 |
|
Prevod Josephine Bačikin, lekturisano od Slavice Čelar
Pravo kopiranja
iz
1979.
pripada
Muhammad Subuh Sumohadiwidjojo
Kod
broj
: 79 CDK 13
Samo za članove Subuda
Satanske sile ( đavolske/materijalne ) koje su prisutne u ljudskom srcu vrlo su bliske ljudskim bićima. Ako ljudi ne misle na satanu i ako se ne boje satanskih sila, tada one neće biti u stanju da im se približe, jer ljudska bića ne samo da su na višem nivou nego su i mnogo snažnija od satanske sile. Međutim, neko ko voli da je stalno besan, i uvek stavlja sebe i svoje interese na prvo mesto, za njega je vrlo lako da bude uhvaćen od te satanske sile. Zato je za nas najbolje – za nas koji smo primili latihan kejiwaan, kod kojih je sila Božija blizu i koji se uvek predajemo Bogu – za nas je najbolje da sve prepustimo Jednome Svemogućem Bogu, jer ništa loše ne može de se desi osobama koji se tako ponašaju.
Braćo i sestre, Bapak će odmah započeti svoj govor. Ali Bapak smatra da je za vas najbolje da vam se to praktično demonstrira, zajedno sa objašnjenjem. Na ovaj način vi ćete biti u stanju da osetite i dobijete dokaze i evidenciju postojanja i prirode ovoga latihana kejiwaana od Subuda. Sada bi Bapak voleo da dođe Machmud, i onaj stariji član od juče, koji je nosio peći, i čiji latihan ne izgleda baš dobro.
( Testiranje)
Vratite se na svoja mesta, a ti Machmude ne bi trebao sebi da dozvoliš da se toliko posvećuješ svom učenju. Machmud je stvarno vrlo inteligentan u oblasti tehnologije. Zbog toga, trebalo bi da smanji svoje razmišljanje. Machmud je uvek tih i miran, tako da njegova uobičajena osećanja su ograničena, i on ne oseća mnogo o stvarima, ali zato mnogo više misli o njima. Šteta je učinjena kada je Machmud još bio dečak, i kada nije poslat u tehničku školu. Da je on bio obrazovan u nekoj specijalizovanoj oblasti, on bi mogao da postane stvarno vrlo pametan čovek, možda kao Einstein, koji je otkrio sile u atomu. Ovako ga ograničava njegov nedostatak u obrazovanju.
Da li možete da primite? Sada bi Bapak voleo da počne sa ženama, teško je izabrati, ali ako je bilo koja od vas spremna da izađe, molim da to uradi. Mogu da budu dve ili tri od vas.
( Testiranje)
Ostanite tako kako ste. Ako niste još shvatile šta Bapak želi, to je zato što ste još uvek pod uticajem svoje svesti, pod uticajem spoljnjeg znanja. Sada vas molim da pokušate da se opustite. Koliko godina ste u Subudu? Osam. A vi? Koliko? A vi? Koliko? Sedam. A vi? Jednu godinu? Samo jednu godinu? A vi ovde ste tri? Četiri godine. Tako da imamo, osam, sedam, jednu i četiri godine. To je velika razlika. Sada pratite.
( Testiranje)
Gotovo. Sada bih voleo da izađe još nekoliko muškaraca! Ne previše. Pet je dovoljno; i to je previše. Ovde je sada osam vas. Prvo se smirite i opustite.
( Testiranje)
Da, to je dovoljno, vratite se na svoja mesta. Sada još malo muškaraca; četiri ili pet. To je previše; pet ili šest je dovoljno. Smirite se i relaksirajte. Pratite svoje pokrete i nemojte da budete pod uticajem nafsu ili svojih misli. Nemojte da išta radite i predajte se Jednom Svemogućem Bogu. Počnite, molim.
( Testiranje )
Kako se vi zovete? Oh, Gunawan. Ne treba toliko da se žurite, Gunawane. Ja jedva mogu da vas razumem. Stanite ovde, a ostali neka se vrate na svoja mesta. Vi izgleda da ste stručnjak u javanskoj kulturi. Sada probajte nešto u skladu sa tom kulturom. Pitam vas; da li su ovi pokreti u skladu sa tom kulturom? Nisu. Sada probajte malo po malo, tako da dobijete standard na koji možete da se bazirate. Ti pokreti, prema kulturi, su pokreti igre vitezova, koji podsećaju na silat i pencak (jedna vrsta samoodbrane), ali učinjeni su kao da su javanski. Probajte da pratite. Da, naravno, tu ima dva dela toga, dve vrste. Prva je senopaten, druga je Sultan Agungan. To je razlika. Postepeno ćete to shvatiti. Pratite.
( Testiranje)
Da, da, stanite. Vi niste još shvatili. Da li ste ikada ovo studirali? Ne još? Gotovo. (Bapak je ustao i demonstrirao igru iz javanske kulture )
Jasno je, braćo i sestre da je latihan kejiwaan izvor svih kultura. Njih ima mnogo vrsta. Ovo je kultura samoodbrane, pencak silat. To je metod odbrane, ali je i vrlo profinjen i popravlja karakter, to jest navike i sklonosti. Ponovite opet. ( Bapak demonstrira ) Počinje se onim što se zove pozdrav. Vi ne smete to da zaboravite, to je stvarno važno. (Bapak ponovo demonstrira ).
U vreme revolucije, Bapak je imao još oko četrdeset godina. Da, on je imao četrdeset, i bio je još dosta snažan. Bapak je bio instruktor mladima, u to vreme revolucije. Ljudi su bili trenirani da se bore. Bapak je uzeo jedno mesto u Semarangu, dosta veliko mesto gde Bapak nije davao toliko mnogo lekcija koliko su ti mladi ljudi bili sponatano otvoreni i radili pencak silat. Sam Bapak je još uvek bio S.H. ( Setic Hati ) jedan član organizacije Iskrene ruke samoodbrane.
Tako je u tom periodu Bapak davao instrukcije članovima S.H. i S.H.O. u Semarangu. Bilo je mnogo ljudi tamo oko luke, koji su se zvali pentol-pentol ili gangovi. Bapak je i njih takođe učio. Iz tog razloga Bapaka nikada u životu nisu pokrali tapkaroši! Nikada, jer lopovi u Semarangu su poznavali Bapaka. Kada je Bapak išao na pijacu, lopovi su već znali ko je Pak Subuh, i nisu ga dirali. Zašto se nisu usuđivali da ga diraju? Zato jer je njihov vođa, njihov šef, bio jedan od onih koje sam ja učio. Taj vođa ganga kojem sam bio instruktor zvao se Jaidan, i imao je svoju grupu u luci. Proveo je većinu svog života u zatvoru. On je naučio pencak od mene. Imao je običaj da mi ponekad donese ribu iz luke. Kada bi on sreo Bapaka na ulici, Bapak se dosta stideo. Svi su znali da je taj čovek neko ko je vrlo direktan, ukratko, on je bio vrlo grub čovek. Kada bi on sreo Bapaka na ulici, on bi rekao: „Dobar dan, Bapak.“ Svi su ljudi mogli to da vide i da se pitaju kako je to mogao Bapak da bude njemu neko stariji, odnosno kao šef. Tako je Bapak postao vrlo poznat. Ako ima ovde neko iz Semaranga, možda zna kako je Bapakovo ime tamo bilo dobro poznato.
Kada je Bapak bio u Semarangu, tamo je bilo samo dvanaest S.H. članova, a sam S.H. je bio dosta poznat. Pencak je prvobitno došao iz Madiuna. Pa, Bapak je bio jedan od onih koji su davali te lekcije. Kada je Bapak bio u Yogya, Bapak je otvorio jedno mesto u Magelangu, i svake večeri držao časove, otvarao stotinu i dvadeset ili stotinu i trideset ljudi. Počinjao sam u sedam sati uveče i nastavio sve do sedam sati ujutru; da, svako veče, dok je sam Pak Suro, šef S.H. u Madiunu vodio najviše samo dvanaest ljudi po večeri. Bapak je vodio sto i dvadeset za jedno veče.
Da, to je bilo kao i sada. Bapak ne izgleda kao da bilo šta radi, ali Bapak koristi energiju u svemu gde učestvuje i šta radi. Da! Ako on nastavi ovako još jedno duže vreme, on će ostati bez daha. Izvinite mi što ovo kažem, vi ne smete ovo pogrešno da shvatite ili da mislite da Bapak ne radi ovo istovremeno kada i vi. Ne. Pomalo ga to stvarno jako umara.
Pa, još malo, sada ponovo žene. Ja bih voleo da neke od žena koje su već duže vreme radile latihan da dođu napred.
( Testiranje)
Vratite se na svoja mesta, i pustite da neko drugi dođe. Samo jedna osoba, ili najviše dve. Ponovo se smirite. Vi možete nešto da pitate što još niste pitali, a to je kako da ne budete tako debeli. Jer kada su ljudi debeli, sve je teško da se radi, da se hoda, da se stoji, teško je da se spava. Teško je naći sebi posao, jer ste debeli. Da li ste ikada pitali kako da postanete slabi kao bambus? Koliko kilograma ste teški? Koliko kilograma? Vi se nikada niste merili? Ne, nikada se niste izmerili. I koliko ste imali? Pa, to je mnogo; trebalo bi da imate malo više od pedeset kilograma. Tako, ako možete, trebalo bi da izgubite oko petnaest kila. Pitajte za to svaki put kada radite latihan, kako možete da budete malo slabiji. Tada će vaš latihan moći da bude malo dinamičniji, energičniji.
Objasniću. Suština Al Fatihah označava da ljudi treba da se ponašaju najbolje što mogu. Oni treba da se ponašaju ispravno, da čine dobro, da se ponašaju dobro u svakom pogledu, tako da sebi stvarno ne učine nikakvo zlo. Oni će stvarno osetiti i razumeti kada učine nešto pogrešno. Samo nekada je to učinjeno da bude lako. Zato pitanje da li ljudi dobijaju oproštaj ili ne, zavisi od njih samih. Bog je Sve-milostiv i On uvek oprašta ljudskim bićima, ali je ostavljeno samim ljudima da li mogu da to dostignu ili ne, jer Bog neće ništa izmeniti, osim ako oni sami ne žele da budu izmenjeni i da sebe promene. To je suština Al Fatihah.
Tako da nema potrebe kukati i žaliti se ili plakati. Ispravite prvo svoje lično ponašanje; to je već oproštaj. To je kao kada neko radi ispravno po hiljadu puta i tada učini grešku; jedna greška izbriše svih devetsto devedeset i devet dobrih dela. Takođe, ako grešite hiljade puta, i jednom učinite ispravno, tih devetsto devedeset i devet je izbrisano. To je tako, i Bapak će vam objasniti i još malo više. Sada bi Bapak voleo da se vratite na svoja mesta.
Braćo i sestre, Bapak stalno sluša ljude i mnoga učenja koja kažu da je ljudski život subjekt izazova od strane satanskih sila; koje izazivaju i ometaju mir i smirenost. Stvarno, braćo i sestre, to je ono što ljudi obično razumeju. Ali na osnovu onoga kako bi trebalo da bude, na osnovu ograničenja koja su ljudskim bićima postavljena, pravo ljudsko biće, veruje se, da treba da bude superiorno nad svim ostalim Božijim stvorenjima, ako se ono uporedi sa materijalnim stvarima, biljkama, životinjama i običnim ljudskim bićima. Zbog te superiornosti, unutrašnjost pravog ljudskog bića je ojačana nižim silama; ne izazivana ili ometana, već ojačana. To znači da ako ljudi stvarno mogu da kooperiraju sa tim pomoćnim silama sa kojima su opremljeni, oni bi trebalo da budu u stanju da dostignu sve svoje ciljeve i sve što žele. To je kao kada ljudi rade zajedno da izgrade kuću. Posao nije završen samo sa inženjerima ili arhitektama, već takođe i sa radnicima, nadzornicima kao i onima koji kupuju ono što je potrebno za kuću. To jest, ako svi rade zajedno, ta kuća može da bude dobro izgrađena i da bude jaka.
Tako da je jasno, braćo i sestre, da te stvari nisu izazovi ili smetnje, već nasuprot tome, one su pomoć.
Uzmite materijalnu ili satansku silu, na primer. Materijalna ili satanska sila stvarno postaje izazov za ljude koji nisu u stanju da je regulišu. Međutim, ako bi oni mogli da je regulišu, kao jedan arhitekta ili dizajner koji kompletira jednu divnu ogromnu zgradu, ti izazovi bi još uvek biti tu, ali oni ne bi uticali na njih, tako da posao može da teče glatko i da ti ljudi mogu da dostignu svoje ciljeve kojima se nadaju.
Bapak kaže ovo zato što, naravno, te takozvane materijalne sile stvarno postoje u ljudima. Ako bi materijalna sila bila samo jedan izazov, Bog ih ne bi dodao ljudskim bićima. Ali to nije tako: Bog je dodao materijalnu odnosno satansku silu ljudskim bićima kako bi ljudska bića bila u stanju da rade sve što im je potrebno za život. Na primer, ako ljudi ne bi imali materijalnu silu u sebi, oni ne bi znali za kuće, oni ne bi znali za oblačenje, oni ne bi znali o stvarima potrebnim za svoje živote. Ako su ljudska bića u ovom sadašnjem vremenu u stanju da stvore vrlo snažno i opasno oružje – pa, to je njihova lična greška. Nasuprot tome, garantovanjem Svoje milosti ljudskim bićima, ona mogu da stvore tako snažno oružje; istina je da je to volja Božija da ta snažna oružja treba da budu korisna za zaštitu ljudskog života, za harmoniju i mir, a ne za ubijanje jedno drugog. Ne. Ako se ta snažna oružja koriste za ubijanje, pa čak da se zapali ovaj svet, to nije volja Božija. Volja Božija je da ljudski rod treba da koristi ta snažna oružja da se uspostavi mir za ljdudski rod. To je tako kako je, braćo i sestre, a tako greške, komplikacije i konfuzije koje nastaju i postoje na ovome svetu nisu od volje Božije, već od volje samih ljudskih bića. To su sama ljudska bića ta koja traže i koja stvaraju ovo stanje.
Pa, u današnje vreme izgleda da je baš onako kako se kaže, da oružje proždire svog stvaraoca. Danas ne brinu samo slabije nacije, nego čak i vrlo jake nacije, kao što su Amerika, Rusija i Kina. Sada kada one već poseduju takvo oružje, one se brinu. Tako da sada one pokušavaju da urede i izmisle sporazume koji mogu da obavežu njih same da stvore jedan način kako da dođu do mira na ovom svetu, i da ne prave ta snažna oružja. U sadašnjosti one još uvek traže taj put, ali izgleda, da je vrlo teško da ga pronađu. Ta oružja su stvorena, braćo i sestre, i ona su stvorena zbog nafsu. Naravno, to je i bila namera da se ona stvore.
To je kao što danas ljudi mogu da lete u kosmos. Da, to je ogroman korak u progresu ove ere. Međutim, cilj je drugačiji. Sa mogućnošu da se spoznaju tajne kosmosa iznad nas, daleko od ovog sveta, izgleda da je od svega toga stvoreno oružje kojim bi mogao da se uništi mogući neprijatelj. Pa, to je tako kako je. Zato ako neko stvarno misli na sve ovo, braćo i sestre, ovaj svet je put opasnosti koje je proizveo sebi sam ljudski rod.
Naravno da vi ovde ne osećate to mnogo, ali kada biste slušali radio, slušali vesti, vi biste stvarno osećali da stvari nisu baš prijatne. Ali vi ne treba da se uzbuđujete zbog toga, jer to je stvarno tako kakav je ovaj svet.
A sada će se Bapak vratiti na prirodu tih nižih sila. Jasno je da dodatkom tih nižih sila našem unutrašnejm biću, nije bila Božija namera da izaziva ili ometa ljudska buća, već da ojača njihov položaj. Ako vi ne biste imali materijalnu silu, vi ne biste mogli da pravite avione; ljudi ne bi mogli da proizvode avione u kojima putuju, kako se kaže, u jednom treptaju oka, odavde do zemalja koje su čak još mnogo dalje i od Indonezije. Niti bismo mogli da se ovako sretnemo, braćo i sestre, da nema materijalne sile. Tako da je jasno da je ova materijalna sila vrlo korisna, vrlo važna za ljudski život, ali ako se pogrešno koristi, ona može da postane naš neprijatelj broj jedan. Da, ljudi posrću i padaju i ne mogu da napreduju ili da učine bilo šta kako treba kada su izazivani materijalnom silom. Ljudska bića mogu da budu uništena zbog te materijalne sile, ali takođe zbog te materijalne sile mogu da postanu uzvišena. To je tako kako je.
Jasno je, braćo i sestre, da materijalna ili satanska sila ne može da se odvoji od ljudskog života. Pametni ljudi su rekli da ako neko želi da izbegne uticaj materijalnih sila, taj mora da se udalji od ljudskih naselja, daleko od svoje zemlje, grada, i da izabere da živi negde u sred džungle ili na vrhu neke planine, i da jede samo šta tamo nađe. Oni kažu ovako, ali oni zaboravljaju da taj neko nosi sa sobom i svoje telo, i da je to telo materija, braćo i sestre. Mnogi ljudi su to videli i znaju da kada vide nekoga ko je umro, sve što je ostalo je skelet koji ga je podržavao. Ponekada taj skelet može da bude kao živ čovek, pojava koja može da uplaši one koji su još živi.
Znači jasno je, braćo i sestre, da je materijalna sila, satanska sila, prisutna u unutrašnjem biću ljudskih stvorenja, jer je to tako odredjeno od strane Boga. To nije u suprotnosti sa Bogom ili u neprijateljstvu sa Bogom, ali, ako se pogrešno koristi, tada postaje neprijatelj ljudskom rodu. Ljudska bića treba da budu dovoljno jaka da ne bi bila pod njenim uticajem, naspurot, trebalo bi da ona budu u stanju da utiču na materijalnu silu – ako se oslanjaju na Božiju moć kroz predavanja sebe sa strpljenjem, verom i iskrenim prepuštanjem Bogu. Tada Bog neće skrivati Sebe od njih, i neće biti neodlučan da stavi sve ono što je korisno za ljudski život na one ljude koji poseduju i praktikuju strpljenje, veru i predavanje.
To je tako kako je, braćo i sestre, i Bapak uvek govori svim članovima da treba da se nadaju da dobiju milost i blagoslov od Boga, kako bi bili u stanju da razumeju tajne života, i da ne budu uplašeni od satane i slično, već samo da se predaju Jednom Svemogućem Bogu, sa strpljenjem i verom. Predati se ne znači predavati se nasumice, nego tako da može eventualno da se primi milost i blagoslov Božija, i jedan «amal» koji može da se bori protiv sopstvenih ličnih loših dela, lošeg ponašanja; amal ma’ruf, nahi mungkar ( dobar amal, odnosno izbegavanje đavola ). To je ono na šta se odnosi religija. To je amal koji mi praktikujemo i u kojem smo mi trenirani na našem latihanu, tako da smo donekle u stanju da dobijemo dokaz sami za sebe. Zato nadajmo se da ćemo postati ljudi, postati prava ljudska bića, koja su korisna – korisna, a ne korištena od javnosti.
Pored materijalne sile o kojima je Bapak sada govorio, ima i drugih koje imaju prirodu izazova, ali u stvarnosti su jedna dodatna snaga za naše unutrašnje biće; jedna od tih je i biljna životna sila, koja se zove nabadiah. Tako se kaže da ljudi koji žele da ojačaju svoje jedinstvo sa Bogom treba da prekinu da jedu i uživaju u svojoj hrani. Iako oni veruju u ovo, i čine ogroman napor da to učine, ipak rezultati koji oni dobijaju nisu kao rezulati koje dobijaju ljudi koji se stvarno predaju Jednom Svemogućem Bogu sa strpljenjem, verom i iskrenim prepuštanjem. Jer bez obzira koliko veliki napor ljudi čine za sebe, poklon od Jednog Svemoguće Boga je još uvek neuporedivo viši i veći.
Zato su proroci i pričali takve priče, kao što je ona o proroku Mojsiju, koji je, kada je bio gonjen od strane svojih neprijatelja koji su ga zamalo stigli, predao se Bogu rekavši: „Bog je moćan i ja sam pod Njegovom zaštitom.“ Tada se more odvojilo po sredini, tako da je bio otvoren prolaz kroz koji je on mogao da pređe, i nakon toga put se ponovo zatvorio nad ljudima koji su ga gonili. Put je bio zatvoren njegovim neprijateljima i more se vratilo nazad u ogromnim talasima. Tako ide ta priča.
Tako da stvari koje su moguće da se dese na latihanu kejiwaanu Subuda, i u vama samima, stvarno će vas iznenaditi. Doći će vreme kada će se te svari dogoditi. Treba se nadati da ćete biti u stanju da nešto primite što je slobodno od vaše volje, slobodno od vaše imaginacije i strasti, ali ipak vi ne smete da smatrate da je to nešto sigurno što mora da se desi. Ne smete to da činite; da računate na nešto u šta vi ne možete da budete sigurni; to se zove takbur ( mašta ) jer, nasuprot, tako ćete sprečiti da se to stvarno i dogodi.
Ima nešto drugo pored nabadiah sile, koje ljudi ne mogu da se oslobode, jer se naše telo hrani time što jedemo, i naša krv postoji zbog te hrane koju jedemo. Ako vi ne biste jeli ili pili, vi ne biste posedovali telo kao što je ovo koje sada svi posedujete.
Postoji još nešto osim biljne sile što vas prati, a to je životinjska životna sila. Te životne sile koje se zovu nižim, i za koje se kaže da predstavljaju izazov za ljudska bića, su u stvari jedan izazov i smetnja, ali one su i pomoć i daju vam više snage. Iz tog razloga, mi koji smo primili latihan kejiwaan od Subuda, i ako nam nije zabranjeno da to radimo, ne treba da napustimo mesta gde žive drugi ljudi.
Mi možemo da živimo sa ženom i decom u kući i na mestima gde smo navikli da živimo. Mi radimo kao i obični ljudi. Na ovaj način, braćo i sestre, i na osnovu onoga što se desi na latihanu kejiwaanu od Subuda, i takođe na osnovu onoga što je Bapak doživeo, vi nećete uopšte trebati da se odreknete bilo čega iz svog života na ovome svetu.
Tako da je jasno, braćo i sestre, da Bog nije Bog mrtvih; Bog je Bog života – ne samo živih ljudi, već od celokupnog života. Tako su i život i smrt u vlasti Boga. Sa stanovišta ljudi, postoje život i smrt, ali u vlasti Boga nema života i smrti. Iz tog razloga u Subudu Bapak savetuje sve članove da rade na normalan način, ali u isto vreme da ne zanemarujemo svoje služenje Jednog Svemogućeg Boga kroz praćenje, vođenje i primanje uputstava od Boga, koja se Njegovom milošću i blagoslovom manifestuje na latihanu kejiwaanu od Subuda.
Braćo i sestre, to je kraj Bapakovog objašnjavanja u ovim širokim potezima. Šta je važno za vas je da primate i praktikujete latihan kejiwaan od Subuda na običan način, i odatle, stvari će se same od sebe razvijati. Na primer, mango drvo, da bi bilo u saglasnosti sa svojom unutrašnjom prirodom, znači da će biti trenirano da raste i da će izrasti u jedno određeno drvo u skladu sa prirodom manga. Tako da na latihanu kejiwaanu od Subuda vi ćete se individualno razvijati i napredovati u skladu sa vašom ličnom prirodom. To se neće izmeniti, jer ako ste vi drvo manga, vi ćete se razvijati kao drvo manga, i vi ćete donositi plod manga. Ako ste, na primer, kokosovo drvo, vi šete se razvijati kao jedno drvo kokosa, i naravno, vreme za to je uvek drugačije. Ako ste kao mango, vi donosite plod svake četvrte ili pete godine; ako ste jedan kokos, to će zahtevati devet ili deset godina. U svakom slučaju, vi nećete promeniti svoju prirodu.
Takva je priroda latihana kejiwaana od Subuda, braćo i sestre. Isto je to Bapak primio kao jedno praktično iskustvo, svaki put kada je testirao sa vama. Bapak ne može da vas forsira. Vi morate da se razvijate u skladu sa svojom ličnom merom, kako je Bapak video. Ako bi bilo samo kako Bapak to želi, Bapak bi želeo da se svi vi stvarno brzo razvijate, da budete u stanju da dobijete sve što vam je potrebno u svojim životima. Ali to nije moguće. Jasno je da, bilo šta da raste iz vašeg unutrašnjeg bića, raste u skladu sa vašom individualnom merom. To ne može da se forsira i ne može da se ubrza, ali istovremeno ono nastavlja da raste. Važno je za sve vas da imate iskrenu veru u Boga, i da verujete da Jedan Svemogući Bog, iako On ne može da se vidi, ipak obuhvata Svojom snagom sve što postoji u životu. Ako bi Bog imao neku formu koja bi bila vidljiva na način kako je vama vidljiva ova zgrada, to bi sadržavalo sva stvorenja Božija, koja su u stvari i fizička bića, a i finija bića koja vi ne možete da vidite i o kojima ne možete da mislite, braćo i sestre. Ta nesposobnost da se spozna ON na jedan običan način je otud što je Bog Sve-veliki, Sve-moćan, tako da On postoji isto i u gruboj fizičkoj prirodi i u finijoj prirodi, zajedno u nevidljivoj i vidljivoj. Zato Bapak kaže da Bog nije Bog samo mrtvih, već je On i Bog živih, ili Bog života.
Ovo je Bapakovo objašnjenje, njegovo kratko objašnjenje. Kasnije može još da se nastavi, i on može da doda nešto o tome nekom drugom prilikom. Za danas Bapak će završiti svoj govor i neće više govoriti osim da vam se svima zahvali što ste ovamo došli. I, kao jedno ljudsko biće, on traži od vas da mu oprostite ako je učinio neku omašku u onome što je rekao. To je sve. Hvala lepo, i imajte dobar odmor.
Početna strana
Sadržaj
Pretraživač