Govor članovima

Vi ne smete da se osećate višim ili
pametnijim od ostalih
Ćilandak, Indonezija
21. juni 1980.godine

Početna strana Sadržaj Pretraživač

Iz Pewarta Vol.14 No.6 Mart 1981
Pravo kopiranja 1979 Muhammad Subuh Sumohadiwidjojo i International Subud Committee.
Kod broj : 80 CDK 3
Samo za članove Subuda

Večeras je veče pred Bapakov rođendan, a sutra je dvadeset drugi juni. Taj se datum slaže i sa rođendanom grada Jakarte ili Jayakarte. Ovo je sasvim slučajno, Bapak nikako nije nameravao da ga ima istog dana. Danas želim da vam objasnim to u vezi prirode latihana kejiwaana od Subuda, i takođe u vezi njegove korisnosti. Iako je Bapak već često davao objašnjenja, ipak nema štete ako ih on ponavlja, kako bi vaše razumevanje latihana kejiwaana prodrlo još dublje u vas i kako biste postali sposobni da ga osetite.

Naravno, latihan kejiwaan od Subuda nije nešto neobično, niti je ono što ljudi obično misle kada kažu latihan, što znači trening ili vežba. U stvari, to nije baš tačno ako neko zove ovo „latihan“, ali ne postoji neko drugo odgovarajuće ime, koje vi možete brzo da shavtite, i bilo bi dosta teško da se odredi njegovo značenje.

Bapak vam ovo kaže, braćo i sestre, zato što je mnogo pisama došlo do Bapaka u kojima neki postavljaju pitanja kako se Subud slaže sa stvarima koje su oni primili od drugih grupa, jer oni smatraju da je latihan kejiwaan od Subuda samo pokretanje, i naravno, da su ti pokreti slični onima o kojima ste vi možda već slušali, ili čak i videli, koji postoje na Baliju ili drugim mestima gde takve stvari postoje. Tu se takođe pojavljuju pokreti i stvarno, ti ljudi se pokreću, kao što su se kretali drveni konji iz Ponoroga. To su takođe nenamerni pokreti, gde ljudi počinju iznenada da se pokreću.

Naravno, braćo i sestre, „dzat“ ili snaga Jedinog Svemogućeg Boga je stvarno vrlo nejasan i skriven. To da je nejasan znači da ne može da se shvati ili analizira srcem ili svešću. Za ljude je to nemoguće. U slučaju kada bi bilo moguće, tada ne bi bio Bog Svemogući na kojeg oni misle, jer naravno, oni su Njegove kreacije. Jer pored nas, ljudskih bića, koje je Bog stvorio i kojima je dao život, postoje još mnoga druga Njegova bića, a ni ona nisu bez snage od Boga koja obuhvata i njih, kako spolja tako i iznutra.

Takva bića postoje, braćo i sestre, kao u pričama koje su ispričane o Afrikancima koji nose veliko kamenje, dvanaest metara u visinu, na svojim leđima. Oni su u stanju da to rade uz meditaciju ili koncentraciju, ali oni isto govore „Allah, Allah, Allah“ da bi to činili. Ljudi takođe veruju da je to snaga od Boga, jer ti ljudi jako duboko veruju u Jednog Svemogućeg Boga. Tako da u ovome ima istine isto kao i netačnosti. Istina je zato što je to stvarno snaga Jednog Svemogućeg Boga, koji obuhvata svaki i najzabačeniji deo univerzuma, tako da nema mesta koje nije ispunjeno njom. Tako čak i satanska sila i bića, kao divovi, na primer, zar oni takođe ne služe Boga? Da, oni Ga takođe služe. Kad to ne bi radili, oni ne bi postojali.

Ima jedan primer ovoga u tome što ljudi iz islama čine kada čitaju koran; pre nego što počnu da čitaju delove iz korana, oni prvo počinju svaki put sa slovima koja stoje na početku korana – Alif, Lam, Mim. Tako je jasno pokazano da Bog prethodi svemu što je On stvorio. I na kraju čitanja dolazi se do Al Fatihah, sa finalnom reči Amin, tako da je jasno da je Bog Taj Koji završava sve završetke. Ako je ovakva situacija, braćo i sestre, ili ako je to ralnost, tada ništa ne postoji van snage Boga. Sve je u okviru Božije snage, jer On je taj Koji je stvorio sve stvari.

Zato vam Bapak uvek kaže da ne smete da gledate sa nipodaštavanjem na bilo koga, braćo i sestre. Vi ste samo ljudi, pa i Sam Bog ne prezire ništa što je stvorio. Bog ne treba bilo šta da nipodaštava, jer On je Sve-mogući. Ako On misli da nešto ne bi trebalo da postoji, to smesta prestaje da postoji. Ono nestaje. Ako On želi da nešto bude, to smesta nastaje. Ovo predstavlja zakon za vas, braćo i sestre, da sve mora da se preda Jednom Svemogućem Bogu. Stvarno je tako.

Ali ako se vi predate, zar nije takođe potrebno da ispitate svoja srca i da učinite napor? To je vrlo potrebno, jer to je nešto što vi radite radi svog ličnog interesa. Šta je razlog tome? To je zato što ste vi ljudska bića, a ljudska bića su po svojoj prirodi slaba. Čak i ako ste možda u stanju da lečite bolesne ljude, na primer, oni nisu izuzeti od bolesti niti su izuzeti od smrti. Tako da je sve predmet smrti i samo je Bog taj Koji živi večno, samo je Bog besmrtan. To je tako kako je.

Zato vi ne smete da imitirate Boga ili da se igrate Boga. Jedan đavo, na primer, nije ništa dobro. On može da kaže da je Bog, ali nije. Bogu nije potrebno da bilo šta kaže, jer svaka reč koju Bog izgovori postaje zakon, božanski zakon. Tako i ljudska bića imitiraju Boga. Stvarno, ljudska bića su izuzetno dobri imitatori. Da, ti imitatori zahtevaju svoje lično zadovoljstvo. Oni imitiraju samo ono što je prijatno. To je, braćo i sestre, razlog zašto stari ljudi kažu da niko ne sme da kaže bilo šta što je izvan Božijih zakona.

Bilo bi dobro kada bi se ljudska bića čvrsto pridržavala ovoga, jer nema osnove da se jedna osoba oseća višom od druge. Nema osnove da bilo ko misli : „Ja sam pametniji nego ti, ja sam snažniji, ja imam veću vlast, ja sam bogatiji od tebe.“ Sve to dovodi do pojave razlika između klasa, razlika između jednih i drugih, kao u Indiji, i sve te razlike u klasama ili kastama prodiru duboko u ljude. To je njihova lična greška, jer oni kažu: „Ja sam iz niže klase, a ti si iz više klase. Ja ne smem da se družim sa tobom, meni nije dozvoljeno da sedim ili stojim na istom nivou sa vama. Vi sedite visoko u raju, a ja sedim na dnu.”

Ovo se, recimo, događa u Indiji. Ljudi sebe smatraju iznutra bezvrednim kao đubre, tako da nema progresa za siromašne i uboge, zato što oni sebe smatraju inferiornim. Mi ne smemo da dopustimo da nam se ovo dogodi. Iz ovog razloga stariji ljudi savetuju da vi treba da imate osećanje da ste ravnopravni i da kažete da je to Bog Koji zna i odlučuje u vezi toga da li ste vi visoko ili nisko. Ako imate ovakav stav, braćo i sestre, to je vrlo dobro; to se na enegleskom kaže - stvarno odlično ( really excellent ).

Ove stvari nisu vam strane niti nepoznate, vama koji ste primili latihan kejiwaan od Subuda, Susila Budi Dharma, braćo i sestre. To je suština latihana kejiwaana od Subuda, braćo i sestre. Vi ne smete da osećate, posle primanja latihan kejiwaana, da ste viši ili pametniji od drugih ljudi. Vi ne smete da se tako osećate, braćo i sestre. To bi postao razlog vaše lične propasti. Zato je jasno da je čovekov pad uslovljen njegovim ponašanjem, i isto tako njegovo uzdizanje njegovim postupcima. To je tako kako je, i zato se kaže 'Bismillahir rahmanir rahim. Alhamdulillahi rabbil'alamin. Arrahrnanir rahim. Maliki Yaumiddin. Iyyaka na'budu waiyyaka nasta'in. Ihdinash shirathal mustaqim. Shirathal ladzina an 'amta alaihim, Ghoiril magh dlubi’ alaihim waladldlo-llin. Amin.'

( U ime Boga, Naj-Milostivijeg, Naj-Milosrdnijeg; zahvalnost Bogu što čuva i održava svetove. Naj-Milostiviji, Naj-Milosrdniji, Gospodaru Sudnjeg Dana, Tebe mi služimo, i Tvoju pomoć tražimo. Pokaži nam ispravan put. Taj put onih kojima si TI dao svoj blagoslov. Onih, čija porcija nema tvoj gnev. I onih koji ne idu pogrešnim putem. Amin ). Onaj ko se predaje Bogu Amin.

Kada se završi čitanje iz korana iz istorije života ljudskog roda koji je Bog dao ljudskim bićima, a koja sadrži Njegove zakone i naredbe, tada na kraju čitanja treba da se kaže: „Alhamdul-illahir robbil alamin“ – „Praise be to God Almighty, the Creator of the Universe” - and then one says the Al Fatihah: „Bismillahir rahmanir rahira. Alhamdulillahi rabbil'alamin. Arrahmanir rahirn. Maliki jaumiddin. Iyyaka na'budu waiyyaka nasta'in. Ihdinash shirathal rnustaqim. Shirathol ladzina an'amta alaihim, ghoiril magh dlubi'alaihim waladldlollin. Amin.”

Ovo je dovoljno. Za ljude islama ovo je zajedno sa njihovim molitvama dovoljno. Ima i drugih stvari koje oni mogu da čine. Zašto da ne? Oni mogu da znaju i da razumeju druge stvari, ali ovo je već dovoljno. Pa, to je ono što se radi, što se dešava, što postoji na latihanu kejiwaanu od Subuda; ono počinje sa primanjem i nastavlja se sa vođenjem od strane snage Jednog Svemogućeg Boga. To je ono što Bapak stalno govori, braćo i sestre.

Naravno, reči: sepi ing pamrih (bez ličnog ineteresa ) za vas nisu nepoznate, braćo i sestre. Biti slobodan od ličnog interesa znači da nemate vlasništvo, nemate želje, niti strasti za bilo čim. Ovo je dovoljno lako za ljude da kažu, braćo i sestre, ali, u stvari, oni ne mogu da budu slični tome. Ljudska bića na ovom svetu su stvorena puna pamriha, puna svesti i osećanja i strasti. Ako ne bi bili takvi, onda ne bi ni bili stvoreni na ovom svetu. Zašto je to tako?

To je zato tako što svi zajedno, ovaj svet i ljudska bića na ovome svetu imaju neka svojstva koja su dobra, i neka koja nisu dobra. Kako ljudi da ne budu puni pamrih kad sve dok su živi osećaju da je ovo dobro, a da ono nije dobro, da je ono ugodno, a ono neugodno? Tako da u stvari, oni ne mogu da budu slobodni od pamrih, jer ako je neko slobodan od pamrih to znači da taj više ne živi na ovom svetu. Kada neko više ne poseduje bilo kakvu nafsu, tek tada je on slobodan od ličnog interesa. Tek tada postoji jedan stepen i nivo ove pamrih. Postoji vrlo velik i širok pamrih, ima i srednji pamrih, ima i mali pamrih, a ima i vrlo mali pamrih, na primer, ali oni su svi pamrih. Kada ne bi bilo pamrih, ne bi bilo ličnog interesa, ljudi ne bi mogli da žive svoj život na zemlji, braćo i sestre. Oni ne bi mogli da budu živi.

Ako oči vide, one žele da vide i dobro i loše. Uši žele da čuju isto dobro i loše. Usta žele da jedu isto lepe i loše stvari. Svest je takođe takva, i tako, ukratko, i sve ostalo je takvo. Ono što je važno u našim životima, braćo i sestre, je ono što je nastuti, ngati-ngati i surti (oprezno, dalekovido, umereno). Posebno ne bi trebalo da imate osećanje mržnje ili zavisti, niti bilo kakva neprijatna osećanja prema drugom ljudskom biću. To je ono što je važno. Ako bi ljudi ovoga sveta voleli jedno drugo, pomagali jedno drugo i živeli zajedno u harmoniji i miru, tada bi ovaj svet postao napredan i miran.

Kako je Bapak baš rekao, ljudska bića, sa svojom nafsu, žele da dobiju prednost za sebe, i da budu bogati za sebe same. Naravno, ovo se dešava između ljudi jedne rase i drugih, ali se ponekad čak desi između roditelja i dece. „Ja sam uspešniji nego moj otac, jer sam ja obrazovan i pametan, a moj otac je neuk.“ Ima mnogo primera za ovo. Suto ima sina koji je eventualno postao šef inženjera, recimo, šef jednog odeljenja. Ako bi ga neko pitao šta mu je otac, on bi odgovorio da je njegov otac bupati ( guverner regiona ). „Ali očigledno je da je to Sutov sin, a ko je Suto? Oh, ako ja želim da to spomenem, on je nekada bio moj sluga.” Pa, samo promislite o ovome. Ima mnogo ovakvih primera, braćo i sestre, ne samo nekoliko. To je samo dok ljudi žive na ovome svetu, da ostavimo postrani šta će se desiti posle, kada odu na drugi svet. Sve ovo je u koranu, i to je već rečeno ljudskom rodu.

Nije obavezno da se priča mnogo ovakvih priča, braćo i sestre, jer ako bih ja počeo da ih pričam, ne bi bilo kraja tome. To bi bilo kao u kebatinanu, na primer, mističnom ili ezoteričnom učenju. Ljudima se stalno pričaju ovakve priče, stalno, svekog četvrtka ili subote uveče, ili svakog meseca. Ali posle, kada su te priče ispričane, one su gotove, jer priče su samo nešto što ljudi govore, nešto što oni osećaju ili o tome misle. Ja takođe pričam priče, ali ja vam ne držim propovedi. Ne, one su vam rečene samo kao primeri. Na primer, pretpostavimo da vam Bapak drži govor.

Koliko je puta Bapak držao govore? Sillem, jedan Holanđanin koji je u Subudu, kazao je da kada bi neko sakupio sve govore bilo bi ih više od dve hiljade. Ako bi oni svi bili zapisani, oni bi sačinjavali otprilike dvesta knjiga, ovoliko debelih. Ali sve do sada, kada upitam članove šta je ovo ili ono, oni odgovaraju: „Mi smo to zaboravili, Bapak.” Možda ste i vi takvi, ali nadajmo se da niste. Kasnije ću vas malo testirati, da vidimo da li jeste ili niste slični tim članovima u drugim zemljama. Iz tog razloga je potrebno da Bapak stalno iznova drži govore, tako da vas stalno potseća. U stvari, govori su svi isti; njihova sadržina je ista, samo ono o čemu Bapak govori se razlikuje. Da, ljudi kažu da je prijatno jesti orah, prijatno je da se jede sojin pasulj, prijatna je dobra supa, prijatan je stek, ili nešto drugo. Sve to je prijatno da se jede, ali njihova priroda se razlikuje jedna od druge.

Ako ste primili latihan kejiwaan od Subuda i sami ste osetili da vi samo pratite pokrete koji se pojavljuj u vama, potpuno nezavisno od veše namere ili volje. To znači da je to slobodno od volje, kao da čekate šta će posle doći. Može se reći da volja koja je ovde zastupljena je volja od Boga, bez obzira da li mi je rečeno da legnem ili da puzim ili da sedim usparvno. Kada biste sve ovo sproveli ne koristeći svoju ličnu volju, to je ispravno. To nije kao ono što se dešava u Bandungu. Jedna osoba, čije ime neću da spomenem, forsira ljude koji ne mogu da stoje na latihanu da stoje, iako ljudi ne mogu da pokrenu svoje ruke na latinanu, on ih forsira da to čine. Postepeno, kako ga oni prate, svi njihovi pokreti postaju samo imitacija.

To nije tako u latihanu, jer je on nešto slobodno od nafsu, slobodno od volje. Volja nafsu je spomenuta u aksar-u (pismu) i u pisanim bajalicama koje se zovu mantre. Mantra je kreacija volje, tako da se njena sadržina sastoji od: „Daj mi ovo dewa (božanstvo), tako da mogu da učinim ovo ili ono.“ Ove bajalice su ponavljane stalno nanovo. Tako ako bi se nešto i desilo to bi bilo ono što je traženo, znači sve se dešava jer je to traženo. To ne liči na ono što mi primamo na latihanu, niti je slično onome što postoji u islamu, gde su – kako je Bapak baš sada rekao – prve izgovorene reči: 'Alif, Lam, Mim ' the letters A, L, M, i na kraju je 'Amin. Alhamdulillahir rabbil 'alamin' Mi se predajemo Bogu Koji nas je stvorio, i ostavljamo sve Njemu da bude Njegova volja šta da bude sa nama. Ovo je takođe i suština latihana kejiwaana od Subuda.

Na latihanu kejiwaanu od Subuda, braćo i sestre, pošto latihan kejiwaan od Subuda postoji zbog milosti i blagodati Božije, to se može nazvati milost i blagodat od Boga, i zaista, to je snaga od Boga, i ako na latihanu kejiwaanu od Subuda možda ne možemo da učinimo više od toga nego da pomerimo glavu, ovako recimo, ipak je to slobodno od nafsu, i to je milost i blagodat od Boga. U prošlim erama, braćo i sestre, u vreme kada ljudi još nisu mogli da misle tako daleko kao što mogu sada, ta milost se zvala wahyu. I to je poklon od Jedinog Svemogućeg Boga.

Ako se ono što mi imamo u Subudu zove poklon od Boga, zar mi nismo slični proroku Mahammadu? Zašto mi nismo kao proroci i waliji (muslimanski sveci)? Bog je Sve-spoznajući, braćo i sestre, i Bog u Svojoj Svespoznaji neće usloviti da drvo donosi plod pre nego što je ono potpuno odraslo. Zašto je to tako? Bog je Sve-Spoznajući, i ako bi drvo donosilo plod pre nego što je potpuno odraslo, ono ne bi bilo u stanju da se razvija, i čak bi možda i uginulo. Ovo je očigledno, a slično je i sa vama. Vaš kapacitet da primite nešto stvarno veliko još se nije pojavio, još ne postoji. Ako bi vam se nešto ovako dalo to bi bio problem. Vi ne biste postali dobri ili jaki već nasuprot tome, postali biste kofuzni. Vi ste se osvedočili u vezi ovoga, braćo i sestre; Vi ste već često videli i čuli kako je osobama kada su u krizi. Njihova volja i želja da budu kao ovo ili ono, je vrlo jaka, dok oni sami nisu jaki, braćo i sestre. Njihovo unutrašnje biće nije još jako, tako da oni postaju nabi sembrono (polukuvani proroci), a ne pravi proroci.

Mnogi ljudi kažu: „Pak Subuh, ja sam video, ja sam sanjao, ja sam osetio da je Pak Subuh kao prorok Isus“. „Koji prorok Isus?” „Isus Hrist”. To nije tako. Ako bi Pak Subuh bio Isus Hrist, stvari bi postale komplikovane za mene. Moja žena ne bi bila srećna sa mnom kada ja ne bih bio Pak Subuh, i kako bi onda sve izgledalo? Čak ako i Pak Subuh nije baš jako lep, njegovoj ženi se on sviđa. Ona bi mogla da kaže: „Moj muž i deca su kao bencang wengko (slomljeni krčag koji vlasniku izgleda kao da je od zlata).” Bez obzira koliko je njen muž običan, on je njen muž, a isto i deca; ženi ili majci oni uvek izgledaju lepi, dok će oni podići svoj nos pred drugima bez obzira koliko oni dobro izgledaju, ako nisu njeni. To je tako. Sve što mi imamo u Subudu je bazirano na evidenciji, braćo i sestre. Vi ne smete da budete odvojeni od logike i realnosti. Materijalisti pobeđuju svojim argumentima zato što ih oni baziraju na logici, dok mi ne. To je greška. Nama nedostaje logika. Postojao je dobro poznat komunista koji se zvao Alimin. On je napustio Subud i osnovao svoju grupu, i drugi ljudi su ga pratili. Tri puta je Alimin tražio da se sretne sa Bapakom i ja sam bio spreman da ga sretnem, ali on nikada nije došao. Na kraju je Alimin umro.

Priča se da je rekao svojim prijateljima da on stvarno to želi, ali svaki put kada je trebalo da dođe i da me vidi on bi se uplašio da ne bude inficiran Subudom (kao kod kriza svojih prijatelja) i da i on može da dobije krizu kakvu ima njegov projatelj. Taj prijatelj je bio Padmo, koji je ovo rekao Bapaku. „Šta ako ja postanem kao ti? Šta ako ja izgubim svoju svest, kao ti, i trčim go po ulicama?” „Ja nisam znao šta radim“. Padmo je bio kao malo dete, trčao je go ulicama, tako da je uznemirio ljude tim svojim trčanjem okolo. Kasnije Mr. Wongsoonegoro je želeo tri puta da se sretne sa mnom a i ja sam bio spreman da ga sretnem. Ti ljudi žele da izmene svoje ideje, ali meni nije potrebno niti želim da menjam ideje. Kada nešto mislim, mislim jedanput i to je za uvek. Ja imam samo jednu ideju, i to bi bilo strašno da je zamenim za neku drugu. Zato ono što je važno i potrebno za sve vas u Subudu koji radite latihan kejiwaan od Subuda, je samo da pratite, braćo i sestre. Jer naši pokreti na latihanu kejiwaanu od Subuda su kao neka priča koja još nije jasna. To je vaša lična greška ako vam to nije još jasno. Zašto oni još imaju štambilj od nafsu? Vi ste trenirani da se ne pretvarate, da ne imitirate. Ako vi to još ne možete da činite, samo priznajte da još ne možete. To je dovoljno. Da, bolje da prihvatite da ne možete, nego da trvrdite kako možete. Neko je rekao: „Ja sam u Subudu već oko pedeset godina.” Ovo se odnosi na to da je za pedeset godina on osetio ukus soli u Subudu. Subud nema soli da ponudi, već cekok, ( gorki lek ). Cekok je gorak; cekok je jamu (biljni lek).

To je tako. Ako ste se uvek ponašali prirodno i iskreno, to je kao ono što se doživi kroz pesmu iz Sola, Wiring kelopo ( ovde postoji igra reči ), tada to postepeno postaje sasvim normalno. To je obično ili normalno u smislu kao što su vladar i podanici uvek u kontaktu jedno sa drugim. Vi se ovako ponašate, bez obzira da li govorite o tome ili ne, i to zahvata sve veći deo u vama dok ne zahvati sve u vama, i sve postane jedno u makrigatullah (mistično jedinstvo u esenciji Boga).

Pa, ako ste ujedinjeni u sebi, tada se pitate kavo je to osećanje u vama? Ako biste to osetili u svojim srcima, vi biste se pitali kakvo je to osećanje života? Bilo bi bolje da umrete, jer vi više ne uživate ni u ničemu. Ako idete u bioskop, možda kažu da je film dobar, ali vi ne uživate u njemu. Ako muškarac vidi lepu ženu ili žena vidi lepog čoveka, to im ne daje zadovoljstvo. Šta onda? Sve je gotovo. Sada je jasno da su zadovoljstva ovoga sveta samo otpaci raja. Da, stvarno jesu.

Ako ste vi bar malo ovakvi, to se zove kriza; to je kada ste samo malo ujedinjeni. Ali samo malo od ovoga bi prouzrokovalo veliku smetnju. Da, kada je Rusli imao krizu, u vreme kada je Bapak još živeo u ulici Widjaya, niko se nije usudio da mu se približi. Neko ko je želeo da kupi tu kuću u ulici Widjaya pobegao je, zato što je Rusli bio unutra i on ga se bojao. Ruslijevi prijatelji i rođaci rekli su da bi se poklonili iz zahvalnosti Pak Subuhu kada bi Rusli mogao da se vrati u normalno stanje. Pa, Rusli se vratio u normalno stanje, ali oni se nisu poklonili Pak Subuhu, niti ja obraćam pažnju na to. Nemam zadovoljstvo od toga da me idolizuju. Pa, on je visok i velik, slično Brotosenu (Bima, koji je pronašao svoje unutrašnje biće na dnu mora). Da, kako je Rusli danas? On je fino i bez brige. Njegov život je postao normalan, izbalansiran i udoban; on nije bogat, ali je zadovoljan. Ima više nego dovoljno da jede. Ja ću ponoviti ono što sam baš rekao; ako je neko već ovakav, šta više još tražititi? Ako tražite Gospoda Boga, zašto ga tražite? Vi to već znate, ali nastavljate da tražite. Kaže se, braćo i sestre, da blizina Boga i Njegova snaga ljudskim bićima su bliži nego sve ono ono što vide svojim očima. Zamislite kako je to. Ono što vidite svojim očima je blizu vas, ali Bog je još bliži. Ako ste već jedno sa Bogom, braćo i sestre, šta još želite? To je tako. To je ono šta traže ljudska bića, tako da kasnije, kada ona umru i napuste ovaj svet, ona će pronaći pravi put, jer su ona već upoznata sa njime.

Ako, u stvari, vi već radite latihan kejiwaan, braćo i sestre, nema potrebe da se govori o tome kako se traži Bog. Ne, jer to je stvarno pogrešna ideja kada se misli da treba da tražimo Boga. Ljudi traže nešto što nisu još pronašli. Da, i zato se kaže da oni koji još nisu pronašli Boga, oni ga traže. Oni se neće vratiti u svoje svetove, a kaže se da smo mi došli od Boga i da se vraćamo Bogu. Ako to ne bi bio slučaj, tada Bog ne bi bio Svemoguć. On je stvorio ljudski rod. Da, istina je da je ovaj svet za ljudska stvorenja, za ljudska bića, ali u stvarnosti, on je za povratak Božijoj snazi. Bog želi da se ljudska bića vrate u svoje prvobitno stanje. Zato nije potrebno ljudskim bićima da ustanove sve te stvari, jer to je sve isto. Zato šta je važno za njih sada? Zbog ovog pitanja, Bapak uvek kaže da je potrebno da se uradi određena količina testiranja, da se ima određena količina dokaza. To nije zato da vas Bapak testira u smislu da vas ispituje da vidi koliko ste daleko napredovali u svojoj dobroti. Ne, to je zbog vas samih, tako da se brige i sumnje u vašim srcima i svesti smanje i slabije napreduju.

Ja ću vam reći drugu malu priču, braćo i sestre. Mi Javanci vrlo poštujemo svoje pretke, koji su takođe i Bapakovi preci. Između ostalih, to je i Panembahan Senopati, za koga se kaže da je bio veliki čovek čije se ime vrlo poštuje. On nije posedovao natprirodne moći, braćo i sestre. To je drugačije nego priča iz Afrike u kojoj se priča o ljudima koji su mogli da nose dvanaest metara visoko kamenje na svojim glavama. Panembahan Senopati nije se zaustavio na ovakvim stvarima. Panembahan Senopati mogao je da pokrene planine, braćo i sestre. Stvarno je mogao. Međutim, kada je otišao da poseti Nyai Loro Kidul u njenoj palati, on joj je zavideo. On je bio oduševljen. Klimao je glavom i pitao je:

Bila je tako divna i sve je bilo od zlata ili prekriveno zlatnim listovima. Zatim je odveden do spavaće sobe:

„Neverovatno.Ovako nešto ne postoji u mojoj zemlji gde živi moj narod.”

„Naravno da toga nema. To bi bilo nemoguće. Zato, ako želiš, treba da dođeš i da živiš sa mnom u mom okruženju, ovde u svetu divova ( jinns ). Pored toga što bi imao sve ovo, pa i više, ti bi još živeo i jako dugo, i došao bi ti kraj tek kada nestane ovaj svet.”

Senopati je spustio svoju glavu. U tom momentu on je skoro bio potpuno van sebe. Panembahan Senopati je skoro bio savladan. Tada se setio saveta i instrukcija koje je dobio od Kanjeng Sunan Kalijogo, svog učitelja.

„O kraljice, ja Vam se izuzetno zahvaljujem za vašu pažnju i brigu oko mene, ali ja sam samo ljudsko biće, predmet smrti i bolesti, i ja posedujem samo te lepe stvari koje postoje u svetu ljudi. Tako da ja ne mogu da prihvatim vašu ponudu. Ja moram da se vratim da budem ponovo čovek.”

Nyai Loro Kidul je zaplakala. Vi morate da razumete da je ona bila na visokom nivou, višem nego Panembahan Senopati. Tada se on vratio kući. To je samo jedan primer.

Zato ako je Panembahan Senopati skoro potpuno bio savladan, utoliko više se to odnosi i na vas. Vi se plašite bića koja žive ispod bambusa. Oni stvarno mogu da budu vrlo lepi. Da, kada se oni smeju, i samo kada se čuje njihov smeh čovek odmah sve zaboravi. Da, to je tako kako je. Ja sam jednom čuo jednu priču od prijatelja koji je živeo u Yogyakarti, jednog učitelja koji se zvao Pak Cokro. Jedne večeri on je bio na svom putu kući iz posete prijateljima. On je pomislio da prođe kroz groblje. Kada je stigao do groblja to nije više bilo groblje koje je on znao, već jedan veiliki put okružen divnim kućama. Tada je neko izašao, jedna žena. „Kuda ideš?“ upitala ga je.. „Da li me poznaješ?“

Kako je on sve bliže prilazio, tako je sve teže disao, kao da mu je rečeno da beži što dalje može. On je počeo da beži i kada je pogledao nazad, tamo je bilo samo groblje. Zato vi ne smete da mislite da svet tih nevidljivih bića nije prijatan. O da, on je vrlo prijatan; on je stvarno vrlo prijatan. Ali bez obzira koliko je on prijatan za one koji to zaborave, još uvek je bolje za one koji se sećaju i koji su oprezni. Ja sam već star i ja ću biti u stanju samo da šapućem kada ovako govorim. Da. Juče nisam znao šta to šapućem, kako su moja usta počela da stare, tako da je to teško. Ja moram da prihvatim činjenicu da starim. Iz tog razloga kada Bapak drži govore, braćo i sestre, ovih dana on bira jutra radije nego večeri, zato što je uveče Bapaku potreban odmor, jer je Bapak već star. Po hrišćanskom računanju on ima sedamdeset i devet godina, dok po javanskom ili islamskom računanju on ima osamdeset i jednu. U osamdeset prvoj, on je već star. Da, slava Bogu, ako ga vi još smatrate mladim. Bapak je već sasvim izboran. Da, ja činim sve najbolje kako bih bio jak, ali sada već sve teže. Pa, ja sam već star. Samo za vas, koji ste još mladi, ja sam postao jedan instrument za davanje saveta; to jest, ako ste u stanju da to prihvatite i pozdravite. To nije na meni da vam kažem da li da prihvatite moj savet ili ne. Samo je za vas bolje da primite savet, i da mislite na njega i da ga osetite, nego da primite savet koji ne možete da osetite.

Muslimani uvek kažu da je za njih najvažniji solat ( molitva ). Da je solat praktikovanje njihove religije. Najvažnija stvar je praktikovanje; praktikovanje je služenje Bogu. To služenje nije samo da se govori o tome, niti su to samo saveti, već je potrebno da se to i praktikuje. Za nas je praktikovanje latihan. U stvari, latihan je sličan solatu, samo što je solat nešto što neko može da oseti i da razmišlja o tome i da razume način koji ljudi koriste u njegovom izvršenju, dok na latihanu neko može da primi i oseti način na koji funkcioniše to služenje. Da, rad je služenje (molitva). Vi posedujete ruke da bi ih koristili. Kako izgledaju te ruke? Zbog ruku vi možete da pišete. To pisanje je jedan akt služenja ( molitve ). Oči mogu da vide, i to je jedan akt molitve. Ali one ne smeju da rade tako što će gledati loše stvari, pogrešne stvari koje nisu od koristi za vaš život. To je tako. Za uši, njihov posao je da čuju, ali da čuju dobre stvari koje će vam stvarno doneti koristi. To važi isto za celo vaše biće, uključujući svest, koja je za razmišljanje o stvarima koje mogu da vas vode tako da povećate i popravite ono što vam je potrebno dok živite na ovome svetu. Vi ne smete da učinite ništa što je pogrešno; i na latihanu kejiwaanu od Subuda je jasno kada je nešto pogrešno.

Zato ako možete da osetite, braćo i sestre, zašto mi, koji već umemo da hodamo, još uvek smo trenirani kako treba hodati, i čemu je to potrebno. Mi već možemo da vičemo, možemo da pevamo, mi možemo da govorimo, mi možemo da vidimo, mi možemo da čujemo i mi možemo takođe da hodamo, al` i na latihanu mi još uvek radimo te stvari. Šta je razlog tome? Jasno je da vam Bog govori da kada hodate, vi hodate zbog svoje nafsu, dok je ovde učinjeno da hodate zbog vašeg unutrašnjeg bića. To je slučaj i sa nogama; to je slučaj kod vaše svesti; koliko će biti dobro i divno kada vaša svest bude upotrebljena za vašu najbolju korist vašeg unutrašnjeg bića. Ima onih koji kažu, čak je to rečeno od strane svih proroka, da na drugom svetu ne možemo da mislimo, jer tamo više ne možemo da koristimo instrumente koje koristimo za život na ovom svetu. Međutim, mi možemo to da činimo. To je snaga Boga. Jer pre nego što je poslat dole na ovaj svet prorok Adam je bio kompletan, sa svešću sa kojom je mogao da se nosi sa svojim životom tamo. Adam je već bio svestan i imao je spoznaju svog života, jer je on bio svestan u svom unutrašnjem biću, koje ne može da se uporedi sa našim fizičkim telom. Pa, to je tako kako je. Znači da je već sve pripremljeno za nas, braćo i sestre, samo što ljudska bića žele, svojim srcima i svesti, da imaju isto sve i na ovome svetu, dok još žive ovde na jedan običan način. Ali kada bi Bog garantovao ispunjenje ove želje, ovaj svet bi bio uništen. Čak i ljudska bića mogu sada da naprave atomsku bombu sa kojom, ako žele, mogu da vladaju svetom. Utoliko više se to odnosi na snagu Božiju, koja može da uništi ovaj svet u pepeo, tako da potpuno prestane da postoji.

Pa onda, braćo i sestre, iz tog razloga ljudska bića nikada ne mogu da dostignu veličinu onoga što poseduje Bog, jer ljudska bića ne mogu da poseduju ništa svojim srcima ili svešću van onoga što je za njih normalno. Oni to ne mogu. To je tako, braćo i sestre, tako da vi treba da primate malo po malo, da primate stalno i redovno. Kasnije ćete sve ovo moći da osetite. Da, vi ćete to osetiti. Bapak će vam dati jedan primer.

Ko omogućuje Bapaku da govori? Bapak jedino treba da prati Onoga Koji ga vodi. Bapak kada formuliše reči, Bapak samo prati ono što se dešava sa njim, šta je Bapaku dato da čini. Bapak vam je pokazao kako je Bapak vođen da hoda; ponekad kao starac, nekada kao da je mlad. Kada dostignemo tu tačku, ostaje samo da pratimo ono što primamo. Zašto muslimani treba da rade solat? Bapak vam je demonstrirao kako ljudi u islamu rade solat. Bapak počinje rečima: „niyat, expressing one's intention to perform the solar: 'Usholli fardal Zuhuri arba'a raka'atin mustakbilal kiblati ada'an lillahi ta'ala' ( Ja nameravam da uradim lohor molitvu za četiri stvaranja okrečući se prema Kiblatu (pravac Mecca) i da to učinim zbog Allaha Ta'ala' (zato što je sada vreme za lohor molitvu). Ljudi se obično odmaraju i uživaju subotom uveče. Kako Bapak kaže niyat (namera), sve njegove misli u vezi subotnje večeri odmah nestaju. Bapakova svest je prazna, spreman je da primi solat. Posle izricanja niyata, Bapak čeka ..., tako da se kaže niyat i onda se čeka ... i tada se vidi da li će prve reči solata naići ili ne. Ako se ne pojave, tada vam je dopušteno da počnete molitvu u nadi da ćete je primiti, ako ste naučeni da primate tako što biste počeli sa svojim postupcima i dali im sadržinu. To je kao paralelni pokreti između stvorenja i Kreatora, gde Jedini uči onog drugog. To je kako primanje počinje sa solatom, i sve postaje jasno. Bapak vam je pokazao ovom prilikom kada je recitovao Al Fatihah dok je primao pokrete od solata, i pokazao vam kako je Bapak izražava kroz svoje pokrete i značenja svake reči i fraze, i ilustruje njihovu sadržinu. Prva reč ukazuje na snagu Boga koja obuhvata sve, ceo univerzum. Tako da cela suština postaje jasna, rečenica po rečenica i reč po reč. To je šta znači „tafsir“ (interpretacija značenja i sadržina) korana. U islamu mi ne kažemo da interpretiramo koran, već da mi „tafsir” Svete Skripte, a tafsir znači da se čita jedna sadržina na takav način da svaki put kada čitamo, mi svesno čekamo da razumemo tu sadržinu.

Kada Bapak „tafsir“ molitvu sadržanu u Al Fatihah, Bapak kaže da ona znači: „Prati svoj put u životu srećan, ali ako ideš pogrešno, shvati svoju grešku.“ Ti treba da budeš u stanju da sve ovo osetiš kako bi mogao da razumeš ispravan put kojim treba da ideš. I tada ćeš biti blagosloven i sa poštovanom i plemenitom prirodom, i tada ćeš morati da deliš sa drugim ljudima blagoslov koji si primio. Ali, u suprotnom, vi ćete stalno izbegavati da prihvatite svoje greške i pokušavati da dokažete svoju ispravnost. Ali još uvek vi ćete morati da umrete. I sada, ovo je vaša čista molitva.

Bapak demonstrira time što dodiruje svoj nos, i Bapak vas pita, prvo mlade ljude, da li možete ovo da osetite?

Da li ste ovo osetili? Bapak vam kaže da ste osetili, ali je to bilo kao da niste osetili, zato što ste još uvek prekriveni svojom nafsu. U stvarnosti svi vi možete to da osetite, jer ste vi svi jedno. Na ovaj način mi ćemo strpljivo čekati na svoja unutrašnja bića i na naš latihan kejiwaan, da nas oni približe Onome Koji nas vodi da svi postanemo jedno. Tako da se svi mi vratimo i da budemo opet jedno. To je is inna lillahi wa inna ilaihi roiJun. Od stanja kad smo bili jedno, mi smo se razmnožili tako da nas ima mnogo miliona, a onda, mi ponovo postajemo jedno. Nema novih ljudi. Ne.

Vreme je skoro isteklo, i mi ćemo morati da prekinemo sastanak. Možda se još uvek ne osećate zadovoljnim ako niste čuli nešto što vas interesuje, ali Bapak će raditi nešto testiranja, mada ne sa svima vama, već samo sa nekima. Da li bi neke žene došle napred? Može da bude nekoliko mladih među vama, ali je bolje ako ste srednjih godina ili starije, što znači da ste već duže vreme u Subudu, tako da ako se traži da dajete instrukcije i savete da može da se kaže da ti saveti mogu da se primene. Iz tog razloga Bapak bi želeo da priđu one srednjih godina i starije, posebno helperi. Bapak ne treba da izabere koje će izaći, već molim vas da priđete. Ne toliko mnogo vas, svi vi možete posle doći. Ne, mlade ne još, jer sutra će Bapak da radi latihan sa početkom u jedanaest sati, sve do, možda, jedan sat.

Braćo i sestre, da biste mogli stvarno da osetite prisustvo latihana, vi samo treba da se predate snazi Boga, i da pustite samo snazi Boga da vas vodi i upućuje vaš latihan. Treba tako da se prepustite da ne postoje osećanja u smislu: „Ja mogu da to uradim. Ja sam na višem nivou nego drugi.“ Sve to odbacite. To je ono što se zove molitva ( služenje ). Zato se koristi Usolli, izjava namere molitve Usolli fardol Zuhuri arbaa rakaatin mustakbilal kiblati adaan lillahi ta'ala, Allahu Akbar. Što znači „Ja služim Tebe; ja ne pokazujem mojoj okolini da se molim“. Vi ne smete to da radite. Da, relaksirajte se i budite prazni. Samo postoji Bog, samo snaga Božija. Da, počnite molim. Allahu Akbar.

Dovoljno, stanite. To je priroda latihana kejiwaana, braćo i sestre. To je ono što Bapak naziva molitva Bogu prema Njegovoj volji; prema volji Njegovoj Kojeg vi molite, što znači, na osnovu volje Božije. Na ovaj način vi se prvo predate snazi Božijoj i drugo, vi se bazirate na kapacitetu vas samih. Vi ne treba da praktikujete prihatin (uzdržavanje). Vi ne treba da se osećate razočarano, jer je sve bazirano na vašem kapacitetu unutrašnjeg bića. To je kao rast biljaka. Ako još nije vreme za biljku da donosi plod, a ona ipak to uradi, tada će to oštetiti prirodu te same biljke. Zato ćete shvatiti, da na osnovu vaših kapaciteta, vi ćete iznenada biti u stanju da razumete, iznenada ćete moći da budete u stanju kojemu se nadate.

To je kako je, braćo i sestre. Bapak je svedočio o vašem latihanu i sada Bapak završava. Sutra, mi ćemo promeniti vreme, počinjemo u jedanaest sati, jer pre toga moramo da imamo sastanak sa bankom. Tako da ne treba da dođete prerano, ali nemojte da zanemarite da dodjete. Jer to je ovako: vi ne smete da zaboravite da se molite Bogu, ali vi takođe ne smete da Mu se molite neobavezno, samo u vreme kada niste zauzeti svojim poslom. Ne. Takođe je potrebno da ne žurite. Vi ne smete da se molite Bogu sa jakom željom da brzo spoznate, da brzo primite, da brzo postanete dobri. Sve ovo zavisi od vaše unutršnje prirode. Niti smete da prestanete da se predajete Jednom Svemogućem Bogu. To je sve; drugi mogu da rade latihan sutra. Oni će imati svoju priliku sutra.

Završite, vratite se na svoja mesta. Latihan je gotov, i nastavićemo sutra. Nedelja je dan kada ćete opet imati priliku da radite latihan.

Sada je dovoljmo, braćo i sestre, i Bapak će sada da napusti ovu salu. Bapak se zahvaljuje Bogu, i moli se da vas Bog sve blagoslovi, kako unura tako i spolja, isto i na ovome svetu kao i na sledećem, da uvek primate zaštitu od Jednoga Svemogućeg Boga, i da vam ništa ne nedostaje. To je sve. Amin.