Govor muškarcima i ženama Cilandak, Indonezija 8. mart  1981. godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Prevod Josephine Bačikin, lekturisano od Slavice Čelar

Copyright © 2007 the World Subud Association. Sva prava su rezervisana.
Kod broj : 81 CDK 5
Samo za članove Subuda
 

Braćo is sestre, Assalamu laliakum wa rachmatullahi (Da mir i blagoslov Božiji budu sa vama).

Pre nego što vam Bapak održi  govor ili da objašnjenje u vezi latihana kejiwaana od Subuda, on prvo treba da vam kaže da ovog petka, 12. ovog meseca, mi ćemo napustiti zemlju, na nekoliko meseci, otprilike na pet meseci. Tako da ću za to vreme biti izvan zemlje. Kako znate, to je potrebno jer u drugim zemljama je isto kao što je ovde, i Bapakova deca preko mora jako žele da vide Bapaka, tako da iako je Bapak star i u stvari ne bi trebalo više da putuje, ipak, kako su ljudi tamo preko mora jako zainteresovani da ih Bapak poseti, prema tome Bapak treba tako i da učini. Kako je uobičajeno, i prema doktoru, Bapaku ne bi trebalo da bude dozvoljeno da putuje jako daleko, šta više da odlazi na put na pet meseci. Međutim, Bapak ne može da odbije da to učini jer je to Bapakova obaveza koju Bapak ne može da izbegne, tako da Bapak samo sve predaje Jednom Svemogućem Bogu. Neka Bog da Svoju milost i dobročinstvo Bapaku tako da će sa Njegovim blagoslovom Bapak  biti u stanju da se vrati ponovo ovamo sigurno i mirno. Sada će, moja braćo i sestre, Bapak da govori kako je ranije obećao, i on će vam dati objašnjenja u vezi prirode  latihana kejiwaana od Subuda.

Braćo i sestre, Bapak se nada da ćete vi stvarno osetiti i misliti o onome o čemu će vam Bapak govoriti. U stvari, stvarno nije potrebno da vam često govorim o ovome jer Bapak vam je već rekao mnogo puta u vezi prirode latihana kejiwaana od Subuda. Međutim, izgleda da ima još među vama onih koji do sada još uvek stvarno ne osećaju prisustvo latihana kejiaawana od Subuda. Ako se setite svog latihana, braćo i sestre, a posebno ako se sećate vremena kada ste bili otvoreni, tada iako se kaže da ste bili otvoreni od jednog helpera, ipak, u stvari, taj helper je samo posrednik, samo neko između, tako da ono što vas je otvorilo, da budete u stanju da primite, je snaga od Boga, to je snaga Boga koja se manifestovala u Svojim stvorenjima, uključujući i vas. Naravno, vi možete da pitate gde je snaga Boga ako može da vas obuhvati u momentu vašeg otvaranja.

Ovo je nešto što je Bapak često testirao sa vama, a vi kažete da snaga Božija obuhvata ceo univerzum, uključujući sve vas. Jasno je da nema mesta koje nije dotaknuto snagom Boga ili obuhvaćeno snagom Božijom. U stvari, kaže se da snaga Boga koja obuhvata celi univerzum, uključujući ljudska bića, je takva da, iako ta ljudska bića sama za sebe to ne razumeju, ta snaga je kako iznutra, tako i izvan njihove svesti, izvan i unutar njihove nafsu, izvan i unutar njihovih unutrašnjih osećanja, sve je obuhvaćeno snagom Božijom. I zašto ne može snagu Božiju, koja obuhvata sve tako kompletno, da spozna svako? To je zato što su ljudi uvek pod uticajem mnogih sila i stalno su pod uticajem  nafsu. Ta nafsu je prisutna u ljudskoj svesti, uključujući i vas. Tako da je jasno da je snaga Boga unutar svega što je najdublje i izvan svega što je najudaljenije. Zbog toga, braćo isestre, zbog toga se u religijama navodi da je Bog Sve-Spoznajući, Sve-Svestan, Sve-Razumevajući. Čak pre nego što ljudska svest sazna ili je svesna bilo čega, Bog zna to i to razume.

Zato latihan kejiwaan je kao vođenje i upravljanje od strane snage Božije, i pod uslovom da stvarno niste pod uticajem nafsu, ni pod uticajem svoje svesti, snaga Božija će vas snažno dodirnuti i vi ćete to osećati vrlo jako u svom unutrašnjem biću, šta više, vaše unutrašnje osećanje i vaše ideje bivaju vođene od strane snage Božije, tako da može da se kaže da čak i pre nego što se vi molite Njemu, Bog već zna zbog čega se molite. Međutim, vaše srce ne veruje da vas On čuje pre nego što ste formulisali vašu molitvu, ali Bog, naravno, prima i zna vaše molitve pre nego što je vi izgovorite. A sada, zašto je to tako da ponekad – ne samo ponekad već vrlo često – izgleda da vašim molitvama nije odgovoreno ili se to ne razume, i da često ne dobijete ono za šta ste se molili? To je zato što vi ponekad niste u stanju da razumete Božiji odgovor, ili ga odbijate i odbacujete od vas i vaša svest i srce ga ne prihvataju.

Tako da vi ne smete da optužujete Boga da vam ne daje odgovore; vi ste dobili vaše odgovore, ali oni su odbijeni od strane vaše svesti i srca, zato ne smete da optužujete Boga da vam ne odgovara. On vam je odgovorio, ali ste vi odbili odgovor. Iz tog razloga Bapak uvek kaže da jedan esencijalni uslov da biste bili u stanju da primite odgovor od Jednog Svemogućeg Boga je da se stvarno i iskreno predate, predate sve Jednom Svemogućem Bogu. Trebalo bi da imate više vere u Njega nego u bilo šta ili u bilo koga drugog. Bog zna, Bog razume i svestan je svega, bez obzira da li se to već desilo ili ne.

Ako ste vi ovakvi, braćo i sestre, tada ćete biti u stanju da jasno i razgovetno primite, stalno i u svakom momentu, u svemu što radite u svom životu. Međutim, i pored toga, braćo i sestre, srce i svest ponekad vole da sebe gurnu napred. Ako ponekad vi nešto razumete, vi tvrdite da je to vaše lično razumevanje. Ne bi trabalo da budete ovakvi, braćo i sestre. Trebalo bi stvarno da se predate Bogu, tako da vas Snaga Božija vodi  u vašu spoznaju. Na ovaj način vi biste znali i bili biste svesni kako vaša svest funkcioniše i kako vaša imaginacija i osećanja rade. Trebalo bi da ste u stanju da primite ovo na prirodan i spontan način, u prirodnim uslovima i okolnostima. Bapak je često testirao sa vama kako je to kada vi hodate; kako je kada hodate od vaše volje i kako je to kada ste vi pokrenuti da hodate Voljom Jednog Svemogućeg Boga Koji vlada vama. Na ovaj način, braćo i sestre, vi možete da osetite razliku između ovoga i onoga kada hodate radi sebe samih ili da vidite razliku između govora kada zelite da govorite i onoga kada ste pokrenuti  da govorite.

Po pravilu, kada ljudi drže govore, to je već sve prethodno napisano. Onaj koji piše je, u stvari, ruka, ali pre nego što ruka bilo šta napiše, svest je ta koja piše; misli to pišu. Ali te misli nisu lične misli.

Ljudi obično tako rade bez obzira na Volju Božiju. Iz tog razloga mnogi ljudi ponekad dođu do kraja u svom razmišljanju. To se čak dešava da zbog misli pametnih mozgova koji su naoštreni i zaoštreni, ljudi ponekad idu jako daleko od onoga što im je Bog dao. U sadašnjem primeru mnogi vrlo pametni ljudi su toliko nadvladani od strane svoje svesti da se pitaju kako da ne mogu više da misle onako kako je stvarno ispravno. Zašto je to tako? To je zato što je njihova svest prevazišla limit onoga o čemu oni treba da razmišljaju. Oni su drugačiji od ljudi koji su primili wahyu ili milost od Boga, čije razmišljanje je ograničeno na ono što je potrebno.

Naravno, braćo i sestre, njihova svest i misli mogu te ljude da učine poznatim, a mogu takođe i da ih zbune. Oni mogu takođe da uslove da se ljudi razbole od mentalnih bolesti; od onog  što se zove bolesti mozga, tako da ne može da im se veruje ono što pričaju, jer oni govore kao da su u delirijumu. To je nešto što treba da se prizna i razume, tako da biste svi vi bili ljudi koji su stvarno poslušni zapovestima Božijim, kao što je bio prorok Muhammhad. Prorok Muhammad, priča se, da je bio neobrazovan čovek. On je, priča se, bio nepismen, toliko neobrazovan da nije mogao da piše, a ipak  je mogao da govori, jer je njemu dato da govori.

Možda je on mogao  i da piše jer je tako učinjeno da piše. Bapak ne želi da upoređuje vas sa prorokom Muhammadom, ne, ali za ljude islama, Muhammad je njihov vođa, onaj kojeg oni prate. Da, to se odnosi na ljude islama, ali oni koji nisu iz islama prate nekog od svojih vođa. U stvarima vere, braćo i sestre, mnogi ljudi  kažu da je vera  samo običaj ili neko saznanje ili mišljenje, neka nauka u nekoj oblasti znanja. Bilo šta da nauka može, čak i ono što se zove ilmu batin ili duhovna nauka, to je još uvek nauka ili učenje. Tako da, ezoterična učenja ili nauke postoje, koje analiziraju i diskretne duhovne stvari.  A ljudi upoređuju Subud sa tim.

Oni kažu da su te stvari kao latihan kejiwaan. Ne, latihan kejiwaan nije isto ezoterično učenje, niti kebatinan, već nešto normalno i obično. Latihan kejiwaan je spoznaja života, jer on ide paralelno sa životom. To ide sve dok  možete da osetite milost Božiju;  vi možete da osetite dodir snage Boga – ono što se religijskim jezikom naziva zat Božiji, Koji je Svemoguć, a to je Snaga Jednog Svemouguće Boga – osećati nju u hodanju, sedenju, smejanju – u posmatranju, u govoru, u dodiru, da, u svim tim stvarima, vi možete da osetite vibracije Snage Božije.

Tako da je jasno da vas Snaga Božija stvarno dotiče sve vreme, i ona nastavlja da vas dodiruje. Govori se da je Bog blizu ljudskim bićima, da je blizu Svojim stvorenjima, ali Njegova stvorenja nisu još sigurna u to da osete Njegovu blizinu, jer ona su orobljena svojim znanjem i ometani  svojim čulom  sluha, vida, mirisa i ukusa kao i svojm imaginacijama i mislima. Znači, to su vaše misli koje vam preprečuju put. Ljudi kažu da kada spavaju da  se odmaraju, ali to nije sigurno, jer čak i kada spavaju, oni sanjaju besmislene snove. Sam Bapak, kada spava, ponekad sanja kako je još mlad, kako radi pencak ( javanski stil samoodbrane ), da, i kako se penje na planinu i   spušta sa nje. Tako da kada se probud, on se oseća zamoren. To je život  imaginacija koji mi preživljavamo u snovima.

Tako da je jasno da ako ljudi žele da se približe Bogu, tako da mogu da osete zat Alaha, snagu Jednog Svemogućeg Boga, i da to osete na jedan jednostavan i prirodan način, nije potrebno da čine ovako ili onako, nije potrebno da ponavljaju čarobne reči. To nije potrebno. Asketizam takođe nije potreban; on je, u stvari, smetnja ako ga praktikujete. On osnažuje sadržinu vas samih, ali ne možete da budete sigurni da  je ta sadržina  dobra; ako je ta sadržina satanska, to je satanska sila koja je osnažena praktikovanjem asketizma. Rezultat takvog asketizma može da stvori ljude kao one u Jamberu, gde su poznati nadrilekari koji praktikuju crnu magiju, koji su dobili svoju snagu od takvih praktikovanja. Ime koje se koristi za takve ljude je santan (doktor crne magije).

Da li je ovakva vrsta znanja potrebna za dobar život nakon smrti? Ne, očigledno je da je to jedno đavolsko znanje, jedno veštičije znanje, jedno znanje potrebno kako bi se pravile pare. To je sve. Iz tog razloga Bapak se nada da kada vi primite nešto posebno na latihanu kejiwaanu – a to se odnosi posebno na helpere – vi nećete tada to vaše primanje sa latihana kejiwaana od Subuda da komercijalizujete. Vi ne smete to da činite. Kada vi zarađujete pare, kada vam je potrebno da zarađujete pare, vi bi trebalo to da radite na jedan noramalan način. Iz tog razloga Bapak vas uvek podstiče da vodite preduzetništva.

 “Pa, sada će Bapak da nam da neku drugu lekciju”, možda ćete da pomislite. Ako biste pitali šta je to preduzetništvo, to je nešto što ste vi u stanju da vodite, nešto što ste savladali. Ovo je još više slučaj za sve vas, kojima je prišao Učitelj – Učitelj života, kako na ovome svetu tako i na svetu posle smrti. Sve je tu; čak i ako samo tražite pare, one su tu. Vi ne smete da komercijalizujete ono što ste primili.

To bi vas odvelo do ćorsokaka i odvojilo od daljeg napretka. Ako se iskreno predate i budete u stanju da stvarno primite, sve je tu, braćo i sestre. Bapak će vam dati drugi primer: kada  Bapak sada  počne da priča da radi, ljudi mogu da misle da Bapak okreće stvari na pogrešnu stranu.

Mnogi ljudi kažu da se Bapak sada okreće od duhovnog života prema svetovnom životu i materijalnom životu; da, i oni pitaju zašto se okreće nazada ka frontu? Bapak se nije još okrenuo na drugu stranu; Bapak je još uvek jedno ljudsko biće. Bilo bi drugačije da Bapak nije više ljudsko biće. Sve dok je Bapak ljudsko biće, za njega je potrebno da misli na ovaj svet.

Naravno, da je to ono što je Božija volja. Bog je odredio da ljudska bića treba da postoje na ovome svetu za potrebe ovoga sveta. Da ljudska biće nisu stavljena na ovaj svet, to bi bila druga stvar, kao, na primer, stavljeni ste da živite na zemlji gde ima mnogo drveća i gde zemlja treba da bude obrađena iz šume, na primer,a vi nastavljate da lenjo pevušite, - to je pogrešno. Ako ste stavljeni tamo, naravno da  morate da radite sa onim što tamo postoji.

Pa, to je tako sa ljudskim bićima. Ako ona žive na ovome svetu i samo misle o budućem svetu, bilo bi bolje da umru i da ne žive uopšte na ovome svetu. Zašto ne završe sa ovim i odmah umru? Oh, da, to je lako želeti da se brzo umre, da, ali ljudi koji žure ka svojoj smrti pre nego što je za to vreme čine grešku. To je veliki greh. Na isti način je greh da se ne iskoristi sve što posedujemo – da se ne koriste naše ruke, naše misli, naša srca i svest i sve te različite stvari, već samo da se sedi i moli. To je isto greh.

Ljudi misle da ako tako čine, tada nakon što umru, imaće bidadari (rajske device) da paze na njih. To je samo fantazija; to je imaginacija. Stvarno, to je način kako prosjaci sanjaju. Da, oni sanjaju da su bogati, tako da kada jedan prosjak sedi kraj puta držeći ruku da dobije pare, on misli na te fantastične situacije, i kako će možda neko nesmotreno da mu spusti neke pare, možda deset hiljada rupija, i kako će on tada biti srećan prosjak. Oh da, on tako neprestano radi, već odavno, braćo i sestre, i mnogi ljudi još uvek govore u vezi uticaja  nafsu kao da je nafsu nešto stvarno đevolsko i nepotrebno za ljudska bića, a poseduju je.

Međutim, Bog je Sve-Spoznajući, braćo i sestre. Ako ne bi bilo ničega lošeg, ništa pokvarenog, ništa prljavog u nama, mi se ne bismo osećali dobro, i dobro bi bilo neprimetno za nas i ne bi imalo koristi. Tako da je jasno, braćo i sestre, da sve u našim životima kao ljudskim bićima ima svoj par, svoj suprotini deo. Ima dobro i loše, loše i dobro, ima visoko a tu je i nisko; tu je nafsu a tu su sveta osećanja što se zove hati murani, čisto unutrašnje srce. Ako ne bi bilo ničega đavolskog i lošeg, tada ne bi bilo potrebno da se stvori hati murani. A ako ne bi bilo hati murani, takođe vama ne bi bila potrebna vaša nafsu, tako da biste bili prazni. Ova pitanja koja mi sada obrađujemo su u vezi puta koji koristimo i zato je vrlo potrebno za sve vas da možete da koristite i iskoristite bilo šta da primate.

Nafsu je takođe vrlo važna za vas. Ako ne biste posedovali nafsu, tada ne bi postajale zgrade kao što je ova za vas da je koristite kao mesto sastanka. Ako ne biste imali nafsu, vi biste nosili samo jedno odelo, i recimo da je ono  zelene boje, vi biste svi nosili zeleno. Tada bi to izgledalo ružno ako bi neka osoba nosila crveno. Da, zato neki nose zeleno, a neki nose crveno; neki nose žuto, a neki nose crno, a ima takođe i drugih boja. To je kako je, braćo i sestre,  iako nafsu uvek smeta vašem miru, uvek smeta služenju Jednog Svemogućeg Boga, uvek vas odvodi, šteti bratstvu među vama i odvaja prijatelje jedne od drugih, i uvek ometa harmoniju koja postoji između vas, i pored svega ovoga nafsu je takođe vrlo važna jer ako nije tako, vi ne biste postali harmonični. To je kako je na ovome svetu. Zato je važno i za vas potrebno da razumete način kako da koristite nafsu.

Bapak je nedavno testirao sebe samog, ali ne jako duboko, ne previše. Bapak ponekad može da kontroliše svoje bolesti. Neko je rekao da Bapak ima diabetis, a Bapak je rekao da će nivo šećera u njegovoj krvi pasti. I spustio se. Bapak testira svoj diabetis i kaže šećeru u svojoj krvi da se spusti i on se spusti. Međutim, ako ja jedem šećer, šta će se onda desiti? Pa, Bapak je i to probao. Ceo jedan mesec ja sam jeo plonco. Da li razumete šta je to plonco? Plonco je krahi ( jedna vrsta krastavca ) kuvana sa sambol lotis ( sitna paprika i braon šećer ).

Sambol lotis ima veliku količinu šećera; u stvari, sambol lotis je sambol gula ili sambol šećer. Ja sam dodatno jeo i urme, sve dok se šećer previše podigao da bi se merio. Ja sam kontrolisao nivo šećera, ali sam želeo da vidim šta će se dogoditi ako namerno jedem šećer. Šta će se dogoditi? Tako da sam eksperimentisao.

Ono što se desilo je da se nivo šećera podigao, i nešto krvi je poslato u laboratoriju i bilo je jasno da se Bapakov nivo šećera podigao sve do dvesta i šezdeset. Ja sam bio iznenađen kad sam video da iako mogu da spustim nivo šećera, ipak, ako sebe forsiram, i ako namerno jedem šećer, ja ne mogu da ga kontrolišem. To nije bilo odgovorno s moje strane da činim. Pa to je bio dokaz.

Tako da ako primite iznutra jednu naredbu, vi morate da je izvršite, a ako je ne izvršite, ako ne možete da je izvršite, tada ništa neće ići kako treba. Tako ako se tada nađete bez posla, bez prihoda, to nije Božija greška, već vaša lična. Zašto odbijate dobre situacije, u momentu kada su tu dobre prilike za vas, poslate od Boga? Kasnije, testiraću sa vama, posebno sa ljudima iz Jogya, koji izgledaju vrlo smireno i mirno, ali koji nemaju para. Ljudi iz Yogye kažu da je važna stvar samo da se okrećemo ka Bogu, ali to nije ono što oni, u stvari, čine. Oni se ne okreću ka Gospodu Bogu, već ka praznini. Oni se okreću ka pećini. Ima jedna sveta pećina koja se zove Guwo Langse. I šta može da se nađe u pećini nego jedan đavo (satan)?

Braćo i sestre, mi radimo latihan kejiwaan od Subuda i primamo kasunyataan – što znači stvarni dokaz - tako da ako je nešto zeleno to je onda zeleno, a ako je crveno, tada je crveno. To je kako je to stvarno. Tako da je očigledno da ako, na primer, neko uči nešto i ako ono što je naučio je istina, tada pravac kojim se kreće neće se promeniti, tako da može da se kaže da šta je dobro ovde, isto je dobro i tamo kasnije. Ako vam je teško ovde, kako može da vam bude dobro kasnije? Vi ćete imati isto tako težak život tamo kao što ga sada imate ovde.

Pa to je kako je, i tako je ovaj svet kao jedno ogledalo; ogledalo koje reflektuje kasunyataan koji već postoji, već pre nego što smo došli na ovaj svet. Mi smo živi, mi možemo da objasnimo život na ovome svetu. Zašto bi neko imao težak život? Zato je još jasnije da je ovaj svet kao jedno  ogledalo.

Zato bi trebalo da popravite svoje živote na ovome svetu, braćo i sestre, tako da oni postanu čista ogledala, koja jasno reflektuju. Ovo je stvarno bilo rečeno od ljudi koji su voleli da govore u vezi ovakvih stvari. Oni kažu da Bog neće dati ništa ljudskim bićima, osim ako oni to traže. Pa, ovo je istina, braćo i sestre. Ima još mnogo necivilizovanih ljudi na ovome svetu. Sve dok oni mogu da jedu, sve dok oni mogu da jedu svaki dan, to je dovoljno, a posle podne oni zaspu. Sledeći dan oni odlaze napolje da ponovo traže hranu. To nije život inteligentnih ljudi, ljudi sa svešću, već žiovot ljudi koji žive kao životinje.

Jasno je, braćo i sestre, da mi koji smo u Subudu, manje više, dobićemo uvid u to i dokaze. To je ono što je Bapak uradio, braćo i sestre, tako da je Bapak sam za sebe testirao da li je to istina ili ne i da li ono što je on primio je istina. Pre nego što je Bapak postao kao što je sada, Bapak je radio mnogo na ovome i onome. Ljudi su sumnjali da je to moguće da Bapak to uradi, čak i u davna vremena kada je on kupio kuću u Malangu, u Batu, kada je od nje namestio dosta lepu kuću za latihan. Tamo je bilo ljudi koji su rekli da žele da uče u vezi duhovnosti i ezoteričnih metoda, a za to je onda bilo potrebno da se ima lepa kuća?

Zašto ne samo jedna kuća sa slamnim krovom? Ovakvo ponašanje je već ušlo u njihove običaje i jezik, tako da oni kažu da neko ko traži duhovni život biće siromašan na ovome svetu, ali bogat na sledećem. Kada neko jede urme na ovome svetu, kamen koji on baci će izrasti i cvetati na sledećem. Tako da kada on stigne tamo, on će imati mnogo bašti punih urminih palmi, oh, mnogo i mnogo njih. Gde će tada biti pijaca za njih? Zašto upoređivati ovaj svet ovde sa sledećim? Oni svetovi su drugačiji. Uslovi su drugačiji, sve je drugačijie. To je vrlo smešno kada čujem da ljudi tvrde da je tamo ovako ili onako. Ako je tako braćo i sestre, takvi ljudi prave od sebe metu podsmeha. Tako se njihova svest šali sa njima. Da, tako da je još jednom jasno, braćo i sestre, da kroz latihan kejiwaan od Subuda mi ćemo biti u stanju da primimo ono što se na javanskom zove kasunjataan. To je kao ono što je Bapak testirao sa vama.

Sada bih voleo da malo testiram sa vama, tako da Bapakove reči ne nestanu samo u vazduhu, već da vi možete da ih dokažete. Braćo i sestre, Bapak će, prema tome, da malo testira sa vama, to nije opšte testiranje, već ova vrsta je isto potrebna, posebno za mlađe i novije članove, tako da oni mogu da vide neke primere. Bapak će početi sa nekim ljudima iz Yogye, možda sa onim ko je pionir, jedan helper. Da li bi B. izašao? Ovo je potrebno da se naviknete da se ne stidite ispred vaše braće i sestara, sada je to samo ovako, ali kasnije, vi treba stvarno da budete hrabri da se suočite sa anđelima.

(Testiranje)

Da, dovoljno. To je vrlo veliko i vrlo malo. Kao što je predizvođač radova u odnosu na izvođača, samo što vi niste dovoljno čvrsti da to radite. Zašto niste dovoljno črvrsti? Vi ne smete da povezujete ovo sa duhovnim znanjem ili treningom. To je ono što je Bapak baš sada govorio; iako nafsu izaziva vas i ometa vas, ipak bi trabalo da ste u stanju da je uposlite na njenom  pravom mestu. Zaposliti je znači da treba da je učinite da radi, kao što je radna snaga uposlena od strane izvođača. Kada drugi ljudi učine da se vi ne osećate komforno, na primer, i vaše srce je previše meko da se nosi sa ovim, tu onda leže smetnje. Tu je takođe i vaše služenje Bogu koje treba da se izvršava, ali vi ne smete da ovo mešate sa tim drugim poslom. To je tako. Vi bi trebalo da ste u stanju da ih odvojite, tako da vi možete da sve koristite i uposlite. Tako da mi takođe treba da koristimo nafsu. To je kao što bi bilo ako nešto radimo na Kalimantanu, gde vi možete da koristite svu svoju radnu snagu. To je vrlo važno.

Tako da je priroda nafsu da radi kao pokretačka sila u stvarima, kako velikim tako i malim. Pa, oni među vama koji nisu u stanju da dovoljno koriste ove sile, kada ste već dobili određenu količinu i dobili određeni profit, vi se tada zaustavite. Ne smete tako da činite,  morate da nastavite. Nemojte da se umorite od stvaranja profita. Vi ne smete da se umorite od toga niti smete da zaboravite istovremeno da služite Boga. Da, nema smisla od pravljenja profita samo da biste ga gomilali, tako da samo brojite svoje pare kada nemate ništa drugo da radite. To nema smisla. Vrlo je važno da se investira, ne samo da se štedi za teška vremena. Vi ne bi trebalo to da radite. Vi treba da ih koristite. Ovo može da se smatra jednom proračunatom stvari u vašem životu.

Ovo su sposobnosti koje poseduju Jevreji, izraelska nacija. Iz tog razloga Jevreji žive tako komforno, jer oni sve računaju. “U ovom momentu ja sam u stanju da akumuliram mnogo para tako da ću ja praviti još para i onda ih štedeti. Tada kada teška vremena dođu, mogu da ih koristim i tako sve može da se nastavi večno.” Tako Jevreji razmišljaju, ali većina našeg naroda ne misli ovako. Kako Javanci misle? Pa, jednom kada ste dobili taj položaj sa parama, vi se smirite i jedete biftek ili bilo šta da ste poželeli. Međutim, ako se desi da nemate para, vi ste zadovoljni da jedete tahu. Sojin sir. Vi ne treba da budete ovakvi. Sve treba da se drži u balansu.

Sreća i mir ne nastaju samo od superiornog položaja, možda kao neki ugovarač ili slično. Sam Subud takođe ima preduzimački biznis. Da, i jednom kada pronađete svoj put, vi se nećete povući kada se penzionišete, već ćete nastaviti da radite. Postoje sve moguće vrste privatnih preduzetništva. Vi možete da počnete sa jednim malim i tada, dobro je ako ste u stanju, da se proširite. Ako se prošitire, vama će trebati pare. Kako ćete ih tada naći? Vi treba da znate  procedure u započinjanju privatnog biznisa. Bapak je počeo bez ikakvog kapitala. Vi možda kažete “ali to je bio Bapak”, ali vi ne smete da ovako govorite ili da kažete da je drugačije za Pak Subuha. Ne. Ne, potpuno je isto. Ja sam imao samo svoje ruke i noge za kapital u prošlosti. Sada vi treba da testirate svoje ruke i noge. Da, ponovo, tako da od vaših nogu i ruku mogu da stignu pare.

(Testiranje)

Sada, da bismo održali balans, dopustite da žene izađu napred.

(Testiranje)

Braćo i sestre, Bapak će nastaviti još malo. Bapak je baš rekao da čak i ako nafsu stvara smetnje, ona je ipak vrlo važna i potrebna za vaše živote. Ono što je potrebno je da ste u stanju da budete kod kuće bilo gde da ste. Tako da ako pokušavate da zaradite za život, pokušavate da zaradite pare, jasno je da morate da koristite nafsu kao svoje oružje; ona je instrument koji morate da koristite kako biste dobili sve što vam je potrebno na ovome svetu. Što se tiče vaših potreba kasnije, na sledećem svetu, što vam je potrebno za vašu dušu, sve to će ići automatski. To nije vaš posao. To niste vi koji morate da pokušavate da to činite ili da to organizujete. Vi morate to da ostavite Snazi Boga, jer to će se dogoditi i biće učinjeno od latihana koji je vođenje i upravljanje Božijom snagom.

Da nastavimo braćo i sestre, najvažnije za vas je da ne napustite ovaj latihan kejiwaan od Subuda, jer latihaan kejiwaan od Subuda trebalo bi da bude vaše normalno stanje sve dok živite na ovome svetu. Sve obične stvari koje radite, hodanje, gledanje stvari, činiti ovo ili ono, sve je uključeno u latihan kejiwaan od Subuda. Kada ste u stanju da osetite vezu između spolja i unutra, između duše i fizičkog tela, tada se više nećete osećati strano, ne kao ljudi koji praktikuju ono što se zove ilmu. Da li je ilmu ( duhovno učenje ) stvarno kao vaša lična situacija? Razlika između njih i vas je da oni kažu da je njihova ilmu drugačija od običnog načina življenja, dok ste vi navikli da to primate sasvim normalno.

Priroda latihana kejiwaana je priroda vašeg života na ovome svetu. Vi hodate okolo i pevate i slično. Na ovaj način vi ste stvarno u stanju da osećate uticaj jiwe u odnosu na vaše unutrašnje osećanje i takođe uticaj nafsu na nju. Iz tog razloga Bapak uvek kaže da je za vas vrlo važno da radite ovaj latihan, braćo i sestre, jer kako se navikavate da ga radite, latihan kejiwaan od Subuda će učiniti da osetite kako nema granica između njega i načina na koji vi živite na ovome svetu, bez obzira šta da radite. Rezultat toga će biti da ćete vi iznenada doživeti nešto što je različito od bilo čega što ste pre doživeli. Tako, u stvari, nema nekog programa u duhovnom životu, ali spolja sve to izgleda sasvim obično. To znači da njegova spoljna pojava je sasvim normalna. Vi idete da radite, na primer, i za mnogo godina neće biti razlike u onome šta radite, i izgledaće kao da nema progresa, tako da se osećate kao da ste isti kao pre. To znači da se latihan kejiwaan nije sasvim razvio u vama. Kada se on bude razvio, tada će postojati razlika.

Bapak uzima školskog učitelja kao primer. Kako on napreduje na latihanu kejiwaanu, stalno radeći latihan, jasno je da on napreduje u načinu kako objašnjava stvari svojim učenicima i u načinu na koji im on predaje znanje. To je kao da je on vođen iznutra. Zapadnjaci kažu da je iskustvo najbolji učitelj, i stvarno, to je istina. Tako je u starim vremenima pre nego što su postojale titule kao što  su inženjer ili pravnik, ljudi koji su radili ove poslove činili su ih na osnovu iskustva. Eventualni termini su izmišljeni da bi se opisalo ovo iskustvo i ljudi su počeli da se zovu inženjeri ili eksperti u ovome ili onome. Tako da su se ove opisne titule pojavile samo preko njihovih iskustava. To je slično tako i kod nas, braćo i sestre. To je takođe slično kod nas u Subudu kod ljudi koji rade latihan kejiwaan.

Sam Bapak je ovo doživeo. Ovaj Bapak je drugačiji od onog Bapaka pre primanja i praktikovanja latihana kejiwaana. To je kao da mu je iznenada i neočekivano data spoznaja. Pa, sada ostaje da vidimo da li se ovo neočekivano znanje odnosi na ono što mi stvarno možemo da radimo. Bapak je već probao ovo tako što je osnovao Banku i PTS Widjojo i tako dalje, a sada on menja  i započinje neke radove na Kalimantanu, što možda može da postane nešto vrlo veliko. To je takođe nešto što je Bapak primio. Tako da mi moramo sve da proverimo bilo šta da primimo. Mi ne smemo da živimo svoje živote kao ljudi u džungli, koji samo jedu i spavaju i ostaju na tome. Mi ne smemo da budemo takvi; mi moramo da budemo u stanju da osetimo i mislimo i kalkulišemo kako ćemo živeti. Na taj način mi ćemo biti u stanju da se podignemo sve više i više.

To je kako je, braćo i sestre, tako da je jasno da je volja Božija za ljudska bića – za sve vas – ne samo da budete apatični, već da se razvijate, i iz vašeg razvitka, ne samo da  možete da održite svoj život na jednom višem standardu življenja, već  možete takođe da podržite život društva, države. Na ovaj način biće shvaćeno od strane drugih ljudi da mi možemo da se podignemo i obogatimo nivo naše nacije.

Ovo je jezgro i srž  latihana kejiwaana koji mi primamo i praktikujemo i koji postoji od milosti i dobročinstva Boga, kako bismo mi nastavili da napredujemo korak po korak ka stanju progresa u sadašnjoj eri. Možda mi nećemo zaostajati. Mi možemo da se nadamo da ne zaostajemo uopšte, već da smo u stanju da držimo korak sa drugim nacijama. Mi takođe znamo da imamo nešto posebno od latihana kejiwaana, nešto što mi ne možemo da znamo, nešto znano samo Bogu, ali koje je sa sigurnošću ovde, sigurno se dešava. To je kao ono što Bapak sada doživljava sa Kalimantanom. Koraci koje Bapak preduzima služiće da se pomogne izgradnja i prosperit samog Kalimantana. U sadašnjosti to uključuje budjenje mnogo ljudi, kako na Kalimantanu tako i izvan njega. Gde predhodno niko nije mislio o Kalimantanu, sada mnogi ljudi misle u vezi njega tako da izgleda kao da su šume Kalimantana pune imena  firmi i imena ljudi koji su to tamo osnovali.  Jasno je da je to kao da su koraci koje je Bapak preduzeo probudili mnogo drugih ljudi, posebno naše Indonežane, tako da oni imaju želju i da će izgraditi našu rođenu zemlju Indoneziju, da ona postane dobro organizovana i prosperitetna. Jedina razlika je u tome da ono što mi radimo je bazirano na služenju Bogu, na latihanu kejiwaanu od Subuda. Na ovaj način naše lično bogatstvo će se proširiti tako da stvarno obuhvati živote naših sugrađana, a posebno onih kojima nedostaje razumevanje i sredstva za život. Ima onih koji imaju sredstva, tako da mi možemo stvarno da ispunimo naše obećanje koje smo mi kao ljudska bića dali Bogu, to jest, obećanje da dajemo zakat fitroh ili alms (dobročinstvo) drugim ljudima. Nadajmo se da na ovaj način ovaj život će biti ispunjen ljudima koji su stvarno u stanju da budu u harmoniji i da poštuju i pomažu jedno drugom. To je naš cilj u započinjanju ovog preduzetništva na Kalimantanu. Ono nije preduzeto da bi se obogatili. Ne, jasno je da se to radi kako bi se pripremilo mesto za sve vas, posebno za one čiji uslovi života nisu jako dobri ili srećni.

Ako je potrebno, Bapak će objasniti malo u vezi situacije na Kalimantanu. Da bi počeli plantažu tamo, šuma mora prvo da bude raskrčena jer je šuma jako gusta. Tamo ima još mnogo drveća koje je  i više od tri metra u diametru. Iz toga Bapak je bio u stanju da razume da ostrvo Kalimantan je vrlo staro. Na osnovu istorije Indonezije Kalimantan je najstarije ostrvo. Prvo bi moralo da se iseče drveće od tisovine. Nema mogućnosti da se to sve odmah uradi u skoroj budućnosti; to će zahtevati oko dvadeset ili možda trideset godina. Nakon što se iseče šuma, mi možemo da zasadimo plantaže. Bapakova ideja je da imamo plantaže biljaka iz kojih se dobija  palmino ulje, kakao, karanfilić i tako dalje; ukratko, treba stvoriti plantaže da se gaji hrana da bi se doprinelo snabdevanju hrane za život ljudi u Indoneziji. Moda će biti dovoljno čak i za izvoz. Tada ćemo moći da imamo rudnike raznih dragocenih ruda kao što su zlato, srebro, bakar, dijamanti i slično. Tamo je moguće čak da ima i nafte. Pored toga mi treba tamo da gajimo i stoku. Tamo je zemlja toliko ogromna, mi stvarno možemo da je dobro koristimo.

Jasno je da nama Indonežanima ne nedosaju uslovi da bismo obezbedili jedan dobar život za nas. To je na nama. Zašto se mi odmah ne probudimo i stvarno obratimo pažnju na ovo. U stvari, to je vrlo prijatno živeti na izolovanim mestima ako tamo ima mnogo vaših prijatelja. Sve ovo je spremno i čeka na vas, braćo i sestre. Vi stvarno ne pratite i ne  ispunjavate Božije obećanje ljudskom rodu. Sve je pripremljeno za vas. U nizinama Kalimantana gde se more povuklo mogu da budu polja koja neće biti preplavljena morem. Moguće je da ne bude nedostatka hrane, jer tamo ima hiljade, stotine hiljada  hektara zemlje. Vi treba da se setite da je Bog svemoguć i da snaga  Boga obuhvata ceo univerzum, uključujući ovaj svet. Tako da ako vi osećate da je Kalimantan daleko od Jave, i da ljudi koji idu tamo idu u izbeglištvo, to je greška. Snaga Boga je tamo takođe, isto kao i ovde. Sam Bapak je dao jedan primer. Nekada kada je Bapak živeo u svom prvobitnom domu u Samarangu, on je osećao da bi to bilo strašno ako se preseli u Jakartu, tako da kasnije kada bi se Bapak preselio na Kalimantan i kada bi bio tamo deset ili petnaest godina, on bi se osećao kao da je tamo njegov dom. Verovatno bih osećao takođe kako mi je Jakarta stran grad.

Tako da je ovo jasno ljudskim bićima, a posebno vama, kojima je Bog došao blizu i koji ste donekle dotaknuti snagom Boga – za vas nije neophodno da osećate da ste daleko o doma, jer svako mesto je u prisustvu Boga. Sam Bapak je ovo doživeo. Kada je Bog želeo da Bapak napusti ovu zemlju tako daleko iza sebe, Bapak još uvek nije osećao da je bio jako daleko, braćo i sestre, iako je, u stvari, bio strašno daleko. Ja sam mogao da vidim nešto što izgleda malo kao kliker, i kada sam sebe unutra pitao šta je to, odgovor je došao da je to moj svet. Na ovaj način Bapak je razumeo čak i bolje da je snaga  Boga neuporediva. Tako da ako neko govori o Bogu koji komunicira sa ljudskim bićima na način kao što jedno ljudsko biće komunicira sa drugim, to je nemoguće. Jer ako mi stvarno govorimo sa Bogom, Njegovo biće je takvo da ako bi došlo na ovaj svet, ovaj svet bi nestao, jer kako može on da nosi jednu snagu tako ogromnu i veliku kao što je snaga Boga? Tako je kako je, braćo i sestre, tako da ako se vi setite ovoga, nijedno mesto neće izgledati jako udaljeno.

Braćo i sestre, Bapakov govor vama bio je dosta dugačak. Ko zna kada će Bapak moći da vam drži drugi govor i da vam tako da još jedno zadovoljstvo? Tako da za sada Bapak završava svoj govor, i on slavi i zahvaljuje Jednome Svemogućem Bogu što je mogao pre nego što ode da bude u stanju da vam održi ovaj govor. Bapak neće više govoriti osim da vas sve zamoli da se molite da se ponovo sretnemo kao sada, i u završetku Bapak kaže Assalamu laliakum wa rachmatullahi.

Nadam se da nećete stvarno misliti loše ni o kome. Nema ljudskog bića koje može da vodi ljude ka Bogu, osim Jednog Svemogućeg Boga koji se zove Allah. On je Bog Svega i ljudska bića moraju da veruju potpuno u Njega, jer je On Taj Koji može da im da sve što im je potrebno.

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač