato od Subud Publications International 2002
Kod broj: 63 CLO 2
Samo za članove Subuda.
Dame i gospodo, večeras je vreme da vam Bapak govori u vezi procesa na latihanu, duhovne vežbe koju svi vi primate.
Kako znate, priroda latihana je primanje – primanje od snage Božije – i kada radite latihan, uticaj vaših želja, srca i svesti je zaustavljen. Uticaj vašeg srca i svesti se ne zaustavlja zato što vi to hoćete; ono se dešava zato što primate Božiji poklon, te se uticaj vašeg srca, strasti i svesti zaustavlja.
Ovo se dešava posredništvom helpera ili samoga Bapaka. To nije zato što u tom momentu helperi ili Bapak koriste neku snagu, ili namerno utiču na vaša unutrašnja osećanja; već su oni samo jedan kanal za snagu ili energiju koja dolazi od Boga, i koju vi primate. Prema tome, u ovome je Bapak samo posrednik, i sve što vi primate i radite na latihanu dolazi vam isključivo i direktno od Božije snage.
Iz ovog razloga na latihanu nema vođe osim Boga. Vi niste uopšte pod nečijim drugim uticajem osim pod uticajem Božije snage, koja je u saglasnošću sa vašom ličnom idnividualnošću.
Prema tome, Subud nije religija niti je učenje ili neka sekta; to je jedno primanje koje je prirodno za ljudska bića u njihovim životima, kada se uzme u obzir da ljudska bića živeći na ovom svetu treba da služe Bogu i dobiju vođenje od Boga. A razlog zašto ljudska bića uglavnom ne mogu da prime pravo vođenje od Boga sa čime su se i rodila, je taj što su ona tako lako ometana i pod uticajem atmosfere ovoga sveta, koja konstantno postaje sve veća i jača.
Od momenta kada je nastao ovaj ljudski rod sve od vremena proroka, poslanici Boga su primali ovo – oni su primali vođenje od Boga kako bi pomogli ljudskim bićima da pronađu pravi put za svoje živote. Međutim, posle dolaska proroka, Božijih poslanika, to jest posle njihove smrti, njihovi pratioci nisu bili u stanju da sto posto ostave ili napuste svoje želje, jer, kako znate, ljudska bića ostaju ljudi: bez obzira koliko daleko napreduju, koliko se adaptirala u duhovnoj realnosti, ona su još uvek ljudska bića koja žive na ovom svetu.
Oni još uvek moraju da jedu da bi živeli jer imaju fizičko telo kao i vi i to je zbog njihovih želja da ti sledbenici, koji su od proroka primili pravi put, nisu mogli da spreče da se ponašaju na način koji odstupa donekle od onoga što su primili. To se nastavilo i povećavalo sve dok ljudi nisu skoro potpuno skrenuli od onoga što su poslanici primili pre mnogo vremena.
Kao primer, evo nešto što je u tom vremenu rečeno u vezi Petra, jednog od najbližih Isusovih sledbenika: on je mogao da podigne ljude, što znači da je mogao da kaže nešto ispred nekoga ko je bio paralisan ili nije mogao da hoda i tada bi ta osoba prohodala. Tako da kada su ljudska bića još bila blizu poslanika, ona su bila u stanju da prime milost, snagu od Boga i da čine izuzetne stvari.
Ali kasnije, posle Petra, ljudi su bili sve više i više pot uticajme ovoga sveta; i kako je vreme proticalo njihova srca i njihova svest su počeli da rade, bez obzira da li su to oni želeli ili ne. I jednom, kada su njihova srca i svest radili, Božiji poklon – snaga od Boga koja je data ljudskom rodu – zatrpala se i nestala. Ovo se nastavilo sve do danas, sa tim rezultatom da su ljudi izgubili svoj dodir sa pravim vođenjem iz sebe na koji su mogli da se oslone.
Ima ljudi koji žele da studiraju i otkriju šta je to u samom čoveku, i da li je to stvarno istina da je u njihovim bićima neki oblik vođenja od Svemogućeg koji ih je stvorio. Tako oni traže svojom svešću neki put, na kom bi otkrili ono što žele i što može da bude dekodirano i naučeno. Ovo nije pogrešno sa tačke gledanja svesti i srca, jer stvarno, ako neko nešto želi, on treba da učini napor da proba da to pronađe svojom svešću i srcem.
Međutim, oni ne shvataju da je u stvari ono što oni traže već tu, u njima, to jest, iza njihove svesti i njihovih srca. Što više oni to traže, i što više pokušavaju da to pronađu svojom svešću i srcem, sve dalje su od toga, jer stvarno, snaga Boga je iza svega što čini ljudsko biće.
Tako u stvarnosti ljudska bića mogu da prime poklon od Boga koji će im omogućiti da postanu svesni svog života kada bude zaustaviljen rad njihovog srca i svesti. To je razlog zašto ne mali broj ljudi, ne samo da ne čine neki napor, već sa potpunim uverenjem napuštaju svoje društvo i izoluju se na mirna mesta daleko od društva. Oni to čine jednostavno kako bi smirili svoja srca i svest. Oni se ovim nadaju da će biti u stanju da dođu do šapata iz svoje duše; što znači, snage Boga koja se nalazi u samom ljudskom biću.
U stvari to nije sve što oni čine. Oni namerno umanjuju zadovoljstva svog srca i svesti, čineći svoj život mnogo različitijim od vašeg. Tu ima neke realnosti u ovakovom prilazu; ako neko ko to posmatra sa tačke gledišta onoga što smo već rekli, ipak to je u velikoj suprotnosti sa ovim. Jer koja je korist od toga da Bog stvori ljudska bića sa srcem i svešću ako oni ne mogu da ih koriste u svom životu na ovom svetu. Oni tada ne mogu da ispune svoju životnu obavezu, koja je da učine ovaj svet divnim, da poprave bilo šta što nije dobro, i da stvore stvari potrebne za služenje Bogu.
Važno je za ljudska bića da su svesna i da znaju ovo, jer pored toga što su stvorena na ovom svetu sa srcem i svešću i inteligencijom, ona su takođe osposobljena nečim u svom ljudskom biću što može da im da pravac za njihov život. To je ono što vi ponekad osećate da vibrira u vašem biću. To su vibracije života koje vi primate, koji se osećate kao drvo sa svojim lišćem koje se pomera na vetru koji neprestano duvo sa desna i leva, spreda i odzadi, od gore i od dole - to je ono što vi osećate uvek kada primate latihan. To je ono što se obično zove svetlost Božije životne sile.
Mi smo prema tome veoma srećni, braćo i sestre, što nam je Bog dao milost da kao moderna ljudska bića koja žive u ovom sadašnjm vremenu koje je puno svih vrsta smetnji za našu dušu i naše unutrašnje osećanje, da mi ipak možemo da primimo nešto što se ne razlikuje od onoga što su primali ljudi koji su živeli pre mnogo vremena. Mi možemo da budemo sigurni da pokreti koje mi primamo dolaze od čiste, nevine neokaljane struje, zato što kada su oni tu, kada se pojave pokreti, mi ne pokušavamo da ih izazovemo da nastanu. Mi ne pokušavamo da koncentrišemo svoje misli na njih, baš nasuprot, mi se predajemo Bogu, mi eliminišemo svoje misli i našu strast; mi se kompletno ispraznimo.
Dovesti srce i svest u stanje mira je stvarno nešto što nam je izuzetno potrebno, jer samo kada su srce i svest mirni mi možemo da nađemo ono što tražimo. Ali uopšte, ljudi još uvek koriste svoju svest i srce kada traže nešto, i čineći tako oni zaborave sve ono što je iza njih.
Stvarno, tako se ponašaju ljudi kada žele da nađu nešto van običnog, kao što su pronašli ljudi u starim vremenima. Mi smo prema tome izuzetno srećni da možemo to da pronađemo i da to primimo vrlo lako. Međutim, našavši to vrlo lako, nemojte da imate osećanje da nešto tako lako dobijeno može da se koristi bez pažnje; baš suprotno, mi treba to da slušamo; mi treba da imamo veru da je to put da nađemo ono što tražimo.
Naravno da vi ne možete da dostignete razvitak onoga što primate vrlo brzo, odnosno što Bapak može da nazove razvitak vašeg unutrašnjeg osećanja i vaše duše. Atmosfera ovoga sveta je već dugo okupirala i uticala na vaše unutrašnje osećanje ili vas lično kroz vašu svest i vaše srce, tako da ima mnogo stvari u vašem unutrašnjem osećanju koje treba da se očiste i da se stavi na pravo mesto kako bi vaša duša mogla da se razvija.
Tako da pokreti tela koje vi doživljavate – i koji eventualno, kada dostignete taj nivo, će postati kao neke obične aktivnosti ljudi koji žive na ovome svetu, kao što je ples, hodanje u žurbi, mahanje rukama i tako dalje – su u stvari pokreti čišćenja od svih grešaka i nečistota u vama.
Dokaz ovome je kada jednom vaše telo počne da se pokreće sve više i više to počinje ozdravljenje od bola i bolesti na tim delovima vas koji su bili pokrenuti. Takođe, ti pokreti menjaju vaš karakter. Predpostavimo da je vaš karakter obično bio ovakav (gestukuliranje) – ne baš dobar; uz te pokrete on će eventualno postati dobar. Naravno, vi vidite samo pokrete; vi niste svesni onoga što se dešava u vašem unutrašnjem osećanju. Jedini koji je svestan toga je Svemogući Bog. Vi poznajete stvari i vidite stvari svojim očima, ali Bog ne; Bog svojom Božijom snagom vidi ono što ljudska bića nisu u stanju da znaju.
Bapak se zato nada da se vi nećete brinuti ili biti nesigurni, ili čak misliti da pokreti koje primate možda mogu da budu manipulisani od strane neke niže sile, kao što je slučaj sa naporima mnogih ljudi koji koriste određene metode kako bi učinili da se njihova tela pokreću uz ojačane misli, želja i srca.
Jer ako vi u svom srcu verujete u to, to znači da vi nemate veru u Boga; to znači da vi stvarno ne slušate Božije zapovesti. I to je tačno da niže sile, koje su uvek levo i desno od vas, ispred vas i iza vas, mogu lako da utiču na vas. Ako ste, nasuprot tome, vi postojani u svome srcu i ako imate veru u veličinu Svemogućeg Boga, vi ćete izbeći sve što može da smeta vašem napretku.
Iz tog razloga Bapak se nada da ćete biti strpljivi, predati se veličini Svemogućeg Boga i da ćete marljivo raditi svoj latihan. To će vam omogućiti da lako i brzo primite ono što vama treba, tako da ćete eventualno biti u stanju da proverite ono što vam je Bapak večeras objasnio.
To je kraj objašnjenja koje vam je večeras dao Bapak. On se nada da se nećete osećati nezadovoljni što je govor bio kratak. Vi možete da se smirite jer on će nastaviti sa svojim govorom prekosutra, a možda će ih biti i više. Bapak se, prema tome, nada da ćete biti strpljivi i voljni da čekate za to vreme koje je on spomenuo.
Ostaje samo za Bapaka da vam se zahvali za pažnju, i za vašu iskrenost u dolaženju ovde da slušate njegov govor. Hvala lepo.
Početna strana
Sadržaj
Pretraživač