Govor članovima

Porodica životnih sila
Treći govor na Petom nacionalnom kongresu
u Indoneziji
15. oktobar 1969.godine

Početna strana Sadržaj Pretraživač

Iz delova Pewarte Broj. 4 Oktobar 1969. godine Pravo kopiranja Muhammad Subuh Sumohadiwidjojo i Internacionalni Subud Komitet 1970. godine. Publikovano od Subud Publications International
Ltd. Kod broj : 69 TJK 7.

Prevod Josephine Bačikin, lekturisano od Slavice Čelar
Samo za članove Subuda.

Braćo i sestre, Bapak je često već govorio da čovekovo fizičko telo može da se uporedi sa jednim kontejnerom, i da je njegova sadržina ono što se zove duša.

Fizičko biće ili osoba obično nosi ime ili mu je dato ime od strane njegovih roditelja. Na javanskom jeziku to ime se kaže da je jeneng, što znači to što je stavljeno u njega, ili sadržina tog ljudskog tela. Lično ime, bilo koje da je, može da utiče na njega. Uzmite ime Bledog ili Dahono, na primer. Iako je osoba sa imenom Bledog možda u originalu imala prijateljsku i jednostavnu prirodu i karakter, ali kako je dobio ime Bledog, što znači grmljavina i sevanje, on će pod uticajem tog imena, a bez njegove spoznaje, dobiti karakter jedne ljutite osobe i neće osećati mir u svojoj svesti. Slično je u slučaju sa nekim ko se zove Dahono (vatra), čak i da je ta osoba zaista imala prijateljski i jednostavni karakter, ali pošto je pod uticajem imena Dahono i bez da je ona svesna toga, poprimiće karakter nekoga ko ima sklonosti da ometa mirnu atmosferu. Zbog toga, roditelji još u davnim vremenima mnogo su pazili kada su davali imena svojoj deci i unucima.

Jasno je da mi možemo reći da je ime jedne osobe jako važno za njegov život. Da, to može da bude važno zato što izabrano ime za njega može da, kako i jeste, promeni njegov karakter od onoga što je ranije posedovao. Iz ovog razloga, ljudi su pre davali imena koja su u saglasnosti sa unutrašnjom suštinom deteta, odnosno dečije duše. Ime Hardjuna na primer, označava da osoba koja je dobila takvo ime ima ljubazne i nežne manire, dok ako čovek poseduje ime Wekudara, to znači da je to jedna iskrena osoba sa jakim i čvrstim ubeđenjima.

Stvarno, braćo i sestre, u davnim vremenima, kada su uslovi za život na ovom svetu bili još nerazvijeni, a ne kao što je sada u ovim vremenima, ljudske potrebe su još uvek bile vrlo jednostavne, a ljudski život je još uvek bio miran, tako da su ljudi lako mogli da uoče šta je u njima, kao i u drugima.

Ako bi trebalo da se objasni šta je sve smešteno u čovekovom unutrašnjem biću, to bi bilo da čovek sadrži mnogo vrsta duša ili životnih sila, koje su (od najniže do najviše): materijalna, biljna, životinjska i ljudska životna sila, i životna sila onih Božijih stvorenja koja nisu više pod uticajem ovih životnih okolnosti. U stvari, ima još i drugih, ali u sadašnjem vremenu nije potrebno da vam se govori o njima, jer najveći broj vas ste još na početnom nivou primanja latihana kejiwaana Subuda.

Rečeno je da u davnim vremenima, kako je čovekov život tada bio još vrlo jednostavan, životne sile u njegovom unutrašnjem biću su još bile pokrenute do određenih linija. Na primer, način funkcionisanja materijalne sile je ograničen na snagu srca i svesti. To znači jednu vrlo jaku vezu između životne sile materijalnih stvari i ljudskog srca i svesti, tako da čovek može da stvori kuće i odeću, oruđa, da kultiviše zemlju, i realizuje druge izume koje on može da koristi za dobrobit svog života.

Način rada biljne životne sile je takav da su ljudsko telo, krv i kosti hranjeni i da mogu da uživaju u ukusu hrane i da osete da li je hrana koja se jede dobra ili nije.

Način rada životinjske sile je takav da čovek ima više energije da radi svoj posao.

Kroz rad ljudske sile, čovek i žena mogu zajednički da dožive blaženstvo u osećanju života, to jest, preko svoje seksualne unije.

Tako da je jasno da, sve sile koje su gore spomenute su važne za čovečiji život, jer sačinjavaju jednu porodicu. One su, na primer, gazde ili gazdarice ili domaćice, kuvarice i kućni momci. Tako, sve dok je život porodice u redu, dok svaki član ostaje na svom mestu; na primer, gazda ili glava porodice je na svom pravom mestu i uvek ostaje na svom mestu i neće biti zamenjen od onih ispod sebe, to jest on neće biti zamenjen od strane pomoćnika u kući.

Ali izgleda da postepeno, kroz nužnost i uticaje ovoga sveta, kućni momak – koji je ranije samo izvršavao gazdina naređenja da nešto uzme ili nosi, pazi na stvari i pazi na red, i izvršava narudžbine – postao je gazda, zahvaljujući gazdinoj nebrizi, tako da se gazda spustio na položaj kućnog momka. Ovo je sasvim jasno u odnosu na materijalnu silu. Materijalni objekti imaju formu i postoje zato jer ih je stvorio čovek. Tako da, osim ako su stvorene od čoveka, materijalne stvari ne bi postojale. Ali krajnji rezultat je taj da je situacija sasvim obrnuta; u čoveku, kreatoru materijalnih stvari, one su postale njegov gazda. To je uočljivo u sledećim situacijama: recimo da posedujete kuću koja je iznenada potpuno spaljena, kako bi se vi tada osećali zbog vaše spaljene kuće?

Takođe, ako bi vaša garderoba ili nakit bili ukradeni, šta biste vi osećali i šta biste vi mislili u vezi lopova?

U nekoj drugoj situaciji, u slučaju da vi ne posedujete oružje, vi se možda ne biste osećali vrlo hrabro; međutim, ako biste imali oružje, tada biste stvarno bili hrabri, jer biste se osećali da imate nešto na šta možete da se oslonite. Isto je i u slučaju sa materijalnim stvarima u obliku garderobe i dekoracije. Ako biste nosili divnu odeću i šljašteći nakit, vi biste se osećali kao kralj ili najmanje kao princ; a vi dame, kada nosite takvu garderobu ili nakit, vi se osećate kao kraljica ili bar kao neka princeza. Ovo je način da se sumira snaga raznih materijalnih životnih sila koje su deo čoveka. On je tako postao sve više i više spreman da prihvati uticaj materijalne sile koja se nalazi u njegovom unutrašnjem biću. Tako čovek postepeno propada na sve niže nivoe i eventualno se više ne smatra kao gazda od strane slugu ili materijalne životne sile; šta više, čovek je učinio da materijalna sila (sluga) postane njegov gazda.

Pored toga, ulaskom u ovu eru, gde je čovekov intelekt u stanju da stvori nuklearne, atomske bombe i određene objekte i oružja koja mogu da lete na velike daljine, čovek je postao sve više upućen na pogrešnu stranu zbog razvitka svoje svesti.

Božija Volja je da čovek može da stvori sve što mu je potrebno za svoj život, ali on bi trebalo da je u stanju da kontroliše te materijalne stvari tako da one budu od stvarne koristi za život celog društva. Na ovaj način granica između životne sile čovekovog unutrašnjeg bića i životne sile materijalnih stvari bile bi stvarno održavane i same od sebe odbranjene. Međutim, čovekova situaciju nije više takva jer, zbog svoje nebrige, on više ne oseća blizinu Snage Svemogućeg Boga koja ga obuhvata kako spolja tako i iznutra. Tako, bez da je on svestan toga, čovek je pogrešno upućen od strane životne sile materijalnih objekata, koje koriste njegovo srce i svest kao instrument, što dovodi do toga da objekti koje je on stvorio ne služe njegovoj sigurnost i dobrobiti ljudskog roda, već za ubijanje i uništavanje mira kao i ljudskog roda.

Istina je, braćo i sestre, da je ljudsko ponašanje došlo do ovoga zato što je čovek bio napadnut od strane drugih, tako da njegovo ponašanje poprima prirodu odbrane i izbegavanja opasnosti koja mu preti. Ali u stvarnosti, ovo je isto kao kada neka osoba dođe do toga da napada drugu, zato što oseća da će biti napadnuta. U stvari, sve to se događa samo zato što su obe osobe pogrešno upućene od strane emocija besa i pohlepe (nafsu angkara dan murka), drugim rečima svaka od njih želi da baš ona pobedi, da ima vlast, da je poznata. One ne osećaju da su na ovom svetu Božijom Voljom, da treba da žive u harmoniji jedna sa drugom kako bi uvek imale dobrobit i sreću na ovom svetu kao i na onom posle.

To je prava osnova čovekovog života; stvarno, Svemogući Bog je u Svojoj ljubavi i saosećajnosti stvorio čoveka kao jednu perfektnu individuu, sa svakim organom opremljenim tako da bude od koristi, kako u svim svojim postupcima čovek ne bi bio prazan, i bez mogućnosti da se moli i slavi Veličinu Svemogućeg Boga. Zato bi trebalo da je unutrašnje osećanje čovekovo uvek u čistom i široko otvorenom stanju, spremno da primi dušu svesnu života na ovom svetu, kao i na onom posle.

Ipak, braćo i sestre, i pored sve Božije ogromne ljubavi za čoveka, kako njegov intelekt napreduje i razvija se, njegovo unutrašnje osećanje sve je više podložno uticaju materijalne sile, što rezultira da, bez njegove spoznaje, njegovo osećanje sve više stremi prema materijalnoj sili, umesto da je obrnuto – da ima osećanje da sve što postoji bude perfektno, jer to je sve Bog stvorio. Prema tome, na kraju, čovek ne može da izbegne svoj pad sa nivoa ljudskog bića koje je ispunjeno dušom, a koja ima svest o svom životu na ovom svetu kao i na onom posle njega.

Bapak je već često govorio da zbog čovekove lične nepažnje njegova duša je od materijalne životne sile, tako da je njegova pamet i inteligencija samo oruđe te materijalne sile. To je sasvim tačno, jer postoji mnogo pametnih ljudi koji još uvek rade ono što nije ispravno.

Nedavno se čula jedna vest u vezi jednog pametnog čoveka koji se danju bavio medicinom – i prema izveštaju, on je stvarno bio jedan pametan doktor – međutim, neobično je da je on noću pljačkao banke i ubijao ljude; i sami njegovi partneri su bili iznenađeni ovim njegovim aktivnostima, jer je on već bio jedan izuzetno bogat čovek.

Braćo i sestre, uticaj materijalne duše koja utiče na ličnost tog čoveka je toliko jak, da u momentima svesti on ne može da shvati zašto je on to radio.

Zato roditelji koji su manje više svesni duhovnosti, daju detetu ime – što se na javanskom zove jeneng, a što znači, onaj koji je poštovan unutra (jang jumeneng) – sa velikom pažnjom, ne nasumice. Kada prepoznaju da detetov karakter nije najbolji, oni traže ime koje može da pokrene detetova osećanja ka dobrom putu; dok ako je detetov karakter dobar, oni mu daju ime u harmoniji sa detetovom unutrašnjom prirodom ili dušom. Na primer, ako znaju da detetova priroda nije dobra, tada mu daju ime Marditomo (dobar put). To znači da ako Svemogući Bog daje Svoj Blagoslov, detetova osećanja mogu da budu pod uticajem tog imena, tako da kasnije njegovo ponašanje bude dobro. Takođe, ako je poznato da je detetova priroda dobra, ime koje mu se daje, harmonizuje se sa njegovim razvitkom; na primer ime Sudrasono, Danardono ili neka druga imena koja su u harmoniji sa načinom njegovog razvitka.

Da se sada vratimo na vaše unutrašnje osećanje koje može da se uporedi sa jednim kontejnerom: zašto je ono postalo usko – to jest, postalo malo za jednu visoku dušu, a široko za nisku dušu?

Ovo je uzrokovano pogrešnim postupcima vaših predaka, kako i vašim ličnim pogrešnim postupcima. I zahvaljujući uskosti tog kontejnera, samo niska životna sila može da bude stavljena u vas, što čini da je vaše unutrašnje biće takva osoba, koja nije voljena i poštovana i da je drugi ljudi čak ne vole i ne veruju joj. U stvari, suština je u tome, da kada osoba nije voljena i poštovana od strane drugih, to je zato što u njoj samoj takođe nema ljubavi i saučešća za druga bića, i to je ono što se obično dešava kada niže životne sile utiču na čovekova unutrašnja osećanja. Obično, takav čovek nije svestan da se to dešava. I pored toga, on kaže da greši onaj koji ga mrzi i ne poštuje ga.

Braćo i sestre, ovo je stvarno postalo već nešto sasvim obično, da osoba čije je ponašanje pogrešno, i koja i pored toga ne priznaje svoje greške. Ipak, ako pažljivo analizirate, razlog zašto spoljašnja situacija nije dobra je, naravno, taj što i unutrašnje stanje nije dobro. Ovo stanje može da se uporedi sa svetlošću lampe. Svetlost je jasna i jaka kada je lampa ispunjena čistim uljem. U suprotnom, lampa ispunjena nečistim uljem ne može da daje jasnu svetlost.

Jasno je da, ako želite da vas ljudi vole sa milošću i naklonošću, vi morate da imate isto takva osećanja i za njih. Ovo je još uvek samo jedno objašnjenje, i pitanje je da li možete da ga primenite u praksi, jer su greške u vama postale sjedinjene sa vašim unutrašnjim osećanjem. Ovo se podudara sa situacijom kada pirinač postane pire, teško da može da se vrati nazad da ponovo postane pirinač. Stoga, jedini način da popravite vaš život je da osetite kajanje pred Svemogućim Bogom, tako što ćete svoje služenje Bogu izvršavati sa strpljenjem, prihvatanjem sa punim poverenjem i iskrenim predavanjem Njegovoj Volji.

Razlog zašto biste tako postupali je taj da promena karaktera zahteva takođe i promenu duše, a samo Jedini Svemogući Bog može da promeni dušu. Zato nemojte samo da se oslanjate na snagu vaše volje, jer to može da bude opasno za vaš život.

Bapak vam ovo kaže zato što se mnogi ljudi oslanjaju na snagu svoje volje i praktikuju asketizam kako bi pronašli idealan put za svoj život, gde u stvari mogu da nađu nešto što nije dobro za njihov život; to jest, nešto što vodi ka oduzimanju dobrobiti ostalim ljudima. Kao jednu vrstu objašnjenja, Bapak bi voleo da vam ispriča sledeću priču:

U svojoj mladosti Bapak je radio u Surabaji i jednom prilikom njegovi prijatelji su ga nagovarali da sretne jednog gurua ezoteričnih studija, kako bi Bapak dobio od njega način zaštite od crne magije koju je poslao neko ko ne voli Bapaka.

U prvom momentu Bapak se nije složio sa njihovom željom, međutim, kako su se oni stalno brinuli za Bapakovu sigurnost, najzad je Bapak prihvatio da ode sa njima do gurua. Međutim, to je bilo vrlo čudno, da kada je Bapak stigao tamo sa svojim prijateljima, guru nije hteo ništa da Bapaku. On je čak rekao da Bapak već ima nešto vrlo snažno čega on treba da se drži. Međutim, Bapak nije ništa imao sem svoje snažne vere u Svemogućeg Boga. Tako se je Bapak vratio od gurua praznih ruku.

Ustvari, braćo i sestre, u tom vremenu bilo je još dosta ljudi u Surabaji koji su voleli da na drugima praktikuju određenu vrstu crne magije. Oni su u stvari želeli da time promene životne okolnosti nekoga na koga su oni stavili neku mađiju ili da dobiju nešto od te osobe.

Bapak je ispričao ovu priču samo kako bi ilustrovao šta može da se desi u slučaju kad osoba praktikuje asketizam i oslanja se na snagu svoje volje. Zato je Bapak uporno odbijao da ide tim putem i da prati želje svojih prijatelja. Bapak je samo verovao sebi, smanjio je uživanja u jelu i spavanju i predao se Snazi Svemogućeg Boga.

Kasnije, kada je Bapak bio u Semarangu, Bapak je počeo da traži starije ljude koji bi mogli da mu pokažu pravi način življenja, jer Bapak je stvarno osećao veliku potrebu da izvrši svoje služenje Jednom Bogu sa dokazom (njata) - sa stvarnim dokazom- kao, na primer, kada osoba želi da jede šećer da bi osetila ukus slasti. Međutim, bilo koje uputstvo da je Bapak dobijao od tih starijih ljudi, ništa nije bilo zadovoljavajuće. Ipak, jedan on njih je rekao da će sam Bapak eventualno biti u stanju da primi od Rasula Allaha (Božiji Izaslanik). Na kraju je Bapak morao da prihvati bilo šta da bude u stanju da primi.

Sva slava i zahvalnost Jednome Bogu jer, van svakog očekivanja, Bapak je iznenada bio u stanju da primi nešto van svog razumevanja, slično onome što svi vi sada primate.Ono što je primio, uverilo je Bapaka da je bez pomoći Jedinoga Boga samom čoveku nemoguće da pronađe bilo šta od istinske koristi za svoj život.

Zašto je Bapak bio u stanju da primi nešto tako neočekivano, Bapak to ne zna i samo predaje sve Jedinom Svemogućem Bogu, Sve-Spoznajućem.

Braćo i sestre, Bapak je ubeđen, kroz iskustva koje je primio kroz Milost Svemogućeg Boga, da nije moguće da čovek pronađe uz pomoć svog srca i svesti, bez obzira koliko oni bili snažni i jaki, jedan način življenja koji bi mu stvarno bio od koristi. Ipak, to je samo zbog snage svoje volje da je čovek udaljen od Onoga kojeg služi i moli mu se.

Tako da je jasno da blizina Božije Snage, koja prožima nas unutra i spolja, može da se oseti od strane čoveka onda, kada je on iskren u svom životu, kad ima osećanje strpljenja i iskrenog predavanja Snazi Svemogućeg Boga sa verom prihvatanja i predavanja.

Bapak ne kaže da srce i svest nisu od koristi za čovekov život. Čovek bi u stvari trebalo da koristi svoje srce i svest da proširi svoje znanje, kako bi mogao da bude napredan i sretan u životu. Zato osoba koja ne koristi svoje srce i svest prisiljena je da zaostaje u životu, i tada će osećati kajanje i nezadovoljstvo. Takođe, od čoveka se ne traži da eliminiše nafsu (strast, želje), je bez njih on bi izgubio energiju da uči i da radi ono što mu je potrebno za život. Ali, u ispunjavanju svog služenja Svemogućem Bogu čovek mora da ostavi po strani sve fantazije, imaginacije i misli. Jer, ako su one u njegovom unutrašnjem osećanju, on ne može da oseti sjajnu svetlost Božije Snage koja obuhvata njega spolja i iznutra.

Tako, braćo i sestre, jasno je da vi imate dve dužnosti. Jedna je da služite Svemogućeg Boga i predate sve sa strpljenjem, sa poverenjem prihvatanja i iskrenog predavanja Njegovoj Volji; druga je da čuvate i pazite dobrobit i sreću porodice, davanjem ponuda i darova siromašnima i onima kojima treba, i ispunjavanjem drugih dužnosti jednog građanina.

Da se sada vratimo na subjekat strukture ljudskog života, to jest, postojanja materijalne, biljne, životinjske i ljudske životne sile kako i onih viših sila.

Činjenica je da čovek ne može da bude bez materijalne životne sile, jer bez nje on bi živeo kao divlja životinja, bez kuće, bez odela, bez mogućnosti da dođe do hrane. I pored toga, on bi stalno osećao nespokojstvo u svom životu jer, u suočavanju sa jednom životinjom koja ima rogove, kao što je bivo, on bi bio uplašen da će biti povređen; u suočavanju sa tigrom, on bi bio još više uplašen da će ga on zaklati; a u suočavanju sa zmijom, on bi se bojao njenog ujeda.

Ukratko, on bi postao jedno potpuno inferiorno stvorenje. Iz ovog razloga, čovek nikako ne može da živi bez materijalne životne sile koja, u stvari, ima odgovarajuću privlačnost za srce i svest, tako da čovek može da stvori stvari kao što su kuće, odeća i sve ostale koristne stvari koje mu olakšavaju da dođe do hrane i da zadovolji ostale potrebe u svom životu. Jasno je da je to Volja Svemogućeg Boga da čovekov život bude odnos između čoveka i materijalnih stvari, i da čovek mora da bude u stanju da kontroliše njihovu upotrebu, tako da one budu uposlene kao alati za specijalni posao, kao što je slučaj sa motikom, mačetom, plugom i drugim alatom koji treba da bude korišten za rad na poljima, kako bi se sadilo, a ne za napadanje ili ozleđivanje ljudi; ali čovek isto ne bi trebalo da oseća da život njegovog srca i svesti zavisi samo od motike i mačete.

Isto je sa ostalim oruđima koje je čovek stvorio, kao što su oštra oružja koja treba da budu korištena u slučaju nadolazeće opasnosti, a ne da bi se ubijali ljudi; i srce i svest ne bi trebalo da budu podjarmljeni ogromnoj snazi tog oružja. Tako je isto i sa ostalim pronalascima koje je stvorio čovek. Čak i ako oni poseduju vrlo specijalnu snagu, srce i svest ne bi trebalo da padnu pod uticaj te specijalne snage. Na ovaj način objekti koje je čovek stvorio ostaju samo nešto što ga prati u njegovom životu.

Dalje, čovek ne može da bude bez biljne životne sile, jer bez nje ne bi bilo ishrane za njegovo telo i krv, mišiće i kosti. Jasno je da čovek može da ostane živ jer jede povrće. Tako da ako bi on živeo bez biljaka, njegov život – pod uslovom da on može da živi – ne bi bio sličan životu jednog čoveka.

Čovek ne može da bude odvojen ni od životinjske životne sile. Time što on jede meso životinje, njegovo unutrašnje osećanje ima dodatnu energiju za rad, i takođe njegovo fizičko telo je ispunjeno organizmima koje, iako mali i fini, stvarno očvršćuju njegovo telo

Ipak, čovek ne sme da bude bez ljudske životne sile, jer bi njegov život na zemlji bio čudan i beskoristan bez drugih ljudi. Takođe, bez ljudskih bića različitog pola, on ne bi mogao da ima potomke svoje vrste i tako ne bi bilo uopšte ljudskih bića na zemlji, a ni priča u vezi njih.

Zato, vi ne možete da zanemarite materijalnu silu kao ni druge životne sile, jer ostavljajući ih po strani značilo bi da vi više ne bi izgledali kao ljudsko biće, niti da biste umrli.

Zato nemojte spremno da kažete kako vi možete da se oslobodite od nafsu i uticaja životnih sila u vama, jer njihova eliminacija će usloviti vašu smrt, ali dok ih vi imate u sebi – ako to Bog dozvoli – vi ćete moći da doživite i više od sto godina.

Braćo i sestre, to je bila velika sreća za vas da ste mogli da uz Milost Svemogućeg Boga primite i pratite Njegovo vođenje i upućivanje manifestovano u latihanu kejiwaanu od Subuda. Zato vi ne bi trebalo da imate tako neodređeno osećanje u vezi latihana i tako indiferentan stav prema njemu, jer vaša nesigurnost otvara put uticaju nižih životnih sila da se vrate u vaše unutrašnje osećanje, i vaš indiferentni stav povratiće, ili najmanje usporiće primanje vođenja i upućivanja od Snage Svemogućeg Boga.

Braćo i sestre, Svemogući Bog stvarno voli vas, svoju kreaciju, tako da ćete se možda osećati vrlo razočarano, ako ne odgovorite na to.

Kako je Bapak uvek govorio, samo Svemogući Bog može da promeni vaš unutrašnji sadržaj i da onaj koji nije dobar preobrati u onakav kakav treba da bude, da ga od jednog niskog nivoa preobrati u visok, plemenit i idealan, koji neće oštetiti vaše unutrašnje stanje, već će ga učini kompletnim i živim, kako je i normalno. Zato je poželjno za vas da izvršavate sve Njegove zapovesti. To je način da omogućite svom unutrašnjem osećanju da postane čisto i dobro uređeno, i takođe da se pojavi vaša idealna i plemenita duša.

Među vama, braćo i sestre, ima još uvek onih koji osećaju da ne mogu da osete neko poboljšanje u svom životu. To je zbog mnogih grešaka koje se nalaze u njihovim unutrašnjim osećanjima, a ne zato što Bog ne želi da im pomogne.

Braćo i sestre, Bapak zna da niste popuno svesni grešaka koje se nalaze u vašem unutrašnjem osećanju, jer su vaše srce i svest predugo bili glavni razlog za pogrešnu sadržinu vašeg unutrašnjeg osećanja. Tako da proces purifikacije koji se dešava u vašem unutrašnjem osećanju prema tome vama izgleda kao da se odvija vrlo sporo. Ipak, ako ste u mogućnosti to da razumete, trebalo bi da ste se osetili vrlo sretnim da Snaga Svemogućeg Boga radi taj posao za vas, jer, da nije tako, stanje vašeg unutrašnjeg osećanja bilo bi još više neorganizovano i haotično, što dovodi do nepopravljivog oštećenja. Iz ovog razloga, trebalo bi da osećate da je situacija u kojoj se vi još uvek nalazite jedan test u vašem životu. Stvarno, to mora da bude tako, ako želite da se vaša loša sreća u životu popravi. To je kako je Bapak često rekao: jer basuki mawa beya, što znači da nema počasti ili sreće osim ako nije nastala iz prihatina (uzdržavanja).

Takođe, u takvom slučaju, nemojte da osuđujete vaše pretke, jer oni takođe nisu bili svesni svojih postupaka, za koje su oni osećali da su dobri i ispravni dok su bili živi, dok su, ustvari, bili puni grešaka koje su direktno prenete na njihove potomke. Najbolje je da ne uzmete sve ovo previše k srcu, već samo prihvatite kao jedan podsetnik da se ne ponašate na isti način. Inače sudbina tih grešaka može da bude zadržana u vašem unutrašnjem osećanju, i sa purifikacijom koju vi doživljavate, vaše unutrašnje osećanje će postati čisto i vi ćete automatski postati takva osoba koja može da ima potomke dobrog karaktera, koji su korisni društvu i razvitku svoje zemlje.

U wayangu ( pozorište senki ) postoje priče u vezi viteza i dama koji su potomci od Wikusa (religiozne askete u legendama iz wayanga). Bilo kada da su oni bili u problemima, Dewa (Hidnu bog ili anđeo) iz Suralaje (boravište Dewa) sigurno bi im dolazio, tako da su vitezi i dame odmah primali savete i informacije koje su se odnosile na mrak iz njihovih srca i svesti. Prema pričama, to se dešavalo, jer su vitezi i dame bili potomci čoveka dobrog karaktera koji je slušao komande Svemogućeg Boga.

U stvari, kako je rečeno u priči, ako bi dama koja je bila potomak Wikua imala čak i najmanji problem, Dewa je odmah bio tu da joj pomogne. Zašto onda kada vi imate probleme, čak i mnogo veće probleme nego ta dama u priči, nema Dewe da dođe da vam pomogne, čak nema ni najmanjeg Dewe? To je znak da je vaše zapomaganje još uvek od nafsu, odavanje toplote, koje ometa prilaženje Dewa koji žele da vam dođu.

Tako bi trebalo prvo da se naviknete da smanjite svoja uživanja u hrani i spavanju, i koliko je to moguće, trebalo bi da sprečite nafsu da utiče na vas tako što želite stvari koje su ugodne i prijatne. Vi treba da se naviknete na to. To je potrebno kako bi vaše srce i svest bili trenirani da budu strpljivi i vaše unutrašnje osećanje da bude u svežem, mirnom stanju, kao što je slučaj sa damom u našoj priči. Drugim rečima, spolja nema razlike između vas i dame u našoj priči. Znači da je i vama moguće da budete kao ta dama u priči, ako praktikujete prihatin kao što je i ona radila.

Bapak ovako govori zato što ste vi već donekle primili vođenje od Svemogućeg Boga koje se manifestuje preko latihana kejiwaana od Subuda. Jasno je tada da ako vi stvarno možete da se ponašate kao dama iz naše priče, vi ćete, naravno, biti u stanju da iskusite poboljšanje u vašoj sreći, onako kako se i nadate.

U vezi latihana kejiwaana Subuda, Bapak vam kaže da je to stvarno vođenje i uputstvo od Snage Svemogućeg Boga. Dokaz ovome je činjenica da osoba koja prima uz prisustvo latihana oseća da se uticaj nafsu koja se nalazi u srcu i svesti smanjuje, iako se to inače dešava samo kada osoba umre. Iz tog razloga snaga nafsu, srca i svesti traje samo do momenta smrti – odnosno kada čovekov život dođe do kraja i on umre; u tom momentu razumevanje srca i svesti, zbog kojih je on uvek bio tako ponosan za vreme svog života, sada nema više koristi za njega.

Takve se stvari dešavaju na latihanu kejiwaanu od Subuda, braćo i sestre. Iz tog razloga vi stalno doživljavate svari koje izgledaju neobične za vas, i ta iskustva vas čine sigurnim da je samo Bog taj Koji može sve to da prouzrokuje. Tako da u vezi sa prestankom nafsu, što može da uzrokuje smrt, vi u stvari nećete umreti, već ćete se osećati zdravi, mirni i svesni.

Da li još uvek sumnjate u ovo? Bapak se nada da u vašem slučaju to nije tako, i da ćete se iskreno čuvati i ispunjavati strpljenjem, sa potpunim poverenjem i prihvatanjem, i iskrenim predavanjem Volji Svemogućeg Boga.

Bapak je predhodno objasnio da je u stvari čovekov život udružen sa životnim silama koje čine jednu strukturu radi harmoničnosti i potpunosti njegovog života na zemlji. Tako da ako bi samo jedna životna sila nestala, i ako bismo je smatrali i najmanjom od svih, ljudski život ne bi više bio harmoničan i potpun; i stvarno nije u redu da čovek eliminiše bilo koju od životnih sila koje ga prate u životu. Ipak to je samo čovekova greška što je on mnogo više pao pod uticaj tih pratećih sila u svom životu. Kako to da je čovek zaboravio da je on okružen Snagom Svemogućeg Boga, spolja i iznutra?

Da, istina je da čovekovo srce i svest obično vole nešto da traže, istražuju ono što žele. To je u stvari signal da su srce i svest živi. Međutim, ako je to traženje Svemogućeg Boga i Njegove Snage, tada ih je nemoguće pronaći, jer ono što se traži, već obuhvata onoga koji traži, kako spolja tako i iznutra. Tako da osoba samo treba da bude mirna u takvoj situaciji i da zaustavi rad srca i svesti, ali mora da ima osećanje potpunog strpljenja, prihvatanja sa punim poverenjem i iskrenog predavanja Veličini Jednoga Boga. To je ono što je potrebno, jer ako osoba nije u takvom stanju i nije još vreme da primi Milost od Svemogućeg Boga, tada njeno unutrašnje osećanje još uvek ne može da oseti kontakt sa Snagom Svemogućeg Boga koja je obuhvata.

Razlog tome je pamrih (lični interes) koji je teško otkloniti iz imaginacija, fantazija i misli, jer pamrih je u stvari po svojoj prirodi – nafsu supiah (strast/želja).

Sada će vam Bapak dati objašnjenje u vezi krize. U stvari, kriza je slamanje ili čišćenje svih grešaka i prljavštine iz unutrašnjeg osećanja koji su već dugo bili zakopani u mislima i fantazijama srca i svesti. Da li je kriza koju član Subuda doživljava jaka ili ne, mirna ili ne, zavisi od toga da li su prljavština i greške ogromne ili male, teške ili lake. Tako da krize koje članovi Subuda mogu da doživljavaju su lake, srednje jake ili jake.

U stvari, purifikacija ili slamanje svih grešaka i priljavština u vama je izuzetno važno, jer ako se to ne bi desilo, razvitak vaše duše ne bi bio uredan.

Bapak je ranije već rekao da je vaše telo kao neki kontejner. Ako taj kontejner nije još čist, kako može da bude ispunjen nečim dobrim? Pošto je taj kontejner jako prljav i prljavština je prodrla duboko u njega, procesu purifikacije je potrebno mnogo vremena. Sasvim je drugačije u slučaju sa profetima i prorocima. Purifikacija koju su oni doživeli napredovala je dobro i na jedan miran način, tako da bilo ko da je to video, osetio je potrebu da to imitira. Međutim, kako to zavisi od toga da se poseduje jedan idealan kontejner, takav koji ima samo malo prljavštine i nekoliko grešaka, to u stvari, ne može da se kopira. Ukratko, ako vi želite da se proces purifikacije odvija mirno, tada budite iskreni u svemu, čak i ako možda osećate da je već jako kasno za to.

Tako je to u stvari neophodno kako bi se vaše unutrašnje osećanje očistilo ( purifikovalo ), i vi da osetite da se dešava purifikacija u vama.

Možda se još sećate priče da je Prorok Muhammad, pre nego što je primio otkrovenje od Svemogućeg Boga, prvo bio očišćen od strane anđela. I kako je Prorok Muhammad, za koga se kaže da je bio izabran zbog svog idealnog karaktera, još uvek trebalo da bude očišćen od svih grešaka utkanih u njegovo unutrašnje osećanje, utoliko više vi to trebate, vi koji niste još uključeni među one izabrane i koji još uvek gunđate jer nemate dovoljno za vaše potrebe.

Vi treba da budete očišćeni; šta više, vi morate da budete očišćeni što je više moguće. Zato vi ne treba da se bojite purifikacije i pročišćenja, koje vi zovete krizom. Već, vi bi trebalo da primite sa strpljenjem, poverenjem, prihvatanjem i iskrenim predavanjem Volji Svemogućeg Boga. Na taj način bi postalo moguće da proces purifikacije i pročišćenja koji se dešava u vašem unutrašnjem osećanju bude potpuno zadovoljavajući. Kada je to dobro urađeno, i ako biste posle toga vi imali dete, ono bi moglo da se uporedi sa perfektno širokim kontejnerom, sa mogućnostima da primi fin i plemenit karakter.

Ovo je sigurniji put nego da uvek brinete da vaše dete, koje je dosta mali kontejner, bude inteligentno i pametno u budućnosti. Vi imate dokaz ovoga u činjenici da mnoga deca čiji roditelji imaju visoki položaj u društvu i imaju sve u životu, postanu sasvim drugačija od očekivanja svojih roditelja. Sasvim je drugačije sa decom koja su rođena u porodici koja je doživela period purifikacije: kasnije, takvo dete posedovaće vrlo dobar karakter i pored toga što neće da ima priliku da studira visoke nauke, ono će automatski pronaći pravi put.

Zato, braćo i sestre, vi ne bi trebalo da se oslanjate na pare u banci, sačuvane za potrebe vaše dece. Ono što najviše vredi je da praktikujete prihatin, tako što ćete smanjiti vaše uživanje u hrani i spavanju, da se uzdržite od pritiska nafsu koja traži bilo koju vrstu uživanja i takođe da izvršavate vaše služenje Svemogućem Bogu. To je jedno nasleđe od vaših roditelja koje je u redu da izvršite, i to je potrebno kako bi vaši potomci mogli da postanu ljudi sa dobrim karakterom. Jasno je iz ovoga da ne može da se očekuje ili pretpostavi da će dete od roditelja koji imaju položaj u društvu kasnije i samo postati osoba poštovana i voljena od strane ljudskih bića i biti stvarno priznata u društvu.

Ovo je kraj Bapakovog govora, braćo i sestre, i dalje, Bapak se nada da ovaj kratki govor može da zadovolji vaše očekivanje. Molim vas da obratite pažnju, uz Božiju Milost, Bapak će sutra održati testiranje.