Što ste višlje, pad je teži Medan, Indonezija 21. maj 1977. godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Prevod Josephine Bačikin, lekturisano od Slavice Čelar

Copyright © 2007  World Subud Association. Sva prava su J.M.Bacikin Samo za članove Subuda rezervisana.
Kod boj : 77 MES 3

Samo za članove Subuda

Braćo i sestre, Assalamu alaikum wa rochmatullahi wa barakatuh. Helperima i komitetu posebno, Bapak se zahvaljuje za napor koji ste učinili da biste doveli sve članove zajedno kako bi sreli Bapaka, koji nije bio ovde već jako dugo. Svim članovima Bapak se zahvaljuje jer su bili spremni da dođu, sa osećanjem stvarne privrženosti i zadovoljstva, kako bi sreli Bapaka i njegovo društvo.

Pre nego što se oprostimo, Bapak bi samo još malo nastavio sa objašnjenjem članovima u vezi latihana kejiwaana od Susila Budhi Dharme. To je potrebno kako ne biste imali osećanje sumnje i brige u vezi toga da li  latihan kejiwaan od Subuda, latihan čiji put pratite, može stvarno da vam pruži ispravan put služenja/molitve Jednom Svemogućem Bogu.

Braćo i sestre, kako je Bapak rekao, i kako vam je Bapak već često iznosio, kako u govorima tako i pisanjem, latihan kejiwaan koji ste vi primili i koji pratite je stvarno vođenje; njegova priroda je vođenje, pokazivanje i edukacija snagom Jednog Svemogućeg Boga. Ovako se govori zato što  snaga Božija, koja se na islamskom zove Dzat Allah, Dzat ili moć Jednog Svemogućeg Boga, ispunjava ceo univerzum. To je zato što je Bog Jedan, Sve-moguć i Sve-Moćan.

Tako da vi još ne možete da razumete, ili može se reći, još ne razumete, Kakav je Bog i Njegova moć, zato što je Bog Sve-moguć, i ne možete Ga osetiti niti razmišljati o Njemu, niti Ga tražiti, osim ako sam Bog garantuje ljudskim bićima milost da prime Njegovo vođenje i upućivanje, a tada ćete vi automatski biti u stanju da osetite dodir snage Božije koja je uvek prisutna u vama i izvan vas, iznad, ispod, levo i desno od vas.

Braćo i sestre, kako ne biste imali sumnje i nesigurnosti u vezi toga da li je latihan koji vi radite stvarno vođenje od Jednog Svemogućeg Boga, zato vam Bapak objašnjava da vi možete, ili da ljudska bića mogu da osećaju vođenje i upravljanje od Boga kada nisu pod pritiskom nafsu koja uvek opterećuje unutrašnje biće ljudskih bića.

U stvari, braćo i sestre, vaša srca i svest nisu u stanju da zadrže nafsu van vašeg unutrašnjeg bića, jer je ona prisutna u ljudskom biću, i u svima vama. Jer sva nafsu je udružena sa vašim unutrašnjim osećanjem, kao šećer sa svojom slašću. Bilo koliko je mali deo šećera koji uzimate, njegova slast je ipak deo njega. Tako da šećer i ukus šećera su jasni simboli za svu nafsu i vaša unutrašnja osećanja. Iz tog razloga nije lako, odnosno potpuno je nemoguće za ljudska bića, da svojom svešću odvoje nafsu od samih sebe, osim kad umru i napuste ovaj svet.

Zato je jasno, braćo i sestre, da dok niste u stanju umiranja, ovo odvajanje nije moguće da se desi, niti ćete vi biti u stanju da primite manifestaciju osećanja života, koje je jedno čisto i sveto osećanje. To je, braćo i sestre, razlog zašto stariji ljudi imaju običaj da kažu,  kako bi našli ilmu (duhovno znanje), ilmu koju ljudska bića traže da bi bila u stanju da razumeju svoje živote, da ljudi moraju da idu putem smrti; putem koji se obično zove ngerogoh sukmo, ili smrt u životu. Mnogi od vas su čuli ovakvu izreku od starijih ljudi koji traže ilmu, koji traže način življenja tako da bi mogli, kada dođu do momenta svoje smrti, da  nađu svoj put, to jest, pronađu put života nakon smrti.

Ovo su, braćo i sestre, problemi koji se susreću u primeni služenja Jednoga Svemogućeg Boga i u pokušaju da se razume vaš pravi život. Ali za vas, braćo i sestre, tu je milost Jednog Svemogućeg Boga. Sam Bapak ne zna šta je volja Božija. Međutim, mi smo primili dokaz da je Bog podario Svoju milost svima nama, to jest, vi ste u stanju da primite od Boga vođenje i upravljanje  koje se manifestuje u latihanu kejiwaanu, pojavljujući se u formi koju vi doživljavate. Tako da je jasno da samo uz milost Jednog Svemogućeg Boga, braćo i sestre, samo zbog milosti Jednog Svemogućeg Boga, samo uz ljubav i saosećanje Jednog Svemogućeg Boga prema nama, mi smo u stanju da osećamo i da primamo pokretanje života prisutnog u našim životima, nešto što nikada nismo pre osetili.

To je ono što Bapak naziva vođenje i upravljanje i edukacija od Jednog Svemogućeg Boga. Naravno, braćo i sestre, to nije priroda ove edukacije, nije priroda vođenja i upravljanja da vas podigne odjednom, već počinje da funkcioniše od dna. Sve počinje od dna i dostiže eventualno do onoga što je iznad. I pored toga, braćo i sestre, vi ne smete da računate sa bilo kojom sigurnošću da ste u stanju da se podignete na više nivoe, sada spomenute, jer, u stvarima koje se tiču služenja Jednog Svemogućeg Boga, dostignuće zavisi od toga, da li i kada neko dobije milost i oproštaj od Boga da popravi svoj život. Međutim, Bapak vas sve samo podstiče da sve predate Jednom Svemogućem Bogu. Jer Jedan Svemogući Bog zna; On je Sve-spoznajući, i On zna naše mogućnosti, zna mogućnosti ljudskih bića kao i mogućnosti svakog stvorenja koje je On stvorio.

Braćo i sestre, zašto je to tako da mi sa svojim jakim srcima ne možemo brzo da nađemo ono što tražimo? Bapak će ovo da objasni. U nama, u ljudskim bićima, nalazi se ne samo jedna ljudska duša, već svaka jiwa, svaka životna sila, od najniže do najviše. To je kompletnost života, i to je kompletnost prirode života, prirode stvorenih bića, što je određeno od Jednog Svemogućeg Boga. Tako u samoj životinji, u telu jedne životinje, isto je tako. U telu biljke, takođe je isto. U telu jednog materijalnog objekta, tako je isto. Takođe je isto i u samom ljudskom biću. Tako da ste svi vi ispunjeni nižom silom koja se obično zove roh raewani ili materijalna sila.

Kaže se, braćo i sestre, da je materijalna životna sila ona koja predstavlja jedan ogroman izazov, jednu ogromnu smetnju za služenje ljudskog roda Jednom Svemogućem Bogu. Iz tog razloga svako ko započinje ili želi da se moli Jednom Svemogućem Bogu, pre Svega kaže: “Auzu billahi minas sjaitoni rojim”. To znači: “Bože, čuvaj me od izazova đavola.”

To je tako, braćo i sestre, i to je vrlo teško za ljude da sebe odvoje od uticaja materijalne sile. Da li je to stvarno volja Božija da se ljudska bića stalno  susreću  sa problemima, kako u svojim životima tako i u svom služenju Jednog Svemogućeg Boga? Ne, braćo i sestre, nasuprot. Niže životne sile, materijalna životna sila, je po svojoj prirodi jedan izuzetan sluga ljudskim bićima, koji im omogućuju da znaju kakav im je život i takođe, koji su uslovi da bi njihovi životi bili sigurni dok su na ovome svetu.

Jedna životinja kao što je tigar, živeće sigurno jer ima svoje oštre isturene zube. On ima oštre kandže. Jedan bik ili bivo živeće sigurno jer ima svoje rogove, koji su takođe istureni i oštri. Jedna zmija ima svoj otrov, takođe i svoje zube. Ljudska bića imaju svoju svest.

Tako da ljudska bića, sa svojom svešću, će postati specijalna vrsta stvorenja; sa svojom svešću, svojom inteligencijom, ljudska bića su u stanju da stvore materijalne načine  kojima ubijaju životinje, i da ih ubijaju iz ogromnih razdaljina, dok jedan tigar može da ubije drugu životinju ili da ubije ljudsko biće, kada su ova blizu njih i kada može da ih dohvati. Danas su stvari stigle dotle da  oružjem stvorenim svojom svešću, ljudska bića mogu da ubiju svoju braću, ili da ubiju životinje, ne samo jednu ili dve, već hiljade, možda i milione.

Tako da je očigledno, braćo i sestre, da njihova svest, da materijalna roh ili životna sila, roh kebedaan, materijalna životna sila, neće biti samo smetnja ljudskim bićima, već može da bude njima i pomoć, omogućujući im da žive sigurno i dobro i da takođe stvore stvari koje su korisne za njihove živote. To je tako kako je, braćo i sestre, i tako je Bapak već rekao da se materijalna životna sila ili roh raewani  nalazi ili postoji vrlo blizu ljudskoj svesti; ona je vrlo blizu svima vama, vrlo blizu vašoj svesti.

Vi ste srećni, braćo i sestre, da ste u stanju da primite ono što je apsolutno esencijalno, da primite nešto što može da vas podigne izvan vaših izazova i nesreća, da primite nešto što možete da osetite jasno kao dan; to jest, da primite ono što se zove roh suci ( sveti duh) ili Dzat Yang Maha Kuasa, silu od Sve-mogućeg Boga.

Tako  ste sada vi u stanju da osetite da u okviru vašeg života postoji život, život koji je snaga svih vaših žvota, život koji je sabijen, život koji je voditelj  vaših života, kako na ovome svetu tako i na onome nakon ovog. Tako da je jasno, braćo i sestre, da je latihan kejiwaan od Subuda koji vi primate i koji ne samo da vas vodi, ne samo da upravlja, ne samo da vas obrazuje u životu na ovome svetu, već takođe i na onome nakon ovog. Niti je on samo za kasnije, nakon što umrete i napustite ovaj svet, već on može da vas upućuje i na ovome svetu. Zato vas Bapak uvek podstiče da vodite preduzetništva i da stalno radite latihan kejiwaan od Subuda.

Šta  znači “enterprise"? To je na engleskom jeziku, dok na srpskom to znači „preduzetništvo“. Tako da pored služenja Jednog Svemogućeg Boga prema onome što primate, prema latihanu kejiwaanu, i dodatno, takođe prateći sareat (religiozni obred) one religije koju vi pratite, takođe je potrebno za vas da se trudite i da radite. Jer naš život na ovome svetu se ne živi sto posto zbog molitava, zbog molbi Bogu, zbog hvaljena Boga; ne, već zbog vaših postupaka i zbog onoga što činite.

Ta dela su ono što se zove amal (ispravni postupci), braćo i sestre. Tako da to nisu postupci koje Bog ne voli; ne, već život nije na pravom mestu, nije ono što bi trebalo da bude, kada ljudi ne žele da rade, kada niste spremni da radite. Iz tog razloga lenji ljudi se zovu neprijateljima, neprijateljima ljudskog roda. Oni su takođe neprijatelji onih koji služe Jednog Svemogućeg Boga.

Tako da je jasno, da je značenje islama život, braćo i sestre; život nije smrt, život nije lenjost, život nije nespremnost da se radi, jer ljudi treba da rade i da žele da rade. Iz tog razloga je pogrešno, stvarno vrlo pogrešno za nas, pogrešno za vas same, ako se ne trudite da vodite svoje preduzetništvo, i nije neophodno da idete zbog toga u inostranstvo.

To je, braćo i sestre, razlog zašto Bapak daje objašnjenja u vezi spiritualnih stvari članovima, kako u Indoneziji, a takođe i izvan Indonezije. Iako su ljudi tamo pametni ljudi, ipak, potrebno im je reći da su pamet, sposobnosti i težak rad ljudi na ovome svetu  stvarno potrebni njima, i zaista su određeni za njih od Jednog Svemogućeg Boga. Ovaj svet  je već jedan primer; jer ako ljudi ne žive u miru na ovome svetu, ne pitajte kako će biti nakon smrti. Naravno, biće baš isto tako.

Jasno je, braćo i sestre, da prisustvo dima, naravno,  ukazuje na prisustvo vatre. Ako postoji vatra, naravno da će tu biti i dima. Ovo je simbolično. Zato je jasno; ako nečiji postupci na ovome svetu nisu bili ispravni, ako je neko na ovome svetu bio siromašan i ništa nije posedovao, što znači da ako je neko bio siromašan i tako njegov život  bio nesrećan, da li će on onda otići nakon smrti u raj? Naravno da ne. Jer je ovaj život kao jedna refleksija, kao jedno ogledalo ljudskih života. Iz tog razloga izaslanici Boga su nam govorili da mi moramo da tražimo put koji može da nam osigura ovaj život, koji može da nam učini ovaj život srećnim, kako na ovome svetu tako i na sledećem. Na jeziku islama to se obično kaže  “wal dunia, wal akhirat”.

Braćo i sestre, Bapak je već rekao, Bapak je već objasnio, da ste vi ispunjeni i nastanjeni nižim silama, roh raewani ili materijalnom životnom silom. Ima još i drugih životnih sila koje takođe čine smetnju i izazov, od kojih ljudi obično pokušavaju da pobegnu; to su, ishrana i hrana. Ako bi ljudi izbacili ishranu i hranu, oni ne bi mogli da ishrane svoje telo, kožu, kosti, krv i sve ostalo, tako da oni ne bi više ličili na ljudska bića.

To je bila ideja i namera ljudi koji možda nisu još primili razumevanje, nisu još primili jasno i potpuno objašnjenje, tako da su bili u stanju da zadovolje svoje potrebe da se udalje od gužve, daleko od naseljenih mesta, i govorili su da ne smeju da rade, i da je bolje za njih da žive na vrhu ili na obroncima planina, u džunglama ili pored mora, i da nose samo jednostavnu odeću, samo običnu žutu odeću, na primer. I oni ne bi smeli da jedu, osim ako im je hrana data.

Ovo je vrlo čudno da ne smete jesti, osim ako vam je hrana data. Ako im se da, oni je jedu. To je, u stvari, pogrešan savet. Time se zahteva od ljudi koji veruju u ovo da prose, da su prosjaci. Tako da od momenta kada su počeli da traže ilmu, oni su obučavani da postanu lenji, i  time da postaju osiromašeni u srcu i svesti.

To nije put, braćo i sestre. Hrana je neophodna. Pošto je neophodna, prema tome je neophodno da se ona obezbedi. Tako, hrana je neophodna, i takođe je potrebno da se traži način da se ona nabavi. Tražeći je, ljudi se naprežu. Ako se ljudi naprežu, spolja kao i iznutra, oni su tada takođe živi i jaki.

Pored ovoga, roh khewani je takođe velika smetnja vama u služenju Boga. To je khewaniah ili životinjska životna sila. Ona je prisutna u vama. I nemojte da zamišljate da zato što ste ljudsko biće, da ste zbog toga na visokom nivou. Ne. Nasuprot, to je, u stvari, opasno biti visoko, opasno za vaš život. Ovo možete da uporedite sa običnim životom, ljudskim životom. Ako neka bogata osoba izgubi ono što je posedovala, recimo svoje vlasništvo, na primer, ona čak može i da umre u tom momentu. Međutim, ako ste vi neko ko nema ništa, ako ste siromašni, tada ako vi izgubite svoje vlasništvo, vi jedva da pustite i suzu. Najviše možda ćete samo malo uzviknuti. To je zato, što ste se vi već navikli da imate malo i već ste se navikli na teškoće. Stoga je jasno, braćo i sestre, što ste višlje, pad će biti teži. Zato treba da budete pažljivi.

To je razlog, braćo i sestre, zašto ljudi koji su primili wahyu ( otkrovenje)  od Jednog Svemogućeg Boga, treba da budu pažljiviji od onih koji nisu. Jer ako oni padnu, braćo i sestre, oni padnu jako daleko, jer oni padaju sa vrlo visokog mesta. Iz tog razloga mi imamo priču koja se odnosi na Pendita Balhum. Pendita Balhum je bio pendita (pop) koji je primio wahyu od Boga. On jer rekao da zna put ka Bogu. Ali je on pogrešio. Dao je ovo znanje psu koji ga je pratio. Pendita Balhum dao je svoje znaje psu tako da je pas otišao u raj, a pendita u pakao.

Zato mnogi stari ljudi kažu da iako ste možda čak pametni, ne smete da budete oholi ili da se hvalite time i govorite kako ste pametni. Jer govoreći tako, vi ćete pasti u bedu zbog svoje oholosti. To je tako. Vi treba da to osećate i da budete oprezni. Jer jedna pametna osoba koja osuđuje drugu osobu koja je glupa, ne pokazuje da je pametna, već nasuprot, da je ona gluplja od one glupe. Kako  to da ta osoba to ne zna? Ako ona  zna da je to jedna glupa osoba, onda zašto je optuživati? Tako da je jasno, da ona osoba koja optužuje nekoga drugoga, sama je kriva. Ali stvarno, život na ovome svetu je takav. Da nije takav, bilo bi manje gungule.

Braćo i sestre, pored khewaniah životne sile, ima još i druga životna sila koja je dodatak našem životu: to je jasmaniah ili obična ljudska životna sila. U slučaju materijalne životne sile, ona utiče na vas jer je vi koristite, jer je upotrebljavate. U slučaju nabadiah, biljne životne sile, njen uticaj ulazi u vaše unutrašnje biće jer biljke jedete. Isto je tako sa životinjskom životnom silom, jer jedete meso  životinja. Međutim, u slučaju jasmani, to je ljudska životna sila. Da li jedete ljude? Ne. Vi stvarate uniju sa nekom osobom, ali ne sa nekim baš kao što ste vi, to jest, jednu uniju između čoveka i žene. Iz tog razloga, Bapak ne nipodaštava žene jer je život stvarno takav, gde žene simbolizuju ovaj svet, a muškarac simbolizuje sledeći. Tako, žena ne može da postane trudna osim preko unije sa muškarcem. Zato je muškarac taj koji nosi ljudsko seme. Međutim, ljudsko seme ne može da postane jedno ljudsko biće osim ako nije predato ženi. Dosledno tome, ako neko kaže da je to muškarac koji ima vlast, to nije tako. Ako neko kaže da žena ima vlast, to takođe nije tako. Tako da su oni jednaki.

Da Adam nije imao Evu, da nije imao Majku Evu, ne bi bilo ljudskih bića na ovome svetu. Ljudska egzistencija ima svoj limit. Pa, zbog Adama i Majke Eve, on je mogao da reprodukuje svoju vrstu i da ima generacije i generacije svojih potomaka; sve do sada kažu da je oko četiri hiljade miliona ljudi. U Indoneziji ima oko stotinu i pedeset miliona ljudi. Svi oni potiču od jednog para, od Adama i Majke Eve. To je jasmaniah životna sila. To je ljudska životna sila; životna sila fizičkog tela. Njena osnovna priroda se manifestuje u ženi, u ženskom prinicipu ili sili.

Iznad jasmaniah je druga životna sila, nazvana rohaniah životna sila. Kada je utelotvorena u čovečijem biću, to je onda čovek, muški princip ili sila. Iz tog razloga čovek je lanang. Lanang je ono što se zove lono  (pobednik), lono je pobednički, onaj koji savladava.Ovo nije pitanje etimologije (nauke o jezicima), ne, to je stvarno istina. Wadon, žena, je endoning wadi. Edno znači mesto, wadi znači tajna. Tako da je rohaniah životna sila, koja se zove životna sila walisa (svetaca) od mu’min (stvarnih vernika) kako ih ljudi iz islama zovu. Što se zove wali i mu'in, su muškarci, muška sila.

Pored toga, ima i druga životna sila, jedna još viša životna sila, rohmaniah ili rohmani životna sila. Međutim, nju vi nećete biti u mogućnosti da primite ili osetite, čak i ako je to određeno postojanjem stvari. Jer rohmaniah životna sila može da se primi od čoveka koji je primio ljudsko seme koje nije opterećeno ili pod uticajem jasmaniah, khewaniah, nabadiah i reawaniah životne sile.

Iz tog razloga nema potrebe da Bapak dalje objašnjava u vezi ovoga. Jer da bismo to učinili, sve te ostale sile morale bi da se ostave pozadi, jer ne smemo da budemo pod njihovim uticajem. I to nije nešto što može da se primi od ljudskih bića sve dok su na ovome svetu. Iz tog razloga, a na osnovu onoga što je Bapaka iskusio, ako drugi ljudi čuju o tome, to je na njima, da li će verovati ili ne. Nakon svog uzdizanja prorok Muhammad, mir sa njim, znao je šta je iznad rohmaniah životne sile. Tako da nakon toga prorok Muhammad nije više bio običan čovek, već je bio kao jedan izaslanik  Jednog Svemogućeg Boga.

Zato ako vi tvrdite da ste se sreli sa Bogom dok ste još na ovome svetu, to je pogrešno. To je kao da kažete da ste jeli puter u Holandiji dok još niste bili u Holandiji. To nije ono što se zove puter. Iako on izgleda isto, to je vosak.

Tako, braćo i sestre, ovo je kratak pregled u vezi onoga što Bapak naziva strukturom ili sistemom životnih sila. Bapak će se sada vratiti na najniži nivo, to jest, materijalni nivo. Mnogi ljudi kažu, „Bapak, ja sam stalno izazivan i mučen.” Ima onih koji kažu da je bolje za ljude da ne teže jako za materijalnim vlasništvom, već da je  važno da se samo služi Bog. Zato, tako reći, ako je neko ovde siromašan, na ovom svetu, kasnije će tamo biti bogat, u sledećem životu; dok u drugom slučaju, ako je neko ovde bogat, on će tamo biti siromašan. Ko to kaže? To je ponekad nešto što ljudi govore. Tako da vi ne smete samo da verujete u ono što ljudi govore. Vi morate da doživite stvari sami za sebe, čak i ako u vrlo maloj meri. Da li je to tako?

Lako je samo govoriti o raju, ali šta je raj? Jer ono što se zove raj je različito od pakla. Naravno da je vrlo različito.Ono što se zove raj i život tamo u raju, blizu je Boga, blizu Njegovoj moći, i to je drugačije od života na ovome svetu. Razlikuje se na svaki način. Priča se da je hrana tamo jako dobra. Ne sme da se misli da je to kao kada se jede roštilj od kozijeg mesa, na primer. Ne, to je drugačije. Običnim rečima, ljudi kažu „sege desa seje coro, seje, Negoro mowo toto, mowo coro”. ( Svako selo ima svoj lični način. Svaka zemlja ima svoje lične ideje i svoju ličnu formu vlade ). To znači da jedan deo ovog sveta se razlikuje od drugog, čak i više se razlikuje ovaj svet u poređenju sa onim posle. I ljudi koji dolaze iz drugog sela imaju drugačije običaje.

Ako je neko u Jakarti, banding (vrsta ribe) se smatra vrlo dobrom za jelo.  Kako se ona ovde zove? Ja sam u momentu zaboravio, ali smo ih mi poneli sa sobom. Jurung.... da, ovde se ona zove jurung. U Jakarti se ona zove banding. Bapak je probao, on ne kritikuje, ali banding je boljeg ukusa za Bapaka. Ali Idrus kaže: „Oh Bapak, banding nije tako dobar kao što je u Jurungu”. „Dobro, hajde da Bapak proba”. I tako sam probao. Pa, to je poslato meni u hotel, i Bapak je probao da vidi kako je. Oni kažu da je bolje od bandinga. Probao sam. Za mene, to nije bilo tako dobro kao banding. Da, da sam ja sada polemisao sa Idrusom, mi bismo se posvađali.  „Da, Banding je bolji.” „Jurung je bolji”. Nastali bi beskonačni argumenti.

Jasno je, braćo i sestre, da bi neko odlučio u vezi nečega, on mora to da iskusi. To je amal koji je spomenut. Učinite svoj život amal  ( ispravni postupak ) dok živite na ovome svetu, kako biste bili u stanju da spoznate Božiju ljubav za ljudski rod i da biste mogli da znate kako treba da živite na ovome svetu.

Pa, postoji samo ovaj put za nas, članove Subuda; pored ibadata ( religiozno praktikovanje ) i naše molitve prema religiji koju upražnjavamo, mi pratimo latihan kejiwaan od Subuda. To je jedini put, braćo i sestre. Zato ne sme da postoji osećanje dosade. Naravno, to je srce koje se tako oseća, srce i svest formiraju nadu ili očekivanja. Ako ta očekivanja nisu ispunjena, tada postaju ljudi sve lenjiji i lenjiji, posebno u starijim godinama. Kako oni postaju stariji i stariji, njima postaje sve dosadnije (bosan). Prvo, to je bus, tada postepeno to postaje bos, i nakon pedesetih ili šezdesetih godina postaje bosan. ( Jedna nepredvidiva javanska šala ). Nakon šesdesete ljudima je dosadno. Oni drže patent na dosadi.

Zato ako su godine već jako poodmakle i ako ljudi ne žele da rade, ako su jako stari, stvarno stari, naravno da njima stvarno nedostaje energija. Prema tim godinama, Bapak bi već trebalo da bude zaludan. Da, on bi trebalo da jedva može da govori više od šapata, i da bude ovako (Bapak šapuće). Bapak zna da oba njegova pradeda, koji su imali preko sto deset godina kada su umrli, i njegov deda, koji je umro u devedeset i osmoj godini, oni su bili takvi ( Bapak šapuće). Dakle, ja ne smem da budem takav. Ja se molim Bogu da kada Bapak ostari i dodje do devedesete, da ne bude takav. (Bapak šapuće, "opo yo kepenak – da li je to lepo? ). Ja osećam da bi to bila velika šteta. Bilo bi bolje umreti nego ostati živ kada možeš samo toliko da učiniš. Moj pradeda nije više mogao da oseti da li je bilo šta lepo. Banding ili jurung bili su sasvim isti za njega.

Izgleda da ako ja ne namestim nekoliko šala da ćete svi zaspati, jer ste prethodno jeli. Bapak je jeo previše. Baš sada Bapak nema snage i oseća se sanjivo. „Zašto je tako?” Tada je Bapak postao raspoložen da se malo našali.

Braćo i sestre, prema tome, jasno je da iako je satanska ili materijalna životna sila stvarno smetnja, tako da u momentu vi možete da budete slobodni od vaših misli i imaginacija, ipak vi ne smete da se okrećete okolo tamo amo, taržeći put koji vodi pravo ka Bogu. To nije moguće. Ali Bog je Sve-moćan, i stavljajući satansku životnu silu u čovekovo biće, nije volja Božija da to bude smetnja, ne, već da  to treba da postane jedna baza na kojoj se gradi.

Vi nećete biti u stanju da stvorite bilo šta veće od sebe. Na primer, vi nećete biti u stanju da dotaknete bilo šta iznad visine svog tela, osim ako biste koristili nešto kao što su merdevine ili nešto na šta bi se popeli, tako da možete da doprete do onoga iznad vas. Pa, to je vaša svest, vaše razmišljanje. Bapak ne bi bio u stanju da dodje u Medan osim da koristi ono što se zvalo u starim vremenima „točkovi”, ili danas koristeći „slike”  (bankovne novčanice). Da, novčanice od 10.000 rupija sa slikom Pak Dirmana? One su svest, one su satanske. Nije Pak Dirman satanski, samo slike.

Tako ako vi zviždućete srećno jer nosite sa sobom mnogo para, ustvari, ono što vi stvarno nosite je mnogo satana. Vi možete da pevate, Bebga wan Solo ( tradicionalna pesma ). Da, naravno, to je ono što vas čini srećnim. Zato vi treba da ih se držite blizu i da ih posedujete, ali ne smete da dopustite da budete pod njima, ispod njih. Mora da bude obrnuto. Vi ne smete da pravite boga od para, već pare treba  vas da tretiraju kao boga. To je tako. Zato ljudi kažu „Ashadu alla ilaha ilallah wa ashadu anna Muhammadar rasuullah”. Vi ne smete da imate boga osim Jednog Svemogućeg Boga. Morate da kažete: „Nema Boga osim Allaha Subhanahu wa ta’ala, i ja svedočim da je Muhammad izaslanik Boga”. To je priroda  Muhammada, koja se manifestovala. To je ono što vi morate da verujete, ne da verujete u svoj novčanik. Čak i da imate novčanike, koja je korist od njih ako niste više živi? Zamislite, da li ste ikada sreli bilo koga ko je umro, i vi ga uzmete za ruku i date mu sliku  Pak Dirmana, - to su novčanice od  10.000 rupija, i on ih uzme? Tu je Bog vrlo pametan. Da, stvari koje su korisne za ljudski život, takođe su vrlo destruktivne ako ljudi nisu pažljivi.

Sebegja-begjane wong kang lali, isih begjo wang kang clina lan waspada. Da li možete da razumete? Oh , vi ne možete. Vi ne govorite javanski. Možda Pak Suwardjo može. Pak Suwardjo, probajte da to prevedete na indonežanski. To je vro teško. Da, indonežanski jezik ima svoje nedostatke.

Sebegja-begjane wong kang lali, isih begjo wang kang clina lan waspada Besak sira menanai jaman edan, ning nek ora ngedan ora kaduman. ( Koliko god čovek bio srećan koji je izgubio svoje pamčenje, još je srećniji čovek koji se seća i koji je pažljiv. Jednog dana vi možda doživite ludo vreme, ali ako vi ne učestvujete u ludim događajima, vi onda i  niste deo toga. ) Da, razmislite o ovome. Vi možete da mislite da ne može da se živi bez korupcije. Kako možete? Pa šta nije u redu? Ko je kriv? Tu nema ko da se krivi. Svi su isto krivi; svi su isto u pravu, stvarno je tako.

Naravno, ima još ljudi koji se ponašaju na ovaj način, čiji su postupci takvi. Kao što je Bapak baš sada rekao: „Banding je bolji.” Ali Idrus kaže: „Ne, Bapak, banding je samo upola dobar.” Ali nema upola bolje, ako su banding i jurung jedno te isto. Dakle, kako sam baš sada rekao, šta sa tim? Ja ću dodati još malo. U stvari, ja jedem sve. Ako nije toliko dobro kao banding, da li da krivim Idrusa? Ne. Ako bih ga krivio, on bi bio povređen.

Vi poznajete pare, poznata vam je garderoba, vama su poznate razne stvari na ovome svetu. Tako da vi korigujete gde nešto nije potpuno u redu,  i ako nešto nije sasvim dobro vi to popravite, iako ono što je dobro može da prouzrokuje štetu i ono što je nepotpuno može da bude popravljeno. Postepeno, sa napretkom, sve stvoreno čovečijom svesti postaje štap za tuču ljudi.

Ovo se dokazalo u sadašnjosti. Danas se ljudi u sebi plaše  stvari koje su sami stvorili. Bapak putuje svuda okolo. U Americi, svi se brinu i pitaju Bapaka kada će doći do svetskog rata. Neki čak pitaju Bapaka kada će doći kraj sveta ( kiamat ). Pa, tu su kaki Amat (Atove noge) ali ne još kiatamat (javanska šala). Pretpostavimo da Bapak kaže: „ Da, doći će za tri meseca”. Tada bi se svi sklonili. Zato je dobro da smo u stanju da primimo latihan kejiwaan od Subuda, jer čak i ako ne još u velikoj meri, ipak postoji već jedna mala količina snage u vašem unutrašnjem biću.

Ako je to stvarno volja Božija, mi nećemo biti u stanju da to sprečimo, ali ljudi tamo preko u Evropi i u Americi kažu da će krajem dvadesetog veka, računajući na način ovoga sveta, velika nesreća ( kiamat )  zadesiti ovaj svet i veliki svetski rat će se desiti. Čak i Šah od Irana kaže isto. Zašto? Pa, od 1980. godine oni će početi da prave atomske bombe čak i ovde, u ovoj zemlji. Tako da će oni početi da proizvode oružja koja mogu da unište, mogu da ubiju ljudska bića, i ne samo jedno ili dvoje, desetine ili stotine hiljada, već milione.

Tako da je jasno, braćo i sestre, da kako smo sve  pametniji, postaje sve opasnije. Kako sada možemo da dozvolimo da ljudi budu pametni? Ipak ako se dozvoli, to je opasno. Zato je potrebno da se sve drži u ravnoteži. Šta to čini ravnotežu? Držite pola, pola, ne budite previše pametni, ni previše glupi. Ono što sada tražimo je jedan harmonični balans.

Ali kako ljudska bića mogu da budu u harmoniji? Kako mogu? Posebno kako mogu ljudi različitih rasa da budu u harmoniji kada skoro nije sigurno da oni mogu da budu u harmoniji sa svojim rođenim rođacima i onima sličnim sebi. Oni ne mogu da budu u harmoniji, posebno kada su u pitanju pare. Oni ne mogu to da učine. Deca se usuđuju da se suprotstavljaju svojim roditeljima, a roditelji nalaze to u svojim srcima da se suprotstavljaju svojoj deci. Brat je spreman da ošteti i ugrozi svog brata, sve zbog para.

Ako je to tako, zašto je Bog odredio postojanje novca? Pa, to nije Bog koji je stvorio pare. Stvaranje para je plod vašeg razmišljanja, vaše svesti. Dakle, sada vaša svest može da radi na tome i naravno možete da popravite stvari; možete da razumete način kako da to uradite. Jasno, braćo i sestre, to nije sama nukelarna energija koja je opasna, već ljudi. To što je opasno nije puška, već svest iza nje. To što je opasno nije oštar mač, već čovek koji ga koristi.

Šta može sada da se učini, kako ljudi ne bi koristili nuklearno oružje, ili puške, topove ili mačeve radi ubijanja jedno drugog, na primer? Ljudska bića treba da se okrenu ka Jednom Svemogućem Bogu, kako bi se njihova srca očistila, tako da svaki deo njih oživi, tako da ljudi znaju kako da vode svoj život, tako da oni znaju šta bi to dalo dobre rezulate i šta bi to dalo rezultat koji ne bi bio dobar. Čak i ako vi držite revolver svaki dan, i samo ga držite, ali ga ne napunite, on neće biti opasan.

Koliko sve do sada, korist od latihana kejiwaana nije još jako vidljiva; njegova korist nije još očigledna, braćo i sestre. Ali se mi nadamo da će Bog dati način da ovaj latihan kejiwaan postane malo više raširen, posebno među ljudima koji su eksperti neke vrste, ili koji su važni ili imaju vlast. Ako ljudi koji imaju vlast znaju kako treba da žive, nuklearna oružja će, naravno, automatski biti zakopana. U sadašnjosti, kako može da se traži da ljudi zakopaju njihova oružja? Oni su ih jako skupo platili.  Da. Koliko može da košta jedan avion koji je izgrađen da bi nosio bombe, i koji ima skoro dva puta veću brzinu od zvuka i koji se razlikuje od onoga koji već postoji? On košta četrdeset miliona dolara, svaki.  Toliko bi koštale dve fabrike šećera, ili ako bi se koristilo za kupovinu stoke, i to bi dostajalo za plantaže i planteže pune stoke. Ali kakva je to vrsta aviona? Kažu da je za samoodbranu, ali nije za odbranu, već za ubijanje ljudi. Da.

Tako je danas. Ako samo razmišljate o tome, kako vreme odmiče, svet postaje sve više, kako se kaže, napredan, jer ima sve više i više pametnih ljudi. Međutim, ima ljudi koji su, Bapak ne kaže da su oni slabići, ali ima više ljudi koji teže prestižu. Da. Međutim, takav je svet, braćo i sestre.

Zato je bolje ako, umesto da o tim stvarima razmišljate, vi radite latihan kejiwaan redovno i stvarno se i iskreno molite Bogu. I imajte veru u same sebe, a ne verujte u razne priče, ili ćete zbog njih izgubiti san, i izgubiti svoj apetit, zbog svojih briga. U sadašnjosti ima mnogo ovakvih stvari u Evropi.

Ljudi u Evropi se brinu, ali u Engleskoj se još ne brinu. Ljudi u Engleskoj se boje da se ne ugoje. Iako ljudi u Indoneziji se ne boje da se ugoje, tamo u Engleskoj brinu o tome. U Engleskoj mogu da hodam tri sata i da nikada ne sretnem debelu osobu, niti jednu. Ali ovde ću sresti jednu u desete minuta, čak sam i ovde sreo nekoliko.

Kako to? Oni danas u Engleskoj regulišu svoju dijetu. Oni mogu da ne jedu baš puno. Da. U Americi je još čudnije. Iako se i oni brinu o tome, oni i dalje jedu. U Engleskoj i Evropi ima ih puno takvih, u Francuskoj takođe.

To je tako, braćo i sestre kako Bapak objašnjava o tome. To je kao što je objašnjeno u knjigama. Da, Bapak ne kaže da je to sve jedna stara pesma iz prošlosti, ili kako se danas kaže - uit de mode, od mode, na primer. Međutim, vi ne smete da govorite tako. Sadašnje vreme je drugačije od prošlosti, i tako mi iz ovog doba ne smemo da gledamo u prošlost.  Ako se u služenju Boga mi stalno sećamo prošlosti, to je kao kada ljudi kažu: „Moj deda je mogao da izleči svoju slomljenju nogu tako što je jeo jengkol ( vrsta voća )”. Nešto tako. Ako neko bude jedan dan bez jengkola, on ne može da radi. Pa, vi ne smete to da radite.

Zato ne smete da radite kao u prošlosti. To nije volja Božija. Dokaz toga je da ne samo ljudska bića ne uče da hodaju unazad; ljudska bića to ne rade, niti životinje. Nijedno stvorenje ne radi to osim kada je potrebno da se ode korak unazad kako bi dobio dobar start u trci. Tako da kada ljudi hodaju, oni idu napred, ne unazad. Znači,  put traženja Boga ili stremiti progresu ne znači ići unazad, jer ako idete unazad, tada ćete upasti u bunar. Vi idete unazad i padnete preko ivice bunara. Ako idete napred, vas će ujesti pas. Šta je bolje: da padnete u bunar ili da vas ujede pas? Pa, vi morate da budete pažljivi i da pažljivo posmatrate.

Ipak  je bolje da idete napred nego unazad. Ako idete unazad, vi to radite bez svojih očiju. Ako idete napred, vi možete da koristite svoje oči i možete da vidite jasno kuda idete. Ne smete da idete unazad. Nikada se neće desiti da, u momentu kada umru, ljudi ponovo postanu bebe. Uzmite Sutanta, na primer, i šta će se desiti ako ide unazad. Njegove godine sada su oko pedeset, recimo, i da li će se on vratiti nazad u svoje četrdesete, tridesete, dvadesete, desete,  u pet godina, jednu i još nazad do bebe koja plače, i onda da umre? To se neće desiti.

Tako mi moramo da idemo napred. Zato ovaj latihan kejiwaan stalno ide napred. Vi ne smete da  osećate da vam je dosadno. Kako može da vam bude dosadno, kada ljudi koji rade latihan su isti kao obični ljudi ? Jer ja vidim da ima nekih, čak mnogo ljudi koji su primili, koji kada hodaju, osećaju kao da je „Allah, Allah, Allah” taj koji ide sa njima. To je molitva, braćo i sestre, molitva koja ne prestaje. Ako vi nikada ne biste prestali da služite Boga, to znači da se vi sećate svog života. Ako se vi setite svog života, vi ćete znati kakav je život.

Dakle, sada će Bapak malo prekinuti i testirati sa ovim članovima ovde. Koliko ste godina u Subudu? Skoro dvanaest? Pa, vama je skoro vreme za penziju. Da, tamo na sredinu, ne da gledate u Bapaka. Da, tako.

( Testiranje )

To je fino, kao da imate masažu. Tako latihan kejiwaan, koji vi pratite, oživljava vas celog. Naravno, kada je sve oživelo, to nisu više samo noge i ruke, već sve. Tako ako i kada vi primite milost i blagoslov od Boga, to se takođe proteže i na mozak, na razumevanje, na hati sunabari  (unutrašnje srce), tako da vi razumete. To je razlika.

Zašto se glava Muhammada, mir sa njim, zove aras, dok se glava običnog čoveka zove kepala? U stvari, na javanskom jeziku se ne zove kepala, to bi na javanskom bilo sirah, već se zove endas. Ne može da se nazove višim imenom od ovoga. Ne može da se da jedno više ime, ali po pravilu, ljudi koriste tatu karma; krama je jedna forma jezika, jer je bolje ne povređivati osećanja ljudi. I tako oni koriste krama jezik. Ali, u stvari, ne može još da se tako naziva. Treba samo da postmatramo njegovu suštinu. Ako je njena suština gudel, na primer i gudel znači šegrt, ona ne može da se naziva surah. Čak i endas je previsoko: trebalo bi da se zove patek.

Takva je priroda  tata krame u javanskom jeziku. Tu ima više nivoa. Ako neko govori recimo sa kraljem, tada ne može da se koristi reč sirah. Ne sme to da se kaže, niti reč endas. Ne sme ni sirah. Odgovarajuće ime za kraljevu glavu je mustoko. Kralj je na najvišem nivou. Ali nikako nije sigurno da glava svakog kralja stvarno može da se nazove mustoko. Zato kada je neko postao kralj, naravno da on mora da ima jedan izuzetan karakter, kako bi bio primer za svoj narod, za ljude. Da, naravno braćo i sestre, jedno određeno vreme je potrebno da se dostigne jedan visok nivo, da se stigne sve do razumevanja, to ne može da se izračuna jer zavisi od same naše čistote i od milosti i blagoslova Jednog Svemogućeg Boga. Šta su ti potrebni uslovi? Latihan, da se radi uredno latihan, redovno bogosluženje.

Tako da je jasno, braćo i sestre,  da je vaša sama ličnost puna izazova, ali isto tako puna i pomoći. Tako, iako vas satanske sile izazivaju i smetaju vam, ipak, ako možete da ih kontrolišete, one postaju i vrlo dobre sluge. Zato to nisu, u stvari, ljudi koji traže odeću, koji traže pare, već su to pare koje traže ljude. Međutim, vi još uvek tražite pare za garderobu. Vi niste još dostigli odgovarajući nivo za to. Iz tog razloga ono što ljudi traže dok žive na ovome svetu je da čine dobra dela, stvarno dobra dela, tako da vam ona daju jednu dobru reputaciju u javnosti. Ako imate dobro ime, dobru reputaciju u javnosti, to je vaš kapital, vaš izvor, tako da će mnogi ljudi imati veru u vas, jer je vaš karakter čist i dobar.

To je bilo sa walisima (svecima), tako je bilo sa prorocima. Da, kada su ljudi videli Muhammada, mir sa njim, oni su osećali ljubav i naklonost prema njemu ; oni su osećali poštovanje i strahopoštovanje ; oni su osećali autoritet. Ali aku su vaši postupci loši, ko će da vam veruje? To se zove izgubiti reputaciju, svoje dobro ime. Zato kao po pravilu, ljudi pokušavaju da dobiju dobru reputaciju ; ljudi kao trgovci, industrijalci i slično. Ako oni imaju dobro ime, oni su svuda prihvaćeni.

To se prenelo na govorni jezik, i postala je poslovica: onaj ko želi da bude voljen, treba da voli druge, i onaj koji želi da bude pomognut, treba da pomaže drugima. Zato vi stvarno treba da se ponašate ispravno, najbolje što možete. Izbegavajte pogrešno postupanje, izbegavajte loša dela, već se okrenite onome što je ispravno i težite tome. Na jeziku islama to se zove amal ma’ruf nahi mungicar ( činiti dobro i izbegavati loše postupke).

Pa, braćo i sestre, sada je već prošlo deset sati. Bapak neće biti u mogućnosti sutra da se sretne sa vama, jer on napušta Medan, i tako će on sada da se oprosti od vas. Sutra Bapak i njegova pratnja odlaze iz Medana. Bapak ne zaboravlja da vam se puno zahvali, posebno članovima komiteta i helperima, koji su učinili sve što je bilo potrebno da pripreme i obezbede sve Bapakove potrebe dok je bio ovde. Bapak se oseća vrlo zadovoljan, takođe i njegova porodica i svi pratioci. Neka Svemogući Bog nagradi vas za vaše poklone i vašu ljubav, tako da biste stalno pratili najbolji put u vašim životima na ovome svetu ; način koji donosi dobru sreću u životu i dobar život. I nakon ovoga, kada dodje vreme, da možete da primite milost od Jednog Svemogućeg Boga, da obasja i obriše sve vaše grehe i grešna dela, kako namerna tako i nenamerna. Bapak se takođe moli Bogu da vam svima garantuje dug život, kao i Bapaku,  i da stalno budemo u mogućnosti da se sretnemo svi zajedno.

Pored toga što vam se ponovo zahvaljuje, Bapak se nada da ovo kratko objašnjenje može stvarno da prodre u vaše unutrašnje biće i da tamo ostane, kako biste stvarno bili u stanju da pratite put latihana uredno, kako biste stvarno bili u stanju da pronađete put pročišćenja koji će vam stvarno koristiti u vašim životima.

To je sve. Hvala vam. Bapak vam želi prijatno veče, doviđenja, i prijatan odmor. Assalumu ‘alaikum rochmatullahi wa barakatuh.

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač