Govor muškarcima i ženama Beč, Austrija 28. juli 1964. godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Govor  #10  iz „Bapakovi govori volume 12”, kompletni snimljeni govori od Bapak Muhammad Subuh Sumohadiwidjojo

Copyright 2004 The World Subud Council ( WSC ) izdato od Subud Publications International 2004
Prevod Josephine Bačikin, provera Ratko Štrbac/Azalia Milosavljević, lekturisano od Slavice Čelar

Kod broj: 64 VIE 1

Samo za članove Subuda.

Dame i gospodo, pre nego što Bapak započne sa govorom voleo bi da vas pozdravi i da vam se zahvali što ste došli, i za svu vašu pažnju koju ste pridali njegovom dolasku.

Braćo i sestre, kako već znate, latihan – spiritualni trening koji vi primate – je trening koji dolazi uz milost Božiju, i zbog ljubavi Božije prema ljudskim bićima. Iz tog razloga je latihan vrlo lako primiti i praktikovati.

Uistinu veza između ljudskih bića i Boga, i Boga i ljudskih bića, je uvek vrlo bliska. Ona je toliko bliska da je to kao da su jedno i nije ih lako razdvojiti. Međutim ljudske želje (1) koje prebivaju u srcu (2) i svesti, permanentno opterećuju ljudska bića uslovljavajući da oni nesvesno izbegavaju svoje unutrašnje osećanje, koje je u stvari u dodiru i obavijeno snagom Božijom.

To što je uslovilo prekid veze između ljudskih bića i Boga nije razvitak ljudske svesti i srca, već pritisak koji je nastao od uticaja ovoga sveta, koji je toliko širok i velik sa  efektom da ljudi zaborave i prate samo put svojih izuzetno brzih misli. Bapak kaže ovo zato što ako je to razvitak svesti i srca koji uslovljava da ljudska bića zaborave i izgube dodir sa Bogom, zašto onda postoje mnogi ljudi na ovom svetu koji još uvek nisu stvarno razvili horizonte svoje svesti, kao što je u nekim delovima Afrike i drugim mestima, gde (primitivni) ljudi još uvek izgleda da žive donekle kao životinje, ali koji, i ako nisu vrlo napredni u svojoj svesti i svojim osećanjima, i bez obzira na to isto tako su izgubili dodir sa Bogom i ne izgleda kao da su upoznati sa snagom Božijom koja je u njima. Oni su više privučeni stvarima koje njima izgledaju kao da imaju moć, kao što su drveće i kamenje.

Iz tog razloga u Subudu vi niste sputavani da razvijate svoju inteligenciju i svoju svest, jer stvarno je važno i za vas i za ljudska bića uopšte da mogu da koriste svoju svest i svoje srce sve dok žive na ovome svetu. Ali, isto tako, Bog želi da ljudi treba povremeno da obrate pažnju na svoje unutrašnje osećanje, kako bih mogli da prime kontakt sa Božijom silom koja ih obuhvata. Ovo može samo da se desi ako ljudi stvarno osećaju svoje biće, i donekle isprazne ili smanje svoje potrebe da stalno misle i obraćaju pažnju na razne stvari.

Posebno za sve vas i za članove Subuda uopšte koji su primili kontakt od sile Božije kada ste otvoreni uz milost Svemogućeg Boga, neće biti problema ako koristite svoju svest i svoje srce, odnosno nema zabrana da ih stalno koristite. Samo onda kada radite latihan važno je da ne koristite svoju svest i svoje srce; drugim rečima da ne mislite o stvarima već samo da osećate svoje biće.

Takođe, nemojte da ste stalno pod uticajem svojih strasti i želja koje permanentno utiču na vaše srce i svest. Bapak će malo kasnije objasniti više u vezi želja i strasti.

Braćo i sestre, vi ste svesni da su ljudska bića na ovome svetu stvorena od Boga, zajedno sa svojom svešću, odnosno svojim mozgom, i svojim srcem i svim ostalim osećanjima koja su im potrebna, kako bi ljudska bića mogla da održe svoj život kako treba na ovom svetu i da ispune svoje potrebe. Međutim, i pored toga, Bog neće napustiti ljudska bića i neće ih ostaviti da permanentno budu vođeni od strane svoje svesti i srca pogrešnim putem, pa ih je Bog opremio sa nečim što može da obuzda snagu želja i strasti koje stalno utiču na njihova unutrašnja osećanja i  srca. Međutim, ljudska bića mogu da prime i osete to nešto što će obuzdati njihove strasti samo onda kada mogu stvarno da zaustave rad svojih želja i strasti, svojih misli i svog srca, koji ih stalno obmanjuju.

Bog stalno podseća ljudska bića u vezi tog nečega što može da obuzda uticaj njihovih želja, srca i svesti, tako što šalje izaslanike; na primer, Avrama, Mojsija, Isusa, Muhammada i sve ostale proroke. Ovo pokazuje da Bog zauvek voli ljudska bića i kroz to ponavljanje, želi da se ljudi sećaju Boga i dožive ono što je Bog obećao njima od kada su ljudska bića poslata dole na ovaj svet.

Ono što su izaslanici doneli simbolizovano je njihovim životima; i ti simboli bi trebalo da budu dovoljni da ljudi to razumeju. Ali zato što su ljudi pod velikim uticajem svojih želja, koje se nalaze i vladaju u njihovim srcima i njihovoj svesti, oni lutaju sve dalje i dalje.

Zato je to jedna ogromna i dobra sreća za sve nas da smo mogli da nađemo ovaj kontakt sa Božijom silom, što nam olakšava naše služenje Bogu po Njegovoj volji. I kako je taj kontakt sa snagom Božijom dat vama još pre kompletiranja vaše spoljne odnosno fizičke forme, vi niste u stanju da o tome mislite ili da to razumete. Sve što vi možete da činite je da nastavite da primate ono što vam je dato od Boga. Kasnije, doći će vreme kada ćete moci da mislite o tome, jer će se neophodno Božije vođenje pojaviti u vašem srcu i vašoj svesti.

I vi ćete možda u sebi misliti, „Zašto to traje toliko dugo? I zašto mi ne možemo da primamo malo brže? I zašto nas Bog ne vodi i uči malo brže, tako da možemo brže da dostignemo taj viši nivo?“

Pa,  vi svakako još niste svesni svega onoga šta je potrebno da se prvo popravi u vašem unutrašnjem osećanju kao i vama samim. S obzirom na to da su vaše spoljne, ljudske karakteristike već perfektne, i da nisu drugačije od Bapakovih ili nekog proroka, vi sigurno ne možete ni da pretpostavite da ono što vlada unutar vas, ono što vas vodi ili stimuliše, ne može da se nazove jednom potpuno ljudskom dušom. Vi ste još uvek obmanuti i ometani od strane sila koje su niže od ljudske sile, što dovodi to toga da je vaše ponašanje, odnosno ono što mislite, ono na šta obraćate pažnju i kako se ponašate, još uvek manipulisano od strane nižih sila, što nikako nije u saglasnosti sa principima i ciljevima ljudskosti.

To je nešto što vi možete i sami da vidite dok radite latihan. Nema dvoje među vama koji primaju isti latihan, i izgleda kao da ste mala deca, životinje ili nešto drugo, a ne ljudska bića koja primaju od Svemogućeg Boga. To pokazuje da unutrašnji sadržaj vašeg bića još ne odgovara njegovoj spoljnoj prirodi..

Bapak će dati primer jednog konja. Indonežanski konj je dosta manji od evropskog konja, a evropski konj opet je malo veći od američkog konja; ali konj je uvek konj. Rzanje konja je isto u Indoneziji, Evropi i Americi a i njihov način života takođe je isti. Sa ljudskim bićima to nije slučaj. Ljudi u Indoneziji, Aziji, Africi, Evropi i Americi svi imaju istu formu ali se njihov karakter razlikuje, takođe i njihov način življenja, kao i njihovi jezici.

Jasno je da zato što su ljudska bića od jednog višeg nivoa, da u čoveku postoji tajna života koju nije lako primetiti osim ako nije pokazana čoveku od strane Boga, odnosno ako čovek nije vođen i obrazovan od strane Boga. Jedini način da tražite Božiju pomoć i da popravite svoju suštinu bića, kako bi vam se pokazalo šta je pogrešno a šta je uredu, je da se predate Bogu. Predavanje Bogu znači da ne razmišljate o bilo čemu, da ne obraćate pažnju na bilo šta osim na Jednog Svemogućeg Boga.

Iz tog razloga Bapak vam uvek govori da ne treba da mislite o latihanu; niti da ga upoređujete, pitajući se da li je možda sličan ovome ili onome. Nemojte to da činite; samo se prepustite.. Prepustite se potpuno, jer Bog zna zašto vam nije dato puno i zašto vaše primanje ide polako. Iz tog razloga se Bapak nada da ćete uvek, dok radite latihan, imati jedno osećanje strpljenja, prihvatanja i spremnosti da se prepustite veličini Boga. Prepustiti se ne znači to da ćete vi umreti. Prepustiti se ne znači da ćete vi izgubiti sve što imate. Ne, braćo i sestre, Bog zna za potrebe ljudskih bića. Bog zna potrebe ljudskih bića i kakav je ljudski život na ovome svetu.

Nemojte da se brinete i pitate, „Da li će Bog stvarno da mi pomogne ako se predam Bogu i više ne koristim svoje misli i svoje srce?“

Vi možete da uzmete primer iz priča o Božijim izaslanicima o kojima često čujete: Abraham, Mojsije, Hrist i drugih proroka kao što je i Muhammad. Gde su oni studirali i gde su oni išli u škole? Oni nisu koristili svoju inteligenciju, već su se samo predavali Bogu. I šta je bio rezultat toga? Svako od njih, zahvaljujući svom stvarno dubokom predavanju Bogu, primio je otkrovenje, jedan ogroman i plemenit poklon od Boga, sa čim je čitavo njihovo biće bilo pročišćeno, i time im omogućilo da dobiju razumevanje van običnog ljudskog razumevanja koje ljudi dobijaju preko studija.

Sada možete da potvrdite ono što su ranije bile samo tradicije ili priče. Vi možete to da potvrdite preko latihana. Priča se da ako je neko bio bolestan i nije mogao da hoda, Isus bi rekao, „Hodaj!“ i taj čovek bi prohodao. Ili ako bi čoveku koji ne može da govori, Isus rekao, „Govori!“ on bi progovorio. Sada i vi sami možete donekle ovo da potvrdite. Mogli ste da primite potvrdu i dokaze preko latihana. Međutim, naravno, tu postoji ogromna razlika između svih vas i Isusa Hrista. Ali  za pet ili deset godina, ko zna, mogli biste da budete skoro isti.

Jasno je tako da sve te priče iz prošlosti sada su jedna realnost. Drugim rečima, vi ste sada u stanju da dokažete sami sebi kako Bog stvarno voli ljudska bića i da je Bog uvek blizu njih i da ih prati u njihovim životima, kako na ovom svetu tako i posle njihove smrti.

I na celome svetu za vas ne postoji bolji način za realizaciju Božije volje nego preko vašeg predavanja Bogu. To znači da ispraznite svoje misli, koje uvek rade, uvek mislite i zamišljate ovo ili ono. Čineći ovako, vi kao članovi Subuda možete stvarno da ispunite suštinu reči Susila Budhi Dharma jer Susila Budhi Dharma, što smo mi skratili u Subud, je simbol vašeg bića kada se vi stvarno predate Bogu i pratite Božiju volju, istinski se pokoravate Bogu i verujete Bogu na ovome svetu i na sledećem kako spolja tako i u duši.

Ako želite da znate pravu prirodu želja o kojima je Bapak ranije govorio, kojima stalno manipulišu niže sile koje se upliću u vaš život, recimo kao arogancija, koja uvek želi da bude najbolja i najbogatija, i želi sve za sebe. Ona takođe dovodi do toga da volite da tvrdite da ste u pravu i da kažete da drugi greše, da volite da pratite samo svoju volju, i ničiju drugu. Ukratko, u svemu pridaje važnost samo sebi. To su strasti arogancije i pohlepe, koje niže sile koriste da obore ljudsko biće sa njegovog položaja jednog stvorenja koje je stvarno blizu Bogu, koje stvarno služi Boga, i koje upravlja svime što vidi i čuje kao i svim drugim.

Pored arogancije i pohlepe, koje su uvek pokretane nižim silama koje su prisutne u ljudskom životu, postoje i dve druge, a to su htenje i želja za mirom ili poniznošću, što je želja da se prihvati samo ono što je potrebno i što može da se primi.

Braćo i sestre, htenje je nešto dobro ako je udruženo sa željom poniznosti i prihvatanja, jer tada želi da služi Boga, želi da pomogne drugima, voli druge, uči one koji su neuki; ukratko, želi  dobro. Međutim ako je ova želja udružena sa arogancijom i pohlepom, tada je vrlo opasna. Tada ona želi da ponizi druge, one koje smatra neprijateljima, i da uništi druge za koje veruje da mogu da mu smetaju u ostvarenju cilja. To je ono što je opasno.

Ima ljudi koji čine napor da se oslobode ovih želja i strasti iz svojih srca, svojih svesti i svojih misli. I njihov metod da se od njih oslobode je da odlaze na planinu, na obalu reke ili mora, i da se distanciraju od društva. Oni čak izbegavaju brak, i muškarci i žene žive bez suprotnog pola. Oni se oblače jednostavno, u stvari više nego jednostavno, na primer, oni nose samo žutu odeću ili samo belu, ukratko, oni ne nose odeću drugih boja. Oni sve ovo čine jednostavno kako ne bi bili pod uticajem strasti koje im smetaju u čistoti njihovog služenja Bogu.

Pa, Bapak ih ne optužuje ali ima greška u tome što čine, jer mada oni pokušavaju da eliminišu svoje želje i strasti kako one ne bi više uticale na njihova srca i misli, oni zaboravljaju da ono što čini eliminaciju je njihova vlastita suština. A nije ni sigurno da je ta suština ispravna, jer to još uvek može da bude suština koja je neprikladna.

Zato je vrlo retko da neko od njih pronađe pravi put, jer onaj ko praktikuje asketizam, i radi sve ovo da bi se oslobodio strasti u svom srcu, nije niko drugi nego baš taj pogrešan sadržaj, onaj koji nije u saglasnosti sa njihovom spoljnom prirodom, koja je ljudska. Jer Božiji zakon je da jedna unutrašnja akcija će biti u skladu sa spoljnom formom jednog stvorenja samo ako je njegova spoljna aktivnost u skladu sa njegovom prirodom.

Bapak može da ilustruje ovo na sledeći način:ljudska bića, sa svojim očima, ušima, nosem, ustima, osećanjima, razumevanjem i mozgom, znaju šta je dobro i loše, i šta je najbolji način za ovo ili ono, ukratko, sve što je svojstveno za  ljude. Tako da ako je njihovo unutrašnje biće jedna ljudska duša, tada će ona sigurno odgovarati njihovom spoljašnjem načinu života. Međutim ako jedna osoba dobije otkrovenje ili duhovnu spoznaju od Boga zato što stalno sedi kao drveni stub, tada i sami možete da zaključite da ono što oni prime i što postane njihova suština je kao priroda drveta.

Slično tome, ako jedna osoba primi otkrovenje od Boga zato što ne nosi odeću i jede  ono što oni jedu, recimo ne jedu meso već samo voće ili travu, na primer i ako stalno žive u đungli ili na vrhu planine, takvo ponašanje nije odgovarajuće njihovoj ljudskoj prirodi, to jest to je ponašanje jedne životinje. Tako da je jasno da ako osoba u ovakvom stanju može da primi otkrovenje od Boga, ono što ona prima biće jedno životinjsko otkrovenje.

To je tako, braćo i sestre. Bapak ne pokušava da proglasi Subud i latihan za najbolji spiritualni trening, ali je to stvarno jedan koji odgovara pravoj prirodi ljudskog bića. Jer danas se ne može reči ljudima da se odreknu svojih misli, jer oni to ne mogu. Niti vi možete da im kažete da se odreknu svojih osećanja i imaginacija.  Danas su ljudi takvi.

Zato, ako vi radite ovo (pokret) i nosite ono (pokret) da li to znači da Bog neće biti blizu vas? O ne, Bog je uvek blizu vas. Bog je uvek ispred ljudskog napretka u svakom momentu. Prema tome Subud vas ne sprečava da učite. Subud vas ne sprečava da nosite lepu garderobu. Ne. Subud vas ne sprečava da vozite lepa kola, čak i Rolls Royce, zato što kada ih vozite vi ste spremni da se setite da je to od Boga. Vi ćete misliti, „Oh, ja vozim ovo hvala ti Bože.“

Kasnije, kad budete dostigli taj nivo, vi ćete biti u stanju da se osvedočite da vas Bog stvarno voli. Čak i u malim stvarima, kao što je oblačenje, puderisanje vašeg lica, češljanje i nameštanje vaše kose, Bog će vas uvek voditi i učiti, tako da ono što vi treba da radite je samo da pratite. Kada budete dostigli ovaj nivo, što znači da ste učeni i vođeni u svemu od Boga, vi ćete postati jedna stvarno vredna osoba, jer ćete znati svoju pravu vrednost, svoje pravo stanje; i vi ćete primiti i razumeti da vas Bog stalno prati u životu. Tada nećete stalno zavisiti od drugih ljudi u svemu što želite da činite.

Braćo i sestre, Bapak će sada završiti ovaj govor, jer je već trajao dosta dugo, i nastaviće sledeće veče. Bapak samo traži da mu oprostite ako je pogrešio, i zahvaljuje vam ponovo na pažnji. On vam želi dobro veče i prijatnu noć.

Napomena 1.Srce: reč Hati, koji se obično prevodi kao srce, je osećaj koji je ograničen na našu smrtnu prirodu. Bukvalno, Hati znači „jetra” i smatra se sedištem osećanja, emocija i želja. „Srce” se ne uklapa savršeno međutim, i Bapak je to koristio za mesto gde se odvija zamišljanje i sanjarenje. Zato na nekim mestima reči „mašta” se smatra da više odgovara kao prevod. Sadržaj ljudskog srca je slika svega što osoba doživljava iz detinjstva, do kraja života i u starosti.

Bapak, Pariz. [Vol. 6, 59 PAR3 p239]

Napomena 2. Želje: reč nafsu, koja se obično prevodi kao „želje” ili „strasti” u zavisnosti od konteksta, odnosi se na motivacije kod nekog lica koje su pod uticajem niskih životnih sila. Sadržaj želja je želja da se, želi buti dobar, želeti da se prima brže, želeti da ste pametniji od drugih, a ne želeti da se popusti, ne želeti da se naziva glupim, i tako dalje.

Bapak, Pariz1959. [Vol. 6, 59 PAR3 p239]

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač