Govor članovima

Zašto smo na ovome svetu
Bapakov govor za njegov rođendan
Ćilandak, Indonezija
22. juni 1973. godine

Početna strana Sadržaj Pretraživač

Iz Pewarte Vol. X Broj.6 Novembar 1973. Pravo kopiranja © 2007 World Subud Association. Sva prava su rezervisana.
Published by Subud Publications International
Kod broj : 73 CDK 1
Privremeni prevod. Samo za članove Subuda

Danas je Bapak prema hrišćanskom kalendaru napunio sedamdeset devet godina, ili po islamskom kalendaru, računajući od Hejire (od početka muslimanske ere) od prilike sedamdeset i četiri godine. Tako da je sada Bapakov sedamdeset drugi ili sedamdeset četvrti rođendan.

A danas, 22. juna, takođe je rođendan i Đakarte, četiristo četrdeset šest godina od kada je nastala.

Stvarno, vi ste u mogućnosti da osvedočite jednu ogromnu milost Boga Svemogućeg, Stvoritelja Univerzuma, Koji je dao Svoj poklon i beskrajni blagoslov Bapaku i garantovao Bapaku dug život. Možda je to potrebno kako bi Bapak mogao da nastavi da vas vodi i daje uputstva i savete koji su svima vama od koristi, ne samo članovima u Indoneziji, već i članovima Subuda u čitavom svetu. Vi ste već imali iskustva, kao i drugi članovi Subuda, posebno oni u inostranstvu.

Mnoga pisma su poslata Bapaku, i ono o čemu vam on sada govori je i sadržano u tim pismima, tako da Bapak ne kaže ništa osim onoga što je činjenica. U jednom od pisama, od jednog člana koji je sekretar u svojoj lokalnoj crkvi u Engleskoj, izraženo je mišljenje da su crkve u toj zemlji, uključujući rimokatoličku crkvu, izgleda, počele da se otvaraju i prihvataju govore Subuda, kao i da ima takođe i protestantskih i katoličkih popova koji tragaju za nečim višim nego ono što su oni doživeli sve do sada – to jest, oni žele da znaju i žele da prime realnost svog služenja Svemogućem Bogu.

To je sadržina pisama koju je Bapak primio. Samo ljudi ovde nisu takvi, što znači da ovde ne pozdravljaju i ne cene ili se još ne pridružuju, ili još ne žele da se pridruže Subudu.

Šta je Bapak primio, braćo i sestre, nije bio sam Bapak koji je stvorio ono što je Subud. To je, u stvari, ono što se u islamu zove hakekat ( realnost istine ). Jer mi smo u stanju da primimo dokaze da Subud nije pun teorija, niti pun doktrina, niti je pun mističnog učenja ili bilo čega drugoga što formira jedan sistem vođenja kako da se služi Bog Svemogući. Sve što mi u stvari činimo je samo da se predamo, predamo dušom i telom Bogu Svemogućem.

Drugim rečima, šta mi doživljavamo u Subudu je samo Božije vođenje i nama uputstvo za put ka Njemu, samome Bogu Svemogućem. Ako nam je jasno, braćo i sestre, da ono što primamo na latihanu kejiwaanu mi stvarno primamo od Boga Svemogućeg, tada je to hakekat onih reči koje se često upotrebljavaju: inna lillahi wa inna ilaihi rojiun – od Boga smo došli i Bogu se vraćamo.

Stvarno, braćo i sestre, Bog nas nije stvorio samo da bismo bili ostavljeni da živimo i samo egzistiramo na ovome svetu, ne, nego da bismo mogli da osetimo šta sadrži ovaj svet, da bismo eventualno stvarno mogli da osetimo šta je plemenitije, ovaj svet ili onaj posle, šta je plemenitije, biti pred Bogom ili biti na ovome svetu, koji je, može se reči, Bog Svemogući dopustio da ide svojim putem.

Naš slučaj je sličan onom od pileta koje je začeto u telu kokoške; na kraju mi smo kao to jaje koje je sneseno. Nakon što je jaje doneto i što se nešto iz njega izleglo, dolazi živina koja se zove pile. Tako kada odrastemo, mi smo odvojeni, kako bismo bili trenirani za život, obučeni načinu na koji treba da živimo, da osećamo kako je to živeti uz Božiju pažnju, živeti blizu Boga, kao i živeti daleko od Boga.

To je slično onome što je doživeo prorok Adam, prvi čovek. Kada je prorok Adam poslat dole iz raja on je plakao: „Zašto sam poslat tako daleko od Boga?” Bog je odgovorio: „Adame, ne gubi veru u Mene. Ja sam Sve – Moćan, Ja sam Sve - Mogući, Ja sam Sve - Veliki, Ja sam Sve - Spoznajući. Ja te stavljam da živiš na ovom svetu tako da možeš da spoznaš kako je to kada si odvojen od Mene i kako je kada si zajedno sa Mnom i kakvo je osećanje kada živiš u raju, a kakvo je kada živiš na ovome svetu.

Braćo i sestre, ima stvarno još mnogo stvari koje je potrebno da vama svima Bapak objasni, čak i ako je do sada dao već više desetina, možda i stotine govora na kasetama, koje mogu eventualno da se sakupe u knjige, i Bapak oseća da je to već dovoljno. Ako bi svi oni bili sakupljeni u knjige, kao što su i drugi govori, kao i druge kolekcije, ako bi bili skupljeni u knjige, tada bi bilo možda i stotinu knjiga.

Naravno, braćo i sestre, vrlo je važno, posebno od kako se Subud proširio svuda po svetu, da održavamo sastanke i diskusije, kako bismo se obavestili o onome što smo doživeli. Međutim, ono što je označeno u Bapakovim govorima nisu instrukcije, niti neke indoktrinacije, niti mistična učenja - ne. Bapak ne pokazuje gde je Bog – ne. Bapak ne pokazuje gde je put ka Bogu – ne. Bapak samo daje kontakt, tako da vaše unutrašnje biće oživi i može samo da stoji ispred Boga Svemogućeg i takođe da primi vođenje od Njega.

Ako ljudi pomenu ime Boga, ako ga izgovore, ništa ih neće izazivati, jer izazov je od đavola, naravno, od Satane. To znači da ako neko izgovori ime Allahu Akbar, ili Allah, đavo ga neće smetati. To je ono što je pronađeno u latihanu od Subuda, koji je uvek ispunjen asmom, imenom Božijim. I to je sam Bog Koji nas vodi, upućuje i usmerava.

Pored vas samih, za koje se Bapak nada da ćete biti u stanju da pokažete dokaze onoga šta se dešava i šta sadrži latihan kejiwaan od Subuda, i sam Bapak je isto to doživeo. Tako da Bapak ne ostavlja to samo na vama. I sam Bapak je takođe iskusio da u vođenju i upravljanju Božijem u latihanu kejiwaanu mi nismo samo ostavljeni da se sve vreme molimo Bogu, ne, iako, naravno, mi mislimo na to, jer ćemo se vratiti tamo. Mi tu ništa ne možemo, a i ne može da bude drugačije. Ali Božija namera je da ljudi žive na ovome svetu na način na koji smo mi primili vođenje na latihanu kojewaanu, tako da možemo da organizujemo svet, kako bismo mogli da organizujemo i naše živote na ovome svetu. A da bismo mogli da organizujemo naše živote na ovome svetu, mi služimo Boga Svemogućeg kako bismo na latihanu kejiwaanu od Subuda uvek mogli da dobijemo vođenje, kako za ovaj svet, tako i za sledeći.

Ono što je Bapak doneo, braćo i sestre, ono od čega je Bapak nastao, je da mi u Subudu, članovi Subuda uopšte, ne smemo da se izolujemo od ovoga sveta, niti da držimo distancu od onog sledećeg sveta. Iz tog razloga naš latihan nije samo fizički trening, već trening duše i tela zajedno, jedan trening za ovaj svet kao i za onaj posle. To nije samo unutrašnji trening, već je takođe i spoljni trening.

Spoljašnje značenje je shariat. Mi smo trenirani u sharijatu kao i u tarikatu. Hakekat (sledeći nivo služenja) je latihan, trening koji mi primamo od Boga Svemogućeg, kako bismo eventualno bili onako kako Bapak vama govori u svojim govorima; kako bismo, to jest, da bismo mogli da radimo kako Bapak kaže, da prođemo od duhovnog do materije. I kada se nađemo u materijalnom svetu, nemojte da zaboravite da se mi suočavamo i sa duhovnim. Nakon što uđemo u materijalni svet, mi se suočavamo sa duhovnim svetom. Tako da mi idemo od duhovnog do materijalnog i od materijalnog u spiritualni svet. Od Boga mi dolazimo na ovaj svet, i kada napuštamo ovaj svet, mi se vraćamo Bogu.

Tako, braćo i sestre, Bapak je, naravno, mogao da ne bude u stanju da vam govori danas, ipak Božijom voljom, i uz milost Boga Svemogućeg, Bapakov glas je ipak vrlo jasan. Ja se čak osećam iznenađen da je Bapaku rečeno da učini ovako.

Naravno, to je potrebno, kako biste se vi stvarno sećali da ovaj latihan kejiwaan od Subuda dolazi od Boga Svemogućeg, što ćete vi i primati. Da li ste ikada primili učenje od Bapaka? To bi značilo da je moguća greška (literalno: znači postajete kao ja, a ja kao vi). To ne bi bilo ispravno.

Bapak dobija pisma od članova. Kada bi ona bila samo da se pročitaju, tada bi ona brzo bila završena, ali stvari su jasnije ako ih Bapak lično objasni.

Ono što mi doživljavamo, iskustva koja stičemo, nisu rezultat nekih teorija, niti su rezultat nekog planiranja, niti su rezultat nekih snova, nego ona nastaju sama od sebe.

Uzmite na primer banku. Nikada nije postojao neki plan za Subud da u budućnosti ima banku, niti da ta banka kasnije može da finansira ili obezbedi kapital za članove koji žele da se bave biznisom. Da, ako to sada posmatrate, to nije još mnogo; to jest, to je još jako malo. Naravno, ništa ne postaje veliko niti izraste odjedanput, već vrlo postepeno. Međutim, ovo se ipak dogodilo, što smo i sami doživeli.

Mi nikada nismo mogli da pretpostavimo da ćemo u kratkom vremenskom periodu biti u stanju da stvorimo banku za koju se može reći da je jedna među prvima. Nadamo se da će se ovo ostvariti da nam Bog da da podignemo jednu zgradu od četrnaest spratova, ako bude bilo dovoljno para za to, ili možda jednu zgradu od dvanaest spratova. Mi već imamo lokaciju, već smo je kupili. A čime smo je kupili? Mi smo je kupili parama od banke, parama koje smo mi sakupili.

Braćo i sestre, ja se nadam da vi nećete da mislite da je Bapak sada zainteresovan samo za svetovne stvari – ne. Naravno, on je zainteresovan i za njih, jer u suprotnom bilo bi bez smisla da je Bog stvorio ljudski rod na ovome svetu. Bog nije stvorio ljudski rod na ovome svetu samo da bismo mislili o tome kako da brzo umremo, u tom slučaju ne bi bilo potrebno da stvori ljudski rod na ovome svetu. Bog je stvorio čoveka zato da može da živi na ovome svetu, da živi stvarno na jedan dobar i plemenit način sa svojom porodicom; da živi u slobodi i u miru, i da se na kraju vrati sigurno Bogu, da mu ništa ne nedostaje i da pronađe svoj ispravan put.

Istina je, braćo i sestre, da ako se ljudi sećaju Boga, rezultat toga je da se oni bolje ponašaju, ili barem da smanje svoje loše ponašanje. Ali Bog ne želi da bude tako – ne. Nemojte samo da razmišljate o nečem drugom i da se nečeg drugog sećate. Nemojte to da radite. Ima i drugih stvari o kojima takođe treba da mislite. Ima i drugih stvari o kojima možete da mislite, a koje već postoje na ovome svetu i mogu se naći u bilo kojoj knjizi. Pre nego što pomislite, Bog je već smislio. Pre nego što pitate, Bog je već odgovorio. Šta to znači? To znači da Bog već sve zna. Bog zna sve šta tek treba da dođe, sve što se još nije dogodilo i On ima snagu da učini da nešto nemoguće postane moguće.

Zato i Bapak takođe slavi i zahvaljuje Bogu da u ovom momentu Bapak, koji u stvari i nije baš jak, još uvek bude u stanju da primi jednu vrstu podsećanja od Boga upravljenu svima vama, koja dolazi preko Bapaka.

Bapak više neće puno da govori nego samo ovoliko, braćo i sestre, jer, kako je Bapak rekao, bilo kada da Bapak govori, to je stvarno kao neki radio; kada se uključi, on tada, naravno, drži govor. Tako da ako je potreban govor, Bapak drži govor. Izgleda da je ovaj kratki govor Bapakov nešto što obuhvata dosta dugačak period u kome vi niste čuli Bapakov glas, i dosta dugačak vremenski interval gde vam on nije ništa govorio ili uopšte davao neke govore.

Zato Bapak traži od svih vas, i moli vas da se ne osećate razočarano, ako on sada prestane da govori i završi ovaj govor. Ali se nadam da ćete mi se pridružiti u zahvalnosti Bogu Svemogućem, i u molitvama da Bog da Bapaku još dugo vremena da ostane na ovome svetu, kako bi bio blizu vas i vi blizu njega, i da može da vam stalno daje reči saveta koje su vam potrebne, i da Božija snaga produži još Bapakov život preko ovih sedamdeset dve ili sedamdeset četiri godine.

Ipak, braćo i sestre, Bapak jednostavno sve to predaje, predaje Bogu Svemogućem, jer je Bapak stvarno neko za koga se može reći da je sto posto predat Bogu. Ono što je Božija volja, ja se tome predajem. Ako neko obrati pažnju na stav onih koji proriču sudbinu, istih onih koji proriču kako okultne stvari, tako i onih koji proriču svetovne stvari, svi oni smatraju da ima znakova, kako kažu, da će Bapak imati dug život. I pored toga to nije na Bapaku da odluči. Jer može se stvarno reći da je na ovome svetu istovremeno prijatno i neprijatno. Prijatno je ako se desi da jedete hleb i puter, a neprijatno ako imate zubobolju. Ako bi se desilo da ste bolesni, to je neprijatno, da, kada ste bolesni vi možda poželite da je bolje da umrete. To je samo jedan primer. Ako se desi da jedete hleb i puter i imate dug život, to je prijatno i zadovoljavajuće.

Drugim rečima, braćo i sestre, mi hvalimo Boga Svemogućeg i zahvaljujemo Mu što nam je On garantovao Bapakovo vreme i da on može da vam pomaže u vašim situacijama.

Sada se Bapak moli da vas Bog Svemogući blagoslovi, i da osim dugog života vi možete da dobijete i milost Boga Svemogućeg. Za vas je važno da ste svesni Boga; isto je važno za vas da imate jedan sretan život i da vam ništa ne nedostaje.

To je sve što Bapak ima da vam kaže, i završavajući kaže, Ilham-dulillahi robbil alamin – Hvaljen Bog, Gospodar Univerzuma.