Govor članovima

Čovekovo obećanje Bogu
Prvi govor na Četrnaestom indonežanskom nacionalnom kongresu
Ćilandak, Indonezija
avgust 20. avgust 1967. godina

Početna strana Sadržaj Pretraživač

Govor #14 iz „Bapakovi govori volume 19”, kompletni snimljeni govori od Bapak Muhammad Subuh Sumohadiwidjojo

Copyright 2007 The World Subud Council ( WSC ) izdato od Subud Publications International 2004
Prevod Josephine Bačikin, lekturisano od Slavice Čelar

Braćo i sestre, ovoga puta potrebno je da Bapak stoji, a ne da sedi kao obično; jer Bapak stvarno tako oseća pošto je već dugo sedeo, dva puta uzastopce, kada je pratio stotine braće i sestara iz inostranstva, prvo u Tangkuban Perahu i tada u Tjobodasu. Tako da je Bapak vrlo umoran i sada treba malo da stoji.

Braćo i sestre, pre nego što počnem da vam govorim o stvarima koje Bapak smatra da su važne za vas, Bapak bi voleo da izrazi zahvalnost komitetu za organizaciju našeg indonežanskog kongresa, što je ostvario ovaj kongres i uredio ga tako dobro. Naravno, u ovom organizovanju pomagali su vam i drugi članovi, tako da se Bapak takođe zahvaljuje i onima koji su doprineli svojim naporom da se ovaj indonežanski kongres održi.

Desilo se da na ovom četvrtom indonežanskom nacionalnom kongresu, koji se održava danas, prisustvuju i braća i sestre iz inostranstva. Ipak, ova braća i sestre iz inostranstva su samo posmatrači. Oni će samo slušati, oni neće govoriti. Tako da je ovaj Kongres stvarno samo jedan indonežanski kongres - ne internacionalni kongres – u saglasnosti sa programom koji je postavio komitet četvrtog nacionalnog kongresa u Indoneziji.

Braćo i sestre, Bapak neće zaboraviti da izrazi zahvalnost i slavu Svemogućem Bogu što se ono čemu smo se nadali i ostvarilo. Za našu braću i sestre u Subudu u Indoneziji ovaj kongres je, kako se pokazalo, jedna lekcija, tako da se oni ne osećaju nesigurno kada se bude održavao Internacionalni kongres u Indoneziji. Tako već sada počnite da učite kako da primite našu braću i sestre iz inostranstva, jer njihovi običaji su stvarno drugačiji. Na primer, vi ste recimo naučili da jedete lontong (pirinač kuvan u listu banane), zajedno sa sambl-gorengom (pasta od feferona) i ribe. Međutim, naša braća i sestre iz inostranstva ne jedu na ovaj način.

Prvo se jede riba. Kada se to završi, jede se lontong, i posle toga sambel - goreng koji se jede sam za sebe, ali na ovaj način nije bilo ukusno i mnogo se bacilo. To je lekcija za nas, tako da smo upoznali njihove običaje. Sreća je za nas da su braća i sestre iz inostranstva učinili napor da dođu da nas posete ovde u Indoneziji, u Tjilandaku, te smo tako mogli da naučimo koji su njihovi običaji. Kasnije, kada će se Svetski internacionalni kongres održavati ovde, mi ćemo već znati kako da ih uslužimo. Tako, braćo i sestre, ova poseta naših članova iz inostranstva je sreća za članove Subuda u Indoneziji.

Nadalje, pre nego što dobijete objašnjenja koja možda trebate kako biste bili u stanju da vodite diskusije na ovom Kongresu u jednoj mirnoj i staloženoj atmosferi, Bapak takođe izražava svoju zahvalnost bratu Varindri koji je prihvatio da vam objasni sve u vezi rezultata koji su dostignuti na nedavno održanom Internacionalnom Subud kongresu u Tokiju. Bapak mu izražava zahvalnost i vrlo je sretan. Možda ima ljudi koji se pitaju zašto Bapak još uvek oseća sreću kao jedan običan čovek. Bapak je zahvalan što ste vi, Subud braća i sestre, iz grupa odasvuda došli i iskreno žrtvovali svoje vreme da bi prisustvovali ovom četvrtom nacionalnom kongresu.

Iako je ovo vaša dužnost, Bapak ipak ima potrebu da vam se izuzetno zahvali, jer ste vi stvarno žrtvovali vaše vredno vreme, koje ste mogli da koristite da zaradite pare, kako bi povećali svoje prihode. Jer da niste bili stvarno iskreni, vi ne biste bili u stanju da dođete ovamo. Bapak se stvarno izuzetno nadao da ćete doći, jer pored toga što ste u stanju da sretnete Bapaka, vi takođe možete da čujete raport Internacionalnog Subud kongresa iz Tokija, kao i savete od Bapaka, koji mogu da budu korisni za sve vas i koji mogu da budu korisni kao materijal za diksusiju na ovom kongresu i da se prenesu drugim članovima Subuda u vašim mestima odakle ste došli, kada se vratite.

Kako vi svi znate, mi ovo nazivamo Subud kongresom ili Kongresom duhovnog udruženja Subuda na običan način, što znači, sastanak delegata iz delova grupa koje diskutuju o onom što smatraju da je važno i što dovodi do promena koje se smatraju važnim za udruženje, u stvari, Subud kongres ne može da se uporedi sa običnom organizacijom koja održava kongres. Zašto je to tako? To je zato što je Subud kongres jedan kongres duhovne asocijacije, gde članovi primaju vođenje i pravac od Snage Svemogućeg Boga, koja se manifestuje na latihanu kejiwaanu. Tako da u svemu što je potrebno da se diskutuje za vreme ovog kongresa, iako je jasno da je to upućeno ka svetovnim stvarima, govornike neće napustiti mir i staloženost iz unutrašnjeg osećanja, koje vi primate kada zajedno praktikujete latihan kejiwaan.

Ovo može da se vidi po Bapakovoj ličnosti. Bapak sada na kongresu, u svim svojim govorima ne može da se udalji od osećanja svog unutrašnjeg bića, koje ga stalno prati sa mirnoćom unutrašnjeg osećanja, pokretanog od strane osećanja života koje ga obuzima. Tako Bapak ne može nikada da bude odvojen od esencije latihana kejiwaana.

Ovo je razlog zašto Bapakovi govori, bez obzira da li su upućeni kongresu ili jednom običnom sastanku među članovima Subuda, oni su uvek ispunjeni latihanom kejiwaanom U stvari, za vas, duhovne stvari su važnije nego bilo šta drugo.

U stvari, ono što primamo – kada predamo telo i dušu Svemogućem Bogu – ne bi trebalo da se zove latihan (vežba). Međutim, kako mi uzimamo u obzir da neko strano ime može da oteža našoj braći i sestrama da ga razumeju, i tako da ih dovede do zabune, mi koristimo obično ime, to jest, latihan kejiwaan. Ipak, potrebno je da se objasni da je latihan kejiwaan jedna manifestacija vibracija unutrašnjeg osećanja koje nastaje od Milosti Svemoguće Boga kroz kontakt sa Njegovom Snagom. Te vibracije tada prodiru kroz celokupno unutrašnje osećanje i uslovljavaju da se ono probudi, uzimajući formu pokreta i energije. Ovo je objašnjenje značenja reči latihan kejiwaan koje mi koristimo u našem Duhovnom udruženju Subuda.

Tako, pošto je ovo kongres našeg Udruženja koje služi Svemogućeg Boga tako što radimo latihan kejiwaan, u svemu onome što se diskutuje i razmatra na kongresu, vi ne bi trebalo da ste odvojeni od osećanja mira, osećanja strpljenja i smirenosti, tako da, uvek kada je potrebno, vi možete da primite reči koje će lako rešiti ono što je potrebno kongresu, a i za sve vas koji ste ovde prisutni.

Braćo i sestre, Bapakov savet ili sugestije koje sam sada izneo su iste kao one koje je Bapak dao članovima koji su održavali kongres u Tokiju. Iz tog razloga Internacionalni kongres u Tokiju se dobro odvijao, čak iako je to bio Internacionalni kongres koji obuhvata ceo svet, gde su prisustvovali delegati iz raznih zemalja.

Kao što svi vi znate, delegati iz raznih zemalja razlikuju se jedni od drugih po svojim željama, po načinu kako razmišljaju i kako osećaju. Ali, hvala Bogu, oni uvek poseduju jedan kompas od latihana kejiwaana, tako da uz testiranje, oni ustanovljavaju istinu u svakom problemu koji osećaju, tako da su postupci u toku kongresa uvek praćeni mirom i staloženošću.

Samo prvo veče, pre nego što je Bapak dao savete o tome kako je najbolje da se održava kongres, kada su delegati već počeli da diskutuju o raznim stvarima, a govornici počeli da se smenjuju i daju jedno drugome svoja mišljenja, tako je na kraju atmosfera na kongresu postala dosta teška, a diskusija je izgledala kao da sve više podiže ton i postaje opterećujuća. Tada je predsednik kongresa pozvao Bapaka da svim prisutnim članovima da savet kako bi se obezbedila sigurnost i korektnost u svemu što je potrebno da se diskutuje.

Nakon što je Bapak dao objašnjenje o tome kakvi treba da budu braća i sestre u Subudu dok diskutuju o pitanjima na kongresu, i nakon što je Bapak pokazao način kako da se urede te stvari, sastanak je nastavljen dobro. Klik - klik - klik slažemo se, klik - klik - klik, slažemo se. Tako da samo posle četiri dana na Kongresu više nije bilo ništa da se diskutuje. Kako je Bapak osećao da bi četiri dana bilo prekratko, Bapak je produžio na pet dana, kako bi bilo malo više vremena za kongres; i još dva ili tri posebna dana – koja su bila predviđena za sedam ili osam dana posle kongresa - da mogu da budu korištena za govor, latihan, testiranje, tako da je na kraju Bapak bio iscrpljen.

Ako Bapak sme da kaže, braćo i sestre: nešto što je po vašem shvatanju dobro, nije obavezno da isto smatraju dobrim braća i sestre, recimo, iz Latinske Amerike, Severne Amerike, Evrope, Azije ili Australije. Ko može da odredi da je nešto u tački balansa u centru svega? Niko osim Svemogućeg Boga. To je velika sreća za sve vas da smo, uz Milost Božiju, mi u stanju da ovo dokučimo, malo po malo, tako da možemo da primimo rešenje koje je u tački balansa između svega što je desno i levo. To je velika sreća za nas što možemo da nađemo ili da uzmemo srednji put u takvoj situaciji, tako da sve strane mogu da kažu: „slažemo se.“

Kako znate, uz Milost Svemogućeg Boga, vi ste već u stanju da primite kontakt sa Njegovom Snagom. Prema tome, za vas je potrebno da izvršavate i praktikujete ono sve što se dešava na latihanu kejiwaanu bilo kada da ga primate.

Da vam dam jedno objašnjenje u vezi situacije samog čoveka: sam čovek podseća na jednu kuću ili kontejner koji je ispunjen različitim životnim silama. Tu je materijalna životna sila, koja se u duhovnoj spoznaji naziva roch raiwani; biljna životna sila, koja se u duhovnoj spoznaji naziva roch nabadi. Tu se nalazi i životinjska životna sila, u duhovnoj spoznaji nazvana roch chewani. Tu se takođe nalazi jasmaniah životna sila, to je životna sila čoveka ili ljudskog bića. Tu se takođe nalazi rochaniah životna sila, tako da se vaše unutrašnje biće može uporediti sa jednom ogromnom kućom.

Ona sadrži, rachmaniah životnu silu, to jest životnu silu koja je viša nego rochani. Ona sadrži roch rabbaniah životnu silu, to je životna sila koja je opet viša od svih predhodnih. Čovek koji je izabran od Boga kao Njegov Izaslanik, kao na primer, Isus Hrist ili Prorok Muhammad i t.d., može da se uporedi sa jednom kućom, koja je izuzetno velika, tako da može da sadrži sve te životne sile. Prema tome, Božiji izaslanici su u stanju da analiziraju sva ponašanja i pokrete svih životnih sila.

Ali kod vas, naravno, izgleda kao da još uvek posedujete jednu manju kuću; čak i jasmani životna sila, a šta više rochani životna sila, još uvek se oseća kao da su van i iznad vašeg unutrašnjeg bića. Prema tome, vi morate da budete pažljivi i da ne izjavljujete spremno da je nešto „Volja Božija“. Ako vi samo želite da idete do Pasar Baru ( ime centra za kupovinu u Đakarti ), vi ne treba da testirate da li je to Volja Božija ili ne. Isto se odnosi i na to da ako vi želite, recimo, da prodate neki materijal za haljinu. Ukratko, vi sve stavljate u zavisnost od Volje Božije, dok u stvarnosti, to je samo bazirano na nafsu. Stvarno, braćo i sestre, nafsu je često vrlo zbunjujuća.

Ima trenutaka kada vi pitate svoje unutrašnje biće u vezi nečega, i iznutra odmah dobijete odgovor, recimo „Da, to može da se uradi.“ Neka druga osoba opet pita da li nešto treba da bude uređeno na određen način i primi odgovor: „Da.“ I onda se desi da to ne bude baš tako. Prema tome, braćo i sestre, čak i ako primite neki odgovor iznutra koji vas zadovoljava kada pitate o nečemu, bolje je da se ne žurite da to pratite i odmah izvršite. Vama je potrebno prvo da razmotrite situaciju sa kojom mora da se suočite. U stvari, ima momenata kada je odgovor na određeno pitanje tačan, ali nema mnogo ljudi koji su bez ličnog interesa u primanju odgovora. Prema tome, ako imate neko pitanje, bolje je da i neka druga osoba testira koja nema interesa u svemu tome.

To je tako kako je, braćo i sestre, i za vas je vrlo važno da budete obazrivi i pažljivi u svim svojim postupcima. Kako biste bili u stanju da vodite računa i da budete pažljivi, braćo i sestre, vi treba da ste oslobođeni ličnog interesa i da se bazirate na osećanju strpljenja, predavanja i iskrenosti, onako kako su bili Izaslanici Svemogućeg Boga.

Kako je to već tako, braćo i sestre: da li vi mislite da možete ovo da uradite, čak i ako se desi da imate zubobolju ili da ste neraspoloženi, ili ako se desi da nemate pare i osećate se kao da ništa ne vredite? Vi treba da ste svesni ovih malih stvari, jer takav je uticaj nafsu koja prodire u unutrašnje osećanje koje još nije bazirano na strpljenju, predavanju i iskrenosti. Tako da ne mali broj ljudi dođe do toga da jako lako kažu: „Gde je Božija Pravda?“, kao da su oni manje zdravi ili siromašniji od drugih ljudi koji su zdraviji i bogatiji.

Bazirano na strpljenju, predavanju i iskrenosti, vaše unutrašnje osećanje će postati slobodno od uticaja nafsu i tada ćete biti u stanju da osetite kako životne sile funkcionišu u vama. Na ovaj način vi ćete biti u stanju da kontrolišete i regulišete svoje materijalne životne sile koje su u vama sa onom materijalnom životnom silom koja je izvan vas. Ipak, nemojte tada da kažete, da vi možete da apsorbujete spoljnu materijalnu životnu silu, jer u stvari, unutrašnja i spoljna materijalna sila su povezane. Uzmite, na primer, siromašne ljude čiji je običaj da prose: jasno je da materijalna životna sila koja je u njima samima ne funkcioniše kako treba i da nije povezana sa onom materijalnom životnom silom izvan njih.

Zašto oni traže taj način da prežive preko prosjačenja? To je zato jer su oni prisiljeni na to zbog gladi. Međutim, kada oni dobiju ono što traže i malo napune svoje stomake, oni ubrzo prestaju da prose, i šta više, oni odmah nakon toga zaspu bilo gde. To je znak da materijalna životna sila koja je u njihovom unutrašnjem biću stvarno ne funkcioniše. Ipak, takva osoba oseća da Svemogući Bog nije pravedan, jer drugi imaju pare, dok ona sama nema para, iako se ona ne razlikuje od drugih. Ta osoba kaže: „Pa, ako je Svemogući Bog pravedan, neka mi pokaže gde su pare.“ Ako se ponaša na ovaj način, ona naređuje Bogu da se ponaša kao neki poslovođa.

Tako vi ne treba da zaboravite da su sve te razne sile u vama. Šta su one? One su stvorene u vama kao vaše sluge. To je Volja Božija. Jer ako ne bi bile sve te različite sile, sila raiwani, nabadi, chewani i jasmani u vama, vi biste bili kao neka statua. Da. Onaj ko je u stanju da traži pare je sila od raiwani, braćo i sestre. Ako ne bi bilo satanske sile u vama, vi ne biste mogli da pronađete pare. Nemojte da napustite Satanu, ne! Iš, Satano, odlazi.“ Oh, to bi vas dovelo do problema. Ako biste bili napušteni od Satane, tada u roku od deset dana vi ne biste imali para. Ono šta je važno za vas je način na koji koristite satansku silu. Koristite satansku silu kada tražite pare. Koristite biljnu silu kada sadite ovo ili ono. Koristite životinjsku silu kada jedete meso. Takođe, koristite jasmani silu kada se venčavate i kada ste sa svojom ženom. Znači da su sve te sile jako važne za vaš život, jer sa njihovim postojanjem vi postajete jedno kompletno biće, perfektno biće, koje se zove Insan kamil (perfektno ljudsko biće).

Kako biste se uverili u rezultate bilo koje akcije koju preduzimate, napisano je u svetim knjigama, Psalmima, Starom Testamentu, Novom Testamentu i u Kuranu, a takođe je rečeno i od strane ljudi koji su davno živeli i koji su primili Milost od Svemogućeg Boga, da pre nego bilo šta započinjete, vi prvo treba da proverite u okvirima sledećeg: dzat (esencije), sifat (činjence, prirode), asma (prakse), afngal (rezultata). Treba da uzmete u obzir ova četiri faktora. Dzat znači kersa ( volja koja nastaje iz unutrašnjeg osećanja ). Međutim, vaša volja se zove karep – to jest, imaginacija, oslikavanje ideja, intelekt. Na primer: prvo, vi imate ideju da postanete doktor, onda vi stvarno i postanete doktor, to je karater (sifat) ovoga, odnosno jedna činjenica.

Asma znači praktikovanje; nakon toga što ste postali doktor, trebalo bi da praktikujete ono što ste naučili i dokažete da li možete ili ne možete da izlečite nekoga ko pati, na primer, od čira. Prvo počnite samo sa jednim čirom i nemojte još da idete dalje od toga. Ako je vaša dijagnoza efektivna, tada vi stvarno možete i da radite kao doktor i da se zovete doktor. Tako je, afgnal, rezultat, postao jedna realnost. Zato nemojte samo da stojite i da ništa ne radite, govoreći: "Bismi Uahir rochmanir rachim, qul huallahhu ahad" (Islamska molitva: „U ime Boga Sveljubećeg, Milostivog - Kaži da je Samo Jedan i Jedini Bog.“) i da sa tim očekujete da vam pare padnu u krilo. Nemojte tako da radite. Bog vam neće dati pare ako ne radite, jer nema para u raju. Tamo gore nema para kao ovde. Zato nemojte samo da sanjarite ili da činite samadi ili samo da se molite kako biste dobili pare, ne. Vi morate da radite! Vi ste ovo već u stvari i doživeli, braćo i sestre, kroz latihan kejiwaan. Latihan, u stvari, oživljava vaših svih pet osećanja tako da će svi naši fizički organi oživeti. Ako su svi oni živi, to je znak da mi moramo da radimo.

Ako bi vaša ruka postala živa, vi je ne biste ostavili samo tako, jer tada bi ona bila samo nešto što je za posmatranje. Ako je ta ruka živa, to znači da ona treba da radi tako što igra ovako (pokazuje), na primer, ili što svira neki instrumenat, ili što crta, ili što piše, to jest, radi. Kada noge rade, to znači one hodaju, trče, idu u šetnju, šutiraju i guraju. Ovo je već postalo jasno za nas kroz latihan kejiwaan. Naše celo unutrašnje osećanje, naši fizički organi, svi rade, pokreću se. Tako da se to nastavlja sve dublje i dublje unutra, sve šire i šire, sve dok ne dostigne naš mozak i unutrašnje srce. Ako naš mozak radi, kako se to zove? „Misliti.“ Da, stvarno. Ali izvinite me, braćo i sestre, vaš mozak je jedan kornjačin mozak. Rad mozga je da misli.

Tako kada vaš mozak radi i funkcioniše, on će samo misliti u vezi stvari ovoga sveta. Na latihanu vaš mozak je popravljan tako da kasnije može da primi pokrete ( u formi indikacija i inspiracija ) od Snage Svemogućeg Boga. Mi koristimo isti instrument ( mozak ), braćo i sestre, da mislimo o ovome svetu isto kao i o onom posle. Ali to je drugačija stvar. To je razlog zašto se ista glava, ako je to glava jednog kralja, zove mustaka ( Javanska reč za glavu koja je ispunjena višim silama ), a ako je to vaša glava, ona se zove patak ( Javanska reč za glavu koja je ispunjena nižim silama ).

Zašto? Vi ne bi trebalo da se žurite da kažete „to je moja mustaka“, ne. Najviše bi to mogla samo da bude jedna ndas (druga javanska reč za glavu): To je moja ndas, vi možete da kažete. To je razlog zašto je čovekov život gore-dole, jer ljudi – kada imaju neku ideje – ne znaju kako da stave stvari na svoje pravo mesto. Srce pita za pare od Boga, ali u stvari ta osoba grdi Boga. Kako to? Njegova usta kažu: „Bog Najsvetiji, Najveći“, ali u stvarnosti on gunđa Bogu: „Bog Siromašni, Bog Nepravedni“. Tako da su ljudi uvek pogođeni svojim postupcima. Na latihanu kejiwaanu celo vaše biće će se probuditi, tako da će svaki vaš deo znati svoj pravac i funkciju. Prema tome, na testiranju koje Bapak radi sa vama, Bapak ponavlja testove:

„Gde je vaša glava?“ Neki od vas pokazuju svoje uši. „Ne, to nije vaša glava. To je vaše uho. Pa u stvari, vaša glava je tamo“ ( pokazuje na glavu ).

„Gde je vaša glava?“ „Ovde“ ( pokazuje na sto). „Ono što ste dobili je sto.“

Ovo je samo jedan jednostavan test i ipak niste u stanju da ga primite, a još manje biste bili u stanju, ako biste bili testirani nekim težim pitanjima.

Ako uzmemo raiwani nivo kao neki standard, tada biste se svi vi osećali kao da ste kompletan čovek: ali ako, na primer, uzmete rochani nivo kao jedan standard – to je životna sila Proroka – i ako na toj bazi vi testirate gde je vaša glava, tada biste shvatili da vi nemate glavu. Gde je ona? Ona je tamo, jako daleko. Zašto? Zato što je ta sila mnogo veća nego što je kontejner. Tako da rochani sila još ne može da uđe u vašu kuću, jer veličina vaše kuće nije još dovoljna da bi je održala, odnosno nije u stanju da primi sadržinu rochani životne sile. To je tako, braćo i sestre.

Tako da treba da budete obazrivi. Nemojte da izgubite strpljenje, predavanje, prihvatanje i iskrenost prema Svemogućem Bogu. Jer samo Bog može da naredi da se sve stavi u red u vama. Treba da budete pažljivi i oprezni u svojim postupcima, nemojte da se ponašate na slepo, bez opreza. Mi, ljudska bića, stvoreni od Boga, smo viša od drugih stvorenja; tako da ako ste još zbunjeni u vezi ovoga i još ne razumete, to je sve već zapisano u svetim knjigama, Psalmima, Starom Testamentu, Novom Testamentu i Kuranu, da su ljudska bića primila milost od Svemoguće Boga čak više nego što su to primili i sami anđeli.

Ipak su anđeli stvoreni od Boga od svetlosti, što je od višeg nivoa kvaliteta nego elementi od kojih su stvorena ljudska bića – viša nego što je zemlja, voda, vazduh i vatra. Ako uzmemo ovo u obzir, mi moramo da budemo obazrivi i pažljivo da vodimo računa o sebi samima. To je Božija volja da sam čovek treba da je viši ili plemenitiji nego bilo koja Njegova kreacija, uključujući i anđele.

Bog je Sve - Pravedan. Ovo, u stvari, može da se primi sa jednim unutrašnjim osećanjem koje je iskreno i ispravno. Zašto je Bog dao milost čoveku koja je veća i viša i plemenitija od nivoa anđela? Rečeno je da čovek, koji je sačinjen od zemlje, vode, vazduha i vatre, lako pada pod uticaj sunca, lako na njega utiče hladnoća vremena, lako se povredi oštrim predmetima i lako pada kada je privučen nečim što on smatra i oseća kao prijatnim. Kroz ceo svoj život čovek pati od briga, i pati od poteškoća, i na njega utiču sreća i zadovoljstvo. On uvek podleže uticaju bolesti, i naravno, on mora da umre. To je kako je, braćo i sestre. Situacija anđela je drugačija. Anđeli žive u nelimitiranom zadovoljstvu i plemenitosti bez kraja. Takođe, oni ne umiru. Tako je sa njima.

Prema tome, prirodno je da anđeli treba da budu na nižem nivou nego čovek, jer čovek mora da pati u svom životu na zemlji. Ali nemojte da uzmete za garantovano, da ako je to ovako, da je lepo biti čovek. Nemojte, braćo i sestre! Može se reći da je tako samo za onog čoveka koji može iskreno da održi svoje obećanje. A šta je to čovek obećao? To je obećanje čoveka Bogu: „Ja ću koristiti najbolje moguće sve što si Ti stvorio u meni. Ja ću koristiti najbolje moguće bilo šta da si mi Ti dao prema Tvojoj Volji i Naredbi.“ To je ono što je teško. Tako da jedan čovek, koji je stvarno u stanju da izvršava Božije komande koje se manifestuju kroz njegovo celo biće, postaće stvarno plemenito stvorenje. Dokaz ovoga je to da anđeli koji putuju od Boga i vraćaju se Bogu, kaže se, da im je za to potrebno stotinu godina prema vremenskom računanju na ovome svetu. Čovek može da dođe od Boga i da se vrati Bogu, ili da je pozvan od Boga u Njegovu zaštitu i Njegovo prisustvo. Hrist je ovo učinio samo za tri dana. Prorok Muhammad s.a.w., učinio je ovo između kraja večernje molitve i zore. Ovo služi kao jedan dokaz. „Da, ali ovo su bili Hrist i Muhammad. Da li je to moguće i za mene?“ Oh, braćo i sestre, ovo „Da li je to moguće?“ – to je ono na šta moramo da pazimo. Šta je razlika između Hrista i Muhammada?“ Telo nije različito, braćo i sestre, stvarno, oni su imali po jedan nos, oni su imali po dva uha. Ako uzmete njihovo hodanje, oni su hodali baš isto kako vi to radite. Ali SADRŽINA je različita, braćo i sestre.

Kvalitet, individualnost, unutrašnje biće je drugačije. Kod njih, ako oni imaju para i ako ih izgube, oni ne kukaju. Ako vi imate para i pare se izgube, vi ste nesretni. Vi mislite da niste nesretni? Vi ste nesretni! Vi imate neki program koji vi gledate svako veče i ako iznenada vi to izgubite, vi postajete nezadovoljni. Vi možda izgubite svoj apetit za nedelju dana. To nije slučaj sa Prorocima. Oni nisu pod uticajem toga ako nešto izgube, jer čak i ako neko kaže Muhammadu: „Hej, Muhammad, sutra ujutru ti moraš da umreš“, on bi samo odgovorio: „Kako je Božija volja.“ Ako se ovo vama dogodi? „Hej, ti, sutra ujutru ćeš morati da umreš?“ Vi ćete odgovoriti: „Čekaj malo dok se moj praunuk ne oženi!“ To je kako je. Sve ima razloga. Mi moramo to da znamo, tako da možemo da odlučimo šta je potrebno da uradimo.

Vi ste vrlo sretni, braćo i sestre. Kako je Bapak još pre rekao, to je velika sreća za nas da smo primili latihan kejiwaan. To izgleda po našem iskustvu kao da smo mi u stanju da zaustavimo funkcionisanje naše svesti. U stvari, to nije tako. To je, ustvari, učinjeno od strane Snage Božije, a mi samo dobijamo korist od toga bilo kada da Snaga Božija „dođe“: Značenje od „dođe“ je, na primer, dolazi spolja unutra; ali, u stvari, to nije tako. Bilo kada da je Snaga Božija tu, u tom istom momentu srce i svest će prestati da funkcionišu kao što se dešava sa jutarnjom maglom u momentu kada sunce počne da sija. Sunce izlazi, a jutarnja magla nestaje bez da joj je naređeno. Da. Ona samo nestane. Isto je sa vašim srcem i svesti; u momentu kada se Snaga Božija pojavi, oni će prestati da funkcionišu. Zašto je to tako, braćo i sestre? Ima mnogo ljudi koji uvek govore: predaj se. Ima dosta njih. Svaki dan oni idu na mesto svog služenja i molitve.

Zašto njima nije ništa dato? Zašto ni ne prime kontakt? Zašto je to tako? Zato što molitva dolazi od njih samih i nije pokrenuta Snagom Božijom. Tako, da je to velika sreća, braćo i sestre, da po prvi put, kada se mi molimo Bogu, vođeni smo od Svemogućeg Boga. Prema tome, braćo i sestre, vi ne treba da tražite Boga. Ne. Samo se predajete Bogu. Jer Bog je već tu i vodi vas. Tako ako vi tražite, On će biti još udaljeniji. Ako vi praktikujete samadi, tada će on biti još dalje od vas. Da. Svemogući Bog će nestati. Vi ste već vođeni i upućeni. Samo ostaje na vama da primate. Samo primajte i vodite dobro računa o onome što primate. Kasnije ćete vi iznenada razumeti ovo: „Ovo ima smisla, braćo i sestre.“ Ovo je u saglasnosti sa putem Proroka, sa načinom Izaslanika. Gde je Isus išao u školu? Ja nikada nisam to čuo. I, takođe, gde je bila škola Proroka Muhammada? Ja nisam nikada čuo za to takođe. Ali kako su oni u stanju da vode ljudski rod svuda u svetu? Zato što im je Bog dao mudrost. Zato što je Bog ispunio njihove mozgove, njihove glave, tako je njihovo razmišljanje uvek bilo ispravno i korektno. Tako, braćo i sestre, jasno je da nema drugog puta za nas, već da uvek pratimo vođenje koje postoji u našem unutrašnjem biću. Sada kad vodite razgovore o nečemu nemojte da ste tvrdoglavi. Jer ako ste tvrdoglavi, tada onaj koji je izdržljiviji pobediće. Tako da bi tada bio haos, braćo i sestre. Potrebno je da postoji osećanje predavanja ili prepuštanja svom unutrašnjem biću, kako biste mogli da primite uverenje i evidenciju iznutra. Sada to može takođe da se uradi na način, gde može da se vidi i običnim očima, preko testiranja.

Tako, braćo i sestre, ovo je kraj Bapakavog govora za večeras. Ovo će se verovatno nastaviti za vreme sledećih večeri, jer ako bih sada nastavio, vi biste ogladneli, pošto je već vreme da jedete. Sam Bapak je već dosta dugo stajao, tako da će se Bapakov govor sada završiti, a kasnije će možda biti potrebno još da govori. Nema ništa više za Bapaka da vam kaže, već da vam mnogo zahvali za vaše prisustvo ovde – svima vama koji ste došli da slušate Bapakov govor. I molim vas da izvinite Bapaka, ako je nešto rekao što je povredilo vaša osećanja. Mnogo vam hvala.