Govor muškarcima i ženama Cilandak, Indonezija 22. januar 1966. godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Govor  #3  iz „Bapakovi govori volume 15”, kompletni snimljeni govori od Bapak Muhammad Subuh Sumohadiwidjojo

Copyright 2007 The World Subud Council ( WSC ) izdato od Subud Publications International 2004
Prevod Josephine Bačikin, lekturisano od Slavice Čelar

Kod broj: 67 TJK 1

Samo za članove Subuda.

Sestre i braćo ili, da, braćo i sestre – da budu svi  ravnopravni. Ako su to sestre i braća, tada je žena ta koja je na vrhu; ako su to braća i sestre, onda je to muškarac; zato neka budu ravnopravni.

Neophodno je da malo nešto objasnim, jer je kraj Ramadana, mesec posta, kojeg se većina vas pridržavala. Neki su postili čitav mesec, neki tri nedelje, neki dva dana, a neki samo deo dana …. kada je Bapak bio dete, on je dobijao doručak. Bapak će vam objasniti koje su dobrobiti od posta, a posle toga i šta zaista znači sveti dan Id-ul-fitr. Ovo je viđeno iz ugla duše, a ne sa strane uobičajenog objašnjenja koje se normalno čuje – kao što zna sam Bapak, a i vi koji ste muslimani.

Post je, u stvari, jedan trening, tako da kroz to muslimani mogu osetiti istinu klanjanja Bogu. Da li je post zaista jedan oblik latihana? Jeste. Precizno, to je isto, jer nas to obučava da prepoznamo pritisak želje u našim osećanjima. Učimo se da odvojimo taj pritisak iz našeg unutrašnjeg osećanja, tako da smo u stanju da prepoznamo šta se dešava kada osetimo neodoljivu potrebu za nečim.

Kako je to kroz način na koji jedemo – kroz nagradu koju stavljamo u sebe – mi možemo da vežbamo da sprečimo pritisak želja. To je zato što je hrana napravljena od biljaka i životinja. Da bismo je pripremili, skuvali ili ispekli, koristimo sprave koje su materijalne, a kuvanje je učinjeno uz pomoć ljudske sile. Zato je hrana, o kojoj je Bapak upravo govorio kao o jednom poklonu koji jedemo i unosimo u sebe, jedan okvir za delovanje 4 životne sile: to su materijalna, biljna, životinjska i ljudska . Na ovaj način možemo ih objasniti i razumeti.

Zbog toga suština onoga sto jedemo sadrzi ove 4 sile, a vi cete biti istrenirani da ih osetite i da se uzdržite. Kako je to kada one uđu u vaše telo? Čest je slučaj da se oni koji poste, vrlo lako naljute. Ako oni ne učine napor da budu strpljivi, oni mogu vrlo lako da strpljenje izgube. Zašto je to tako? To je zato što ne dobijaju ono što očekuju. Postoje 4 sile izvan vas i 4 sile u vama. Tada se 4 spoljašnje sile obično sretnu sa vašim unutrašnjim silama od onog trenutka kada se probudite, ali su sada sprečene da se susretnu.

Zbog toga, kada postite i kada vidite puna kola lubenica ispred vas ….. vi se osećate kao da možete puno da pojedete. Zaista. Ako kupujete u prodavnici za post, osećate da biste kupili sve. Voleli biste da kupite na desetine sokova. Pa ipak, u toku dana kada prekidate post, jedna čaša je dovoljna,  a katkada i samo jedna desetina lubenice.

Mi se uvežbavamo za ovo čitavog meseca. Ili, da budem precizan, u toku prvih dvadeset dana. Kada prođe tih 20 dana, naš post postaje lakši, i mi se ne osećamo više kao neko ko posti. Navikavamo se na to. Isto tako i one 4 sile unutar nas se navikavaju da to prihvate. One se navikavaju na to da: “ Ja sam naviknut sada na to. Mogu da sačekam do večeras kada ću ih sresti ponovo.” I kada prekinete post i sretnete ih ponovo – one sile izvan vas – vi se ne osećate dobro. Nasuprotno tome, vi se osećate tromo. Da. Ljudi koji poste čitavog dana osećaju se slabo, ali kada prekinu post, oni se osećaju lenjo. Da, lenjo, jer kada se čovekove potrebe zadovolje, on postane lenj.

Mi se navikavamo na ovo u toku dvadeset dana. Pošto smo se navikavali, nakon 20 dana – ako smo radili kako treba – dolazimo do dvadeset prve noći koja se na javanskom zove malem selikuran. Šta je ta dvadeset i prva noć? To je noć kada možemo da primimo lailatu-i-qadar ( noć otkrovenja ). Lailatu – i – qadar je Božija milost data ljudima pošto su postili 20 dana. Ali, ona takođe može biti data i dvadeset treće noći, dvadeset pete – izgleda, na sve neparne dane - ili dvadeset sedme i dvadeset devete noći. Ne spavajte na ove noći; ako možete, ostanite budni da biste primili lailatu – i –qadar. Zašto da ostanete budni? Zato da biste bili u stanju da ono što primate jednom kada se povezuju unutrašnje i spoljašnje sile ne bude uzalud. Treba da budete potpuno svesni, mirni i smireni. To je oličeno u onima koji ne spavaju – jer osoba koja spava nije svesna. Nemojte da primite lailatu - i –qadar u snu; vi treba da ste budni.

Viđeno iz ugla duše, značenje lailatu-i-qadara zasnovano je na onome što je rečeno, a to je silazak Božije reči ili Božije poruke. Ovde možda ima onih koji ovo pogrešno razumeju; oni misle na javljanje Božije ljudskim bićima kao da je neki materijalni predmet koji pada dole na njih, udarivši ih kao neki grumen. To nije tako. U stvarnosti, viđeno dušom, to primanje izgleda tako da ne znate kako je došlo. Ako je to saznanje koje je čovek primio putem razumevanja, onda to nije otkrovenje. Zašto je to tako? To je zato što vi ne možete da primate na taj način, jer je Bog Svemogući i ono što od Boga dolazi ljudima ulazi u njihovu individualnost, to je ono što otvara našu individualnost, ulazi u sva naša čula, celo naše telo, u svaki naš deo, uključujući i mozak. To je to otkrovenje, dokaz ili znak toga da vi osećate unutar sebe, nešto živo unutar vas: “Hej, šta je ovo? Zašto se ja ovako pokrećem? Zašto ja radim la ilaha illa ‘llah , la ilaha illa’llah.“( Bapak pokazuje spontane pokrete dok izgovara molitvu ).

Naravno, ne primaju isto dve različite osobe. Biće onih koji će primiti na ovaj način, neki na neki drugi način, biće onih koji primaju jedan, dva, i nekih koji primaju od jedan do deset, a neki koji će primiti mnogo više. Kao sto je Bapak ranije rekao, to zavisi od njihove individualnosti, od toga da li oni zaista mogu iskreno i potpuno da odvoje svoje želje i svoju volju od onoga što dolazi od volje Božije.

Mi ne znamo za druge ljude, ali za nas – po onome što je Bapak primio o stanju duše – to je takođe jedna realnost. Drugim rečima, ono što radite i ono što primate je ista stvar, isto stanje kao kod osobe koja prima otkrovenje na dvadeset prvu, dvadest treću, dvadeset petu, dvadeset sedmu i dvadeset devetu noć .

Zato je neophodno da se posti. To nije samo da se uzdržite od jela, niti da uveravate ljude da ste vi posvećeni i da ste u stanju da se uzdržite od hrane. Ako je to sve, to će učiniti samo da počnete da plašite ljude, a ne pomogne vašu sopstvenu individualnost, kao ni poštovanje samog sebe. Kada su drugi prisutni, vi ćete reći da vi postite, a kada ostanete sami, možda ćete otići u sobu i piti. Niko to ne zna. U restoranu vi možete brinuti da će ljudi to videti, ali možete otići u svoju sobu, zatvoriti vrata i pretvarati se da idete da se malo odmorite, dok u stavri, vi jedete rezance, povrće ili meso. Ko će to znati? „O, gde sam ostavio moju salvetu?” ( Smeh ).

Ovo je još jedan trening za nas: da naučimo da ne obmanjujemo sebe. Zaista, braćo i sestre, islam je pun saveta koji ne samo da su značajni, nego su i neophodni za ljudski život, podrazumevajući da se shvata njihovo duboko značenje. Za one koji nisu muslimani, ne mislite da ono što Bapak kaže da je propaganda za islam. Ne, to je zasnovano na stvarnosti. Mi se treniramo da obuzdamo svoje želje, a takodje i da ne obmanjujemo svoje unutrašnje biće. Sve manje i manje ćemo se pretvarati, budući da nas  ima dosta , a ne samo nekoliko ….

Kako je sve što primamo od Boga korisno za naš život, pošto smo postili i primili u noćima Snage: dvadeset prve, treće, pete, sedme ili devete, mi ćemo sigurno biti čistiji i bolje razumeti naše živote na ovome svetu i nećemo gubiti svoj put.

Zašto je to tako? Zato što smo primili Božje otkrovenje. Neko ko je primio ovo, čak i kada nije kompletno, biće u stanju da spozna greške koje je činio i zašto je to radio. Setiće se svega. Tako da će spontano, iz sveg srca, ne zato sto se oseća obaveznim, poželeti da sretne svoje prijatelje i da im pruži ruku kako  bi ispravio svoje greške koje je učinio i povredio druge ljude. Zbog toga, posle posta, na Id-ul-fitr proslavi, ljudi kažu jedni drugima: „Zaboravimo i oprostimo sve naše greške. Ja te molim da mi oprostiš moje greške, ne samo za danas, već ako možeš, zauvek.“  Ali to ne znači da počnete da pravite greške ponovo sledećeg dana.

Ali onda, šta neko može da učini? Ljudi žele da učine da njihova tela izgledaju lepo. Ima jedna priča u vezi ovoga. To je samo priča, ali ima istine u njoj. Na Javi se priča kako je postojala jedna princeza koja se zvala Galuh Candrakirana ili Dewi Candrakirana, ćerka jednog kralja od Jenggala. Priča se da se ona ceo svoj život nikada nije oblačila. U stvari, bilo je momenata, kako  se priča, da je ona je bila pokrivena pepelom. To je bilo u vremenu kada je Galuh Candrakirana, takođe poznata  kao Lara Kuning, predstavljena Andhé-Andhé Lumutu, koji je tražio ženu.

 (Bapak se okrenuo jednom članu u publici) „Ti znaš, Bono, znaš sve u vezi priče o Andhé-Andhé Lumutu?“

Njeno je lice bilo prekriveno garom, kako ona ne bi bila izabrana, ali je ona baš bila ta koju je on izabrao. A zašto? To je bilo zato što je ona unutra i spolja iskrena.To se odražava u njenom imenu,  Candrakirana. Candra je njena priroda, njeno stanje, a kirana znači nedirnut, iskren. Drugim rečima ona se prikazala onakva kakva je bila. Ali zašto je ona impresionirala i dotaknula srce svakoga ko bi je video? Zato što se  ono što je bilo u njenoj duši, jasno videlo.

Da li je ovo stvarno istina? Pa, da vidimo, samo jedan mali primer. Duša je, kako se obično kaže, ona koja ima autoritet ili vlast koja se nalazi u čovekovoj ličnosti. Spolja, to odgovara autoritetu koji se daje jednom wedani ili bupatiju ( gradonačeliku ). Kada bi on bio naimenovan kao bupati ili wedana, zbog vlasti koja je data toj njegovoj funkciji, on bi dobio jednu vrstu unutranje svetlosti. Međutim, to je „unutršanja svetlost” njegovog statusa. Kada bi se on povukao, to bi nestalo. ( Smeh )

Tako, ako je to slučaj, da je svetlost iznutra – ili svetlost vašeg statusa, koja takođe može da uđe u vas – to je važna stvar. Ako vi imate to u vama, ako je vaša duša sjajna i visokog kvaliteta, kada vas neko pogleda, on neće samo gledati vaš spoljni izgled, već odmah kada vas vidi, osetiće mir.

 „On vas samo vidi i oseća se mirno?”

Ne samo to, nego se on oseća dobro. To je vrlo čudno. Sada, ako se to desi vama, nemojte da dobijete neke ideje: „Oh, sada sam ja tražen.” Ne. ( Smeh. ) Tu je potrebno da budete oprezni i da održite svoje lično poštovanje i svoj status. Nemojte da o tome pričate; što ste vredniji, utoliko će se povećati vaša vrednost, ako to držite skriveno, jer u stvarnosti, sve to je od Boga.

 „Hej, ako je to sve od Boga, kako ću se ja venčati?”

Oh, vi ste pogrešno shvatili. Ako ste vi stvarno takvi, čovek koji će biti vaš, onaj koji će bit vaš muž, biće vođen vama duhom koji je sveti. To nije odnos jedne osobe sa Bogom. Ne. To je odnos između jedne osobe sa drugom, ali  ispunjene duhom. Tada ćete imati dobru decu. I na kraju vaš život neće biti nestabilan kao što je sada, misli se nestabilan, što znači da se vi konstantno žalite, i slično tome.

Sada, da se vratimo u vezi onoga što smo pričali. Kako sve što primimo od Boga je za naš život, nakon našeg posta i primanja u noćima snage ili neparnim noćima – dvadeset prve, dvadest treće, dvadest pete, dvadeset sedme noći – nama bi sigurno trebalo da bude malo jasnije i da bolje razumemo sve u vezi toga kako da živimo svoj život na ovome svetu, a da ne izgubimo svoj put.

Zašto je tako? To je zato jer smo mi primili Božije prosvetljenje. Neko ko je to primio,  čak i ako ne kompletno, biće u stanju da shvati svoje greške koje je učinio i zašto. On će se svega setiti. Tako, spontano – iz njegovog  srca, ne zato što oseća obavezu – on će želeti da se sretne i da se pozdravi  sa svojim prijateljima kako bi popravio svoje greške koje je učinio i koje su povredile te ljude. Zato nakon posta, na proslavi Idu’l-Fitri, ljudi kažu jedni drugima: „Hajde da oprostimo i zaboravimo naše greške. Ja molim da mi oprostiš greške, ne samo danas već, ako možes, zauvek.” Ali ovo ne znači da sledećeg dana treba da počnete ponovo da grešite.

Ono što nam je dato je više nego dobro, više nego divno. Prema tome, bez obzira šta mi radili, to je u saglasnosti sa učenjem naše religije  da budemo u harmoniji jedno sa drugim, da budemo pošteni i iskreni, i da ne budemo pretenciozni. Kada bi ljudska bića stvarno bila ovakva svuda na svetu, rat bi bio nemoguć. Međutim, sve dotle biće ratova. Pa i da zaboravimo sve u vezi ljudskog roda svuda na svetu i gledamo sebe, mi se čak svađamo i sa svojom ženom. Ako mogu da pitam, da li ima neko među vama ko se svađa sa svojom ženom samo jedanput godišnje? Možda ima onih koji se svađaju samo jedanput nedeljno. Neki od vas se svađaju jedanput dnevno. ( Smeh.) Zašto je to tako kada je to vaša žena, a samo neka mala stvar može da se okrene u svađu? Ali nemojte da pogrešno razumete, braćo i sestre, to je takođe i latihan. Ali ako niste svesni, vi možete da kažete da to nije latihan, već samo jedan običaj.

Bez obzira šta je vaše iskustvo, vi morate da tražite uzrok ovoga. Kao ljudsko biće vi morate  stvarno da budete svesni, stvarno osećajni. Na primer, recimo, vi palite šibicu: trebalo bi da to ovako činite, zar ne? Međutim, vi činite ovako ( Bapak demonstrira ). Zašto se ona ne zapali? Oh, to je pogrešan kraj, trebalo bi ovako.

Zato, vi treba da posmatrate razloge svega što činite. Ako se vi svađate  sa svojom ženom,  recimo,  zašto to vi činite? Šta je uzrok? To je ono što vam je dato da razumete kada primite gadr (blagoslov). Trebalo bi da ste oboje  postali svesni zajedno .... zato post nije samo za muškarce. Ne, to je za svakoga: muževe, žene, i decu takođe, ako su već odrasla. Pa čak i da nisu, oni još uvek to mogu da čine kao formu treninga.

Ako ste oboje postali svesni, vi kada se svađate, jedan od vas će uvek popustiti.

 [ Bapak demonstrira, govoreći besnim glasom] „Kako to može da se desi? Nakon svega …!”

 „Ah, pa, nema veze. Ja sam taj koji je pogrešio,”….. i svađa je gotova.

Kada se dvoje ljudi svađaju i ni jedan ne želi da popusti, onda šta? Oni oboje žele da pobede. Oko jedno želi da pobedi i ovo drugo želi da pobedi isto, tada će se oni svađati celu noć. Onda kasnije, oni će poljubiti jedno drugo. To se ne slaže: oni su otišli tako daleko da se svađaju, i  onda oni ponovo grle jedno drugo. To me nagoni  da mislim, „Oh, zar nisu ljudi čudni?!”

Jednom sam sreo jedan par. Jao, kako su se oni svađali! Njihova svađa je stvarno izgledala ozbiljna. Da, stvarno. Ja sam samo postmatrao. „Šta će se dogoditi? Kako oni mogu da žive na ovaj način?” Otišao sam, i vratio se kasnije posle dva ili tri sata.

„Mi smo završili, ha-ha-ha. …”

Zašto uopšte i započeti svađu?! Oni su se svađali, a ja sam se osećao loše. Odonda sam ih pustio da rade šta hoće: pa, eventualno, oni će se pomiriti.

Pa, šta je stvarno i poenta takve vrste latihana? [Smeh.] Tako, oni među vama koji imaju ženu, neka nastave da rade svoj latihan. Na nesreću, vi ste se navikli samo da radite latihan svađanja. Ali probajte da razumete i pronađete uzrok toga.

Kako je Bapak ranije rekao, kada se svađate, jedan od vas mora da popusti. Ali nemojte da mislite kao: „Hajde sada da promenimo mesta u popuštanju.” [Smeh.] Ako biste se menjali, to bi bilo kao takmičenje u boksovanju. Ono se nikada ne bi završilo. Lakše bi bilo kao ono ….. … [nejasno]. Verovatno ćete vi znati, bićete eventualno svesni.

Ovo je, braćo i sestre, stvarni rezultat, prava korist od posta sve do kraja  Idu’l-Fitr. Ako je to slučaj, post je stvarno neophodan.  Njegova svrha je ono što je Bapak baš objasnio. Nemojte da mislite da to nije neophodno. Stvarno. Jer mi smo ljudska bića, koja su slaba u svakom pogledu i lako mogu da budu izazvana, lako padaju pod uticaj stvari koje vode naše živote u ambis siromaštva, kako unutra tako i spolja. Zato nemojte da mislite, „Ah, post je nepotreban. Sigurno , ono što je važno je, da budemo strpljivi.” To je tačno razlog. Vi možete da budete strpljivi, ako ste bili trenirani, ali ako niste, ne možete. To je zahvaljujući treningu. Ako niste trenirani, ne možete da imate strpljenje.

To je u skladu sa onim što smo mi doživeli na latihanu. Kada radimo latihan, lako je da se ne setimo svojih potreba ili bilo čega drugog što će nam kasnije trebati. U tom momentu mi primamo u nama ono što je Božija volja. Važno je za nas da možemo da primimo sve to u stanju mira, sa osećanjem koje je čisto, koje ne teži nekud sve više i više, i koje nema razne imaginacije, već samo : „Ovo je moje primanje od Svemogućeg Boga.”

Jednom kada se to manifestuje u vašoj individualnosti, što znači kroz vaše telo, u vašem svakodnevnom pokretanju, danju i noću, i spolja kao i unutra, vi ste već blizu volji ili moći Boga, koja može da se opiše u duhovnom smislu u terminu Subuda kao kuwasa, karsa i rasa [javanski.]. Kuwasa znači  „Onaj koji ima moć”. Karsa je volja, volja koja dolazi od Boga. Šta je volja koja je iz moći Božije za jednog čoveka, koji je primio  sa svojim rasa telom, svojim telom osećanja?

Telo osećanja se zove badan u islamu; to je naše telo koje sadrži fizičko telo, sva osećanja i sve njegove delove. Jednom kada ste kompletno u tom stanju, to se zove rasul, izaslanik. Zašto se to stanje zove „izaslanik”. Zato što u tom stanju ja ne mogu ništa da uradim, niti spolja niti iznutra, osim ako sam pokrenut da to učinim.

Ovo je simbolizovano ili reprezentovano sa Prorokom  Muhammadom, da bude mir sa njim. Čak i kada je on spavao mirno, on je uvek bio blizu Boga. Iz tog razloga, kada je on sanjao dok je spavao, to je bio pravi san, a ne san od misli, kao…. Da li je Rachmat ovde? Ja sam govorio o snovima  pre neki dan, i sada, bilo kada da me sretne, on mi govori o svojim snovima.

Šta vam Bapak govori je u skladu sa konfiguracijom ljudskog bića, bića koje ima prirodu od troje u jednom. To je, kuwasa, karsa i rasa: snaga, volja i osećanje, ili čovek, žena i dete. Ovo troje ne može da se odvoji.  Tako, da ako roditelj zaboravi svoju decu, to znači da njihova osnova nije kompletna. Isto se odnosi na decu sa svojim roditeljima: oni ne smeju da ih zaborave, zato što roditelji kompletiraju njihovu osnovu. Čovek je simbol moći, žena je simbol  volje, a dete simbol osećanja. Tako da kada čovek vidi jednu ženu – ovo je dosta privatno, ali to je neophodno za nas – pojaviće se jedna želja. Ono što se javlja je samo želja, ne još karsa; većinom je to samo jedna želja. Posebno ako je žena lepa i ako nosi ….. Kada je on vidi, on će treptati očima, ovako. [Smeh.] To je želja, to sa treptanjem očiju je jasno. To je tačno to, ta želja, to je takođe i latihan, braćo i sestre. Stvarno!

 „Ma hajde!”

Da, stvarno je tako. Mi smo puni latihana koji je već u našem biću, ali mi nismo još u stanju da to primenimo. I nemojte da zamišljate da vas Bog ne vodi sve vreme. Oh, Bog vodi i upućuje nas stalno, ali to su ljudska bića ta, koja nisu u stanju da prime vođenje.

Da, ako vidiš lepu ženu i počneš da trepćeš: zašto je to tako? Vi treba da postavite takvo pitanje. Ja nisam hteo da trepćem, pa zašto sam ipak to učinio? Šta je razlog? [Smeh.] U stvari, normalno ljudi ne traže razlog. Oni su opčinjeni u tom momentu. [Smeh.] Oni samo prate svoje strasti.

Tako da sve može da bude latihan. To je stvar između muškarca i žene. Isto se odnosi na vršenje našeg posla. Ako vi stvarno možete da primate na način kako smo baš opisali, kada želite da radite, vi ste takođe vođeni. Da, vaš mozak radi spontano. Kada ste završili svoj posao, on se isključi. On se isključi zato što ga vi više ne trabate. Bapak često čuje ovo od onih među vama koji još studiraju. Jednom je bio jedan doktor u Engleskoj koji je, kada je Bapak prvi put tamo došao,  još bio student, tek što nije završio svoje studije. On je dao raport Bapaku: “ Ja sada treba da završim. Ja moram da položim svoj poslednji ispit. Zašto se osećam sanjivo uvek kada počnem da učim? Samo zevam i zevam. Osećam se tako lenjo.“

 „Oh, to nije problem, sve dok ti nastavljaš da radiš latihan.”

„Da, Bapak? Da li je to u redu?”

On je izašao na ispit i položio ga je. On je mogao da odgovori na sva pitanja. I on je radio latihan sve vreme. Ne sve vreme u smislu svakog sata – već „sve vreme” Bapak misli uredno, sa potpunim poverenjem. On se prijavio za jako težak ispit koji su, od sedamdeset ili osamdeset prijavljenih doktora samo tri položila i on je bio među njima.  On je takođe bio i ovde.

Zato nemojte da budete kao oni ljudi koji zamišljaju da radeći latihan postajemo glupi. Nikako. Zašto bi nas Bog obrazovao da postanemo nekorisni ljudi? Ako bi to tako bilo, to nije Bog, već vaše želje koje vas obrazuju.

Ovo je nešto što je i sam Bapak doživeo. Bapakova škola je bila škola od „jednog centa”; to je istina, vaše obrazovanje je više. Vi možete to da zovete škola od jednog centa, škola jedne četvrtine rupije, škola četvrtine guildera. Vi možete to da zovete „KWS”, a ne Kraljice Wilhemine škola, već Kwartje [Prev: četvrtina guildera] škola. Ali uz služenje Boga, Bapak izgleda da zna stvari. Možda ponekad Bapak zna više nego agronomi. Stvarno. Ako vi zasadite ovo, da li će izrasti ili ne? Ja znam bolje nego agronomi. Da, i to bi trebalo da bude u ovakvoj vrsti zemlje. Ja znam to, ali ja nisam to studirao. Znači, ko me je učio? Bapak veruje i sluša Boga i njegova vera je da je Bog Svemoguć.

Prema tome, osoba koja stvarno može da slavi Boga je ona koja ja potpuno svesna. Ako nije, tada je to samo na njihovim usnama: „Oh, Bože Svemogući …” [Bapak imitira glasove ljudi koji traže/mole.]

„Slavljen Bog!” [Bapak govori sa jednim sigurnim tonom u glasu] I dobra sreća je već tu. Jedna osoba koja još uvek traži svoju sreću i koja je nije još našla možda kaže: „Oh, Bože, kako je to moguće? Zašto mi nisi ništa dao?”

Sada u vezi žena: u Indoneziji, čak i ako je žena visoko obrazovana, sigurno je da zna kako da kuva dobro. To je nešto što ja preporučujem ženama iz inostranstva: one bi trebalo takođe da znaju kako da dobro kuvaju, jer je kuvanje važno. Zahvaljujući, kuwasa, karsa, rasa – Božijoj moći, Božijoj volji u našem osećanju – njihovo kuvanje će imati drugačiji ukus. Stvarno će imati. Čak i kada one prave obične pečene banane, one će imati drugačiji ukus. Da, pored toga što je jelo vrlo ukusno, ono će približiti osećanja između muža i žene. Iako muž putuje daleko do kuće, on će se sećati ukusnog kuvanja svoje žene: „To je čudno, kada  posmatram divne žene, moje oči postaju kao oči moje žene.”

Da, to je poenta; to je zato da vi možete da imate predstavu i razumevanje onoga što je dozvoljeno kao i onoga što nije, u svemu što radite. „Oh! Vidim. Ovo je dozvoljeno, a ovo nije.” To je ono što se zove Božijim zakonom.

Jednom kada ste svesni ovoga, vi ćete biti slobodni da o tome pitate anđele. Anđeli vam neće više postavljati pitanja [u vezi toga šta ste radili]. Pa, kako vi već razumete, zašto bi se oni više trudili? Anđeli će reći: „Hej, ljudsko biće …. Oh, ja mislim, brate … “ Tako da ste vi sada „brat”, ne samo jedno “ljudsko biće”. Predhodno oni bi rekli, „Hej, ljudsko biće, šta si to radilo?” Ali ne više: „Hej, ljudsko biće …Oh, ja mislim, brate.” To je bolje. [Smeh.]

„Da li me ti znaš?”

„Sigurno da te ja znam. Mi smo radili razne stvari zajedno svaki dan.”

 „Da, dođi sa mnom …” I odlazite zajedno. Tako da su vrata raja uvek otvorena i to za one  koji su svesni svojih grešaka. Međutim, za one koji nisu ovo primili [svesnost] …Oh, dragi moji! Pre nego što je pitanje i postavljeno, batina je već podignuta. Jao!

„Šta [ste to radili]?” Međutim, on ne može da odgovori, on se već davi.

Ovo smo takođe mi doživeli na latihanu. Oni među vama koji previše razmišljaju, kada rade latihan, češu se po glavi. To je dobro, to nije previše grubo. Kada je silovito, vi tada lupate svoju glavu. Ponekad  je vi lupate o vrata. Vrata su još relativno udobna – načinja su od drveta – a šta da se kaže za zid?

Da, ovo je samo jedna demonstracija: demonstracija pravog stanja osobe koja se ponaša pogrešno. Takvi neće izbeći svoju torturu. Jasno je da vi nećete biti mučeni od strane nekog drugog, već od samog sebe. Jer vaše biće …  [nejasno] sa delovima vašeg tela.

Kada neka osoba gleda, ona bi trebalo da gleda ono što je dobro. Zašto su neki srećni kad posmatraju ljude koji se tuku? Ispravno je da se govori na uljudan način. Zašto oni psuju? Te stvari koje ljudi rade ne uklapaju se u ono kako bi trebalo da bude. Ti delovi vašeg tela će vam pretiti: „Kasnije, sa one strane, ja ću ti naplatiti, jednom kada ne budeš više podržavan svojim srcem i svojim razmišljanjem.” Jednom kada budu vaše srce i misli otklonjeni, vi nećete moći više da pobegnete od svojih grehova. Bilo šta da ste činili na svetu, biće otkriveno. Vi ne možete to da izbegnete.

„Kako ti znaš to?”

Da li ti znaš? Ako ti znaš, oni znaju. To je tako kako je. Zato nemojte da pitate: „Da li anđeli znaju sve što sam učinio? Ako niko ne zna, kako mogu anđeli da  znaju? Sve dok vi sami znate, oni će takođe znati.

Ovo je jedno objašnjenje od Bapaka, što vi možete takođe da primite sami za sebe, iako ne kompletno, u vezi koristi i korišćenja ovoga Subud latihana. Iz tog razloga latihan nema recept, niti učenje niti mantre. Tako da ako vi kažete da latihan nije u suporornosti sa drugim putevima, vama ne može da se protivureči, jer to je u skladu sa vašim ličnim putem.

Ako drugi ljudi pitaju: „Zašto vam je potrebno da ovo radite?”

„Da, to je ono što sam ja iskusio. Ako želite da znate to i da to i doživite, vi treba da primite latihan. Vi nikako ne možete da razumete to, a  da idete putem vaše lične individualnosti.”

Zato, čak iako radite latihan vrlo kratko, samo dva puta nedeljno, a možda i kod kuće – što znači da vreme u kojem ne radite latihan je duže nego vreme u koje radite – to je ipak jedan blagoslov za vaš život da budete stvarno edukovani snagom Božijom koja se manifestuje u vašem biću. Ali nemojte da mislite da manifestacija Božije snage u vama znači da je Bog u vama. Allah znači Sve-obuhvatan, Allah znači sve što je život, imajući vlast nad svim što postoji. Da se stvori prava reč za to je teško, tako mi to zovemo Allah zahvaljujući Allahu. To se proširilo i na druge zemlje. Na holandskom se kaže al heelal. Značenje  al heelal je nešto što obuhvata sve. Ako to obuhvata sve, ono je prošireno kroz ceo svet, kroz univerzum. Vi ne možete čak da ujedinite forme jedne kraljevske banane i jedne kepk banane, što vise ….Prema tome, ako vi želite da kažete da je Allah ovakav, ili onakav, vi možete; ako želite da kažete da je Bog kao jedno ljudsko biće, to možete, kao jedan gušterčić, i to možete; kao jedan orah, i to možete. Bog je sve.

Zato, na svom putu ka Božijoj sili, ljudska bića ne smeju da idu protiv svoje indivudualnosti. Ona to ne smeju! To dokazuje, ne grešku već neprikladnost učenja u spiritualnoj primeni. Učitelj će reći ovo i ovo i ono … I vi morate da to pratite. Ono što on kaže su njegove reči, njegovo iskustvo, to je za njega, tako da za njega to i funkcioniše. Međutim, ako vi treba da kašljete kao vaš učitelj, da radite sve kao vaš učitelj, to je progrešno. Jer to znači da ste vi pod uticajem vašeg učitelja i da ste izgubili svoju individualnost. Tada ste vi izgubili sebe samog; vi ste se odvojili od vas samih i postali kao vaš učitelj.

 [Vaša individualnost] takođe može da uđe i u nešto drugo, u jedan predmet, na primer. Ako vi nosite jedan kamen od agate, nemojte da završite u njemu. Ne. „To je samo nešto što ja nosim. Ja mogu da ga izgubim, ja mogu da ga negde ostavim.” Nemojte da stavite svoje poverenje u njega. Isto se odnosi na amulete i slično. Njih je napravio čovek, onda zašto ih vi slavite? Zašto ih vi obožavate? Kada vi slavite jedan amulet vi se izgubite u njemu. Tako da taj amulet ima magičnu snagu, a ne vi. Tada je vrednost jednog ljudskog bića manja nego težina jednog lista. Tada je težina jednog lista veća nego vaša. Ali suvi list nema skoro nikakvu težinu. Kada je on teži od nas, mi smo beznačajni.

Tako da je jasno da vam latihan – koji je kod muslimana koji poste kako bi dobili Božiji blagoslov simbolizovan u „noći otkrovenja” – donosi svest o vašem životu kako ne biste izgubili svoj put dok ste na ovome svetu,  kao ni nakon smrti. Da li ćemo mi biti u stanju da osetimo život nakon što umreno? Mi radimo latihan. Na vašem latihanu, ako vi analizirate, ono što je živo su vaša osećanja, vaša rasa, ne vaše srce. I to je osećanje koje nam je potrebno, jer naše osećanje poznaje naše srce, poznaje karsa, i karsa zna kuwasa.

Da li je osećanje ono što nam je potrebno? Čak i ako imamo dve ruke, pa ako izgubimo osećanje u njima, da li još uvek mi imamo ruke? One su paralisane. One još uvek imaju svoju formu, ali ako neko stavi pare u njih, vi nećete moći  to da osetite.

„Ovde su pare (rupija).”

„Gde su?”

One ne mogu da se pomere, one samo leže mirno. Ako želite da pomilujete svoju ženu, ona to neće osećati. I vi nećete takođe to osećati: „Oh, Ma, ja bih radije umro. Ja sam blizu tebe, ali ne mogu da osećam da si ti blizu mene. Šta da radim? Izgubio sam te, zar ne?“

Eto tako je to: to je ono što je oživelo od strane Boga na jedan način koji mogu da prime ljudska bića. Nemojte da kažete da mi to oživljavamo, jer tada bi to dolazilo od naše volje. To je oževljeno od Boga i primljeno od ljudskih bića. Jednom kada budete živeli blizu karsa, osećanje života nakon smrti je kao da idete preko puta tamo. Tada nema distance između ovoga sveta i nakon ovoga, između pakla i raja, između života sada i kasnije.

Zato nemojte da umišljate da je ovo put o kojem oni govore u knjigama: „Ja i Gospod – ili Gospod i ja, i, i – mi smo jedno, vi ne osećate glad, ne treba da spavate; ne osećate ništa; vi ste mirni i nema ničega … „To je kao kamen.“ [Smeh.] „Ovde možete da postanete svesni grešaka u vama.” Problem je, da je sve to imitacija, zato šta vi možete da učinite?

Kada su te knjige stvorene, oni koji su ih pisali morali su sve dobro da razmisle, ovo i ono, … i tada su oni naučili druge ljude. A ti ljudi su opet kopirali i poučavali  to još mnogo ljudi – još jedan nivo imitacija. Tako da to nije originalno; to je kao neki mađioničarski trik. Da. Čak ako je to oblak, to nije pravi oblak; to je samo kao neki oblak, ali kao da jeste oblak. Oni žive jedan život tek da veruješ.

Latihan nije takav. Vi trebate, vi morate da se osevedočite  u svemu sami za sebe. Nemojte da se ugledate na druge i nemojte da zavisite od bilo koga drugog. Kao jedan primer, Bapak nije znao da peva macapat. Stvarno nije znao. Jer je od početka, kada je još bio mali, stalno radio. Ali kada je primio latihan, iznenada, on je to mogao da čini; došlo je samo od sebe. Njegov glas izgleda kao da se sam štimovao. Ovo je samo jedan mali primer; to je jedna vrsta pesme, jedne melodije sa odgovorajućim izvijanjem glasa.

[Bapak peva u stilu klasične javankse poezije poznate pod imenom macapat:] Ning nung na ning ana.

To je pesma sa takvim izvijanjem glasa. Glas se sam uskladio. Pa, možda orkestar može da ga sam prati.

Na ning aninung anung aning.

On je sponatno moduliran, kako treba. Iz tog razloga, ranije, pre nego što sam ja to primio, ja sam ovako pevao: Anu rono rono, anu baé, lho ra ninga lho ano. [Bapak peva jednu običnu melodiju bez izvijanja glasa..] A ako ste dobri u prihvatanju suprotnih delova: Gandhulmu gadhčkna!¹⁷ [Glasni smeh svuda.]

Tako da ništa ne nedostaje od Božije sile, braćo i sestre. Vi ste obučavani da sebe sami zabavljate kada ste tužni.

Susah-susah digawé apa? [Šta je svrha u tome da si tužan?]

Slušaj samo ovo!

Malah gawé rusaking tyasnčki. [U stvari to će oštetiti vašu individualnost.]

Vi ste tužni jer sami sebi  povređujete srce. Zašto biste vi oštećivali svoje srce? Nemojte to da radite.

Luwih becik lamun sujud, [Bolje je da se molite]

To je to. A ovo pevanje dolazi samo od sebe. Zato nemojte da imitirate. [Smeh.]

Iku marga kang utama [To je najbolji put]

Kang watoning sira wawuh [To vam pokazuje]

Dedalaning hidhup [Put za vaš život]

Marga saka sihing kuwa Allah [Način Božije ljubavi]

Sira bisa anguningani. [To vi možete da razumete.]

Ning enung enung. ‘Ja lali titipané. [Setite se šta sam ja pitao.]

To ste bili vi koji ste pitali – ali to nije bilo ništa. ¹⁸

Ovo je samo jedan mali test; nemojte da nastavljate sa ovim. Oh, da li je sve ovo snimano? Pa, to je prava sreća. On je bio tražio od Bapaka da peva i Bapak se nije osećao raspoložen. Sada je to tu, njegovo pevanje.

Jedan primer je sam Bapak, i ako  je on čak i malo tužan, to je ono što on radi i njegova tuga nestaje. To je kako Bog voli i daje ljudskim bićima i svojim stvorenjima koja su poslušna. Što se tiče drugih onih koji otstupaju - neće ništa ostati za te druge. [Smeh.]

Tako da je to kao sa ljudima iz inostranstva koji žele da razumeju: „Bapak, kako mi možemo da to ubrzamo?“ -Vi to ne možete. Ako vi probate da ubrzate, vi ćete u stvari usporiti. Ako vi ne pokušavate da ubrzate, to će se brzo razvijati samo od sebe.

Zahtevi Subuda su vrlo laki.

Koji su to zahtevi, Bapak?

Strpljenje, prihvatanje i volja da se prepustite – to su uslovi. Zar nisu oni laki? Ljudi kažu da je teško da se bude strpljiv. Strpljenje je najlakše od najlakšeg. Da! Da!

Koliko je sati?

Jedan glas iz publike: „Dva i dvadeset”.

Bapak: „Oh, dva i dvadeset. Hajde da produžimo do pola tri, u redu?“

Prema tome, za vas koji primate laithan, iako to izgleda kao neka igra, to je u stvari jedan način koji ne može da se dostigne od strane ljudskih bića, osim ako nisu pomilovana od Boga. Da, to je kao ono što Bapak naziva noć otkrovenja. Oni koji poste su mnogi, ali od tih mnogih nije sigurno da će svi primiti u noćima otkrovenja. Samo jedan spomenut u Quranu je Prorok Muhammad, mir sa njim.

A šta je sa vama? Da li Bapak smatra da ste svi vi proroci? Ne, on to ne smatra. Ali donekle vi ste primili. To znači da …… da donekle Bog smatra nas da smo ljudi koji prate i koji slušaju  Božije komande. Tako da je to Bog koji vas je stavio u ovu grupu. Dokaz? “Ja sam primio ovo na ovaj nači. Kako znanje može da dođe samo od sebe? Zar nije to ovo što se desilo? Bapak nije sve studirao.”

Vi možete da kažete: „Oh, dobro, ali to je Bapak!” To nije tako. Ako je Bapak ovo primio, to nije zato što je on drugačiji od svih vas; to zavisi od vaše individualnosti. Ako je vaša individualnost stvarno čista – a ona može da bude čistija nego Bapakova – zašto vi ne biste primili više nego što sam ja? Bapak neće biti zavidan, ni malo.To sve zavisi od volje i milosti Božije.

Prema tome, Subud ne može da se kontroliše. To ne može. To je frustrirajuće da se vide ljudi u Evropi i Americi koji žele da kontrolišu Subud ….. [nejasno]. Bapak ne brine da će Subud da se smanji zbog ove ili one smetnje. Niti se on brine, kada članovi čine ovo ili ono, i da Subud treba da se popravi. Neka bude. Ako Subud stvarno postoji Božijom voljom, tada sigurno da ima načina da se to potvrdi. Dokaz već postoji: Subud se nije proširio uz propagandu. Ne, on se podigao sam od sebe. To se čak dešava da kada članovi idu negde na odmor, oni bivaju pokrenuti da otvore ljude koji su zainteresovani.

Pa, do sada on se nije još proširio jako daleko, niti je vrlo velik, ali vi sami možete da izračunate vreme koje je prošlo. Subud je počeo da se širi pedeset sedmih godina. Ako mi uporedimo to sa vremenom razvitka jednog drveta, to je vreme kada ono stvarno počinje da se razvija. Tako da je sve do sada prošlo samo devet godina. Da li je to tačno?

Glas iz publike: „Deset godina.”

Bapak: „Da?“

Glas iz publike: „Deset godina.“

Bapak: „57. … sada je 67.“ Za deset godina on se proširio skoro kroz čitav svet. Dok, prema pričama onih koji traže uzroke, hrišćanskoj religiji je trebalo trista godina da se proširi, a islamu je trebalo dvesta pedeset godina da se proširi izvan zemlje gde su ga ljudi primili direktno od Proroka Muhammada. To je ono što oni kažu. Subud se proširio kroz svet za deset godina. Pa, tu ima razlike. Pre, oni su imali kamile, sada postoje avioni, to je razlika. Ali, to u stvari nije poenta: jer da to nije zbog Boga, to se ne bi moglo ni dogoditi.

Vi možete da pitate članove iz inostranstva. Kada bi oni mogli, oni bi radije živeli ovde nego da se vrate kući. Stvarno. Ja sam se čak i pitao: „Kako je to moguće? Šta je razlog?” To je iz duše. Kada su oni ovde, oni se osećaju kao da su na nekom širokom prostoru; oni se osećaju mirno, smireno i široko, kao da nema drugog mesta, samo ovo ovde. To se tako oseća. I takođe oni osećaju da je ovo mesto centar sveta. To je isto latihan. Ako možete da primite da je vaše unutrašnje osećanje široko, široko kao neograničeni okean – kada nema više „ovo je Amerika, ovo je Engleska”, kada su, kako Amerika tako i Engleska samo detalji – tada je vaše stanovište,  stanovište jednog ljudskog bića. Nije ograničeno. To je jedno mesto sa …   [nejasno].

Ja vam dajem jedan primer, braćo i sestre.

„Zašto Bapak mora da radi te stvari kao što je kupovima zemlje? Kažu da je on jedan vođa  duhovnog puta, pa zašto se onda on još uvek angažuje oko materijalnih stvari, čak je izgradio i ovako divnu kuću? To ne znači biti duhovni vođa.”

Da, stvarno, Bapak nije duhovni vođa. Da, on je Haryonov otac i Tutin deda. On čini te stvari da bi demonstrirao, da čak iako je Bog dao jednoj osobi svest, tako da ona može da razume svoj život [nakon smrti], ona još uvek ima potrebe da olakša svoj život na ovome svetu. Zato što na ovome svetu nema duhovne hrane: tu nema duhovnog pirinča; nema duhovnog karija; nema duhovnog gudeg ili duhovnog šećera. Ako želite da jedete duhovni gudeg, vi ga nikad nećete jesti. Jer hrana treba da bude opipljiva, ona je potrebna da bude korištena od strane ovog našeg fizičkog tela. Tako, fizičko telo pripada fizičkom, a duhovno pripada duhovnom. Bapak pokušava da vas potseti na to, kako se ne bi desilo, otkako ste primili latihan, da vi ne želite više da radite. Duša i duhovna hrana su ne-materijalni i nemaju formu. Tako da vaša usta ….i duhovna hrana … [Bapak demonstrira, nejasno].

U stvari, jednom kada smo već primili latihan, mi možemo da učimo sami za sebe. Na primer: „Usta, za šta ste vi dobra?”

 „Da jedem.”

„Ako je vaš cilj da jedete, tada morate da znate šta je to što želite da jedete.”

 „Da, to je to.”

„Odakle to dolazi i kako mogu da to nabavim?”

Vaša usta će znati.

To je tako kako je. Ima ljudi koji su dobri u  čitanju znakova. Kada oni dobiju trzaj ovde [pokret], to znači da će oni jesti nešto fino. [Smeh.] I oni stvarno to i jedu. Ako oni dobiju trzaj ovde [pokret], to znači da će se oni tući. [Smeh.]

„Zašto ćeš se tući?”

„Zato što sam dobio znak.”

Tako oni mogu da čitaju znakove, ali oni ne razumevaju njihovu pravu suštinu. To je u stvari ono što je potrebno da čine. Za one od nas koji su muslimani, oni su trenirani u ovome svakog jutra, podneva, popodneva, zalaskom sunca i s večeri: „Allah! Usalli fardha’s-subh ..”’¹⁹ [Bapak demonstrira.] Ju, izgleda kao da je tu nešto …[nejasno]. To je ono što se zove percepcija. To znači da vi postajete svesni situacije sa kojom ćete se suočiti.

Tako da smo mi trenirani da postanemo ljudska bića – ako možemo – koja znaju početak i kraj, postanak i okončanje svega što doživljavamo i sa čime se suočavamo. Jer sve ima neki početak. Kako je to tako, to me tera da se češem po glavi kada član Subuda pita: „Koji je ispravan posao za mene?”

„Kakav je to Subud?” Stvarno. Ali ako pitate, Bapak vas neće zaustaviti. To samo znači da vi još niste shvatili. Ali nastavite da radite latihan. Latihan je sve.

Ako vi radite na nečemu i ako to ne uspe, nemojte da se zaustavite. Ako nešto radite, a to ne uspe, pokušajte da nađete razlog tome. Tada vi nećete da se suočite sa ćor-sokakom. Vaš put je uvek otvoren. Ako, na primer, vi započnete jedan biznis kupujući i prodavajući bez obzira šta je to – to mogu da budu koze, ili bilo šta – i vi izgubite pare, tada  promenite posao i radite  nešto drugo,  to će biti još gore. I  to će biti teško. Vi promenite i ponovo gubite; vi menjate i ponovo padate. Vi stalno počinjete ispočetka.

Recimo da  kupujete i prodajete krave, i vi gubite.Šta je razlog tome? Pokušajte da pronađete. Kada se suočite sa tim razlogom – jednom kada ga pronađete – vi ćete znati, „Oh, to je bilo zbog toga.”

Ja vam dajem jedan primer:  Bapak kupuje zemlju i gradi lepu kuću. „Ali to je odlično, zar ne?” To je ono što ljudi govore. To je da se demonstrira da je život rad, život je nastojanje. To je u skladu sa islamom, sa rečima otvaranja Qurana. Zar nije to tačno, Suleman? Alif, Lam, Mim. Alif, je sadržina, snaga, kuwasa. Lam je karsa, volja. Mim je rasa ili osećanje, ispunjenje. To je značenje ove tri reči. Tada vi počinjete: dhalika’l-Kitabu – sve to je vođenje za ljudska bića - raiba fi-h : hudan li’l-muttaqin ...²⁰  To je vaš put ka istini, ka ispravnom životu. Tako da ta sveta pisma su puna vrlo korisnih saveta i uputstava. Ali većina ljudi ne idu dalje od njihovog recitovanja.

Sada smo prekoračili naše vreme. U stvari, ovaj govor nije planiran, ali to je da se ispuni vaš zahtev. Ljudi traže iznenada: „Bapak, toliko puno ljudi je došlo. Zar neće Bapak da nam održi  neki govor?” Eto, tako je to.

Prema tome, Bapak će da završi ovaj kratak govor i nastaviće ga u budućnosti. Bapak vam jednostavno zahvaljuje svima, i kako imamo još mesec dana do Idu’l-Fitr, on bi voleo da završi rečima izvinjenja, da ako je on učinio bilo koju grešku prema vama, bilo iznutra ili spolja – kako ljudi danas kažu – on traži vaš oproštaj. I on se moli da  Bog blagoslovi vas i da vam da Svoju milost, tako da možete da primite dobro latihan, i da  Bog stalno štiti vas, vašu sreću i dobrobit.

To je sve.  Amin.

Napomene

5.  Želje/Strasti: reči nafsu, što se obično prevodi kao „želja” ili „strast” zavisno od konteksta, odnosi se na motivaciju u jednoj osobi koja je pod uticajme nižih životnih sila.

Suština želje je želja da budemo u stanju, želja da budemo dobro, želja da primimo više, brže, želja da budemo pametniji nego drugi, ne želeti da se predamo, ne želeti da nas zovu glupim, i slično.

Bapak, Paris 1959. [Vol. 6, 59 PAR 3 p239]

15.       Bono je bio član Subuda i bio je poznat kao filmska zvezda u Indoneziji u to vreme.

16.       Bupati je državni službenik u opštini, srezu;  državni službenik u srezu.

17.      U wayang pozorištu lutaka je obično da smešni karakteri unose skaradne komentare kroz      pesmu. U tom slučaju, gandhulmu gadhčkna literatura znači “založi svoje stvari koje vise dole”.

18.      Pesma se završava sa malo gluposti, literalno: “Nemojte da zaboravite šta sam tražio da mi donesete.” Odatle je i Bapakov komentar.

19.      Jedan musliman recituje ove reči pre nego što započinje pet puta dnevne molitve.

20.       Početak  drugog, najdužeg dela Qurana.

21.       U Indoneziji je običaj da se Idu’l-Fitri praktikuje sve do sledećeg meseca od Ramadana.

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač