Kako voleti jedno drugo Vašington, DC  U.S.A. 1. juli 1981. godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Prevod Josephine Bačikin, lekturisano od Slavice Čelar

Iz „Svi iz ljudskog roda” sedmi govor sa Bapakovog putovanja po svetu 1981.
Pravo kopiranja © 2007 the World Subud Association. Sva prava su rezervisana.
Izdavač:  Subud Publications International Ltd. 1.avgust 1981.
Kod broj: 81 WAS 1
Samo za članove Subuda
 

Braćo i sestre, pre svega Bapak bi želeo da se osvrne na govor dobrodošlice predsedavajućeg iz Vašingtona, D.C. Bapak želi dobrodošlicu svima večeras na ovome sastanku; i pre nego što Bapak započne sa govorom, Bapak bi želeo da se zahvali Milosti Svemogućeg Boga što je omogućio Bapaku da se sretne sa svima vama. Bapak bi voleo da se zahvali svima vama za pripreme koje ste učinili za Bapaka i njegovo društo, što Bapak smatra da je zadovoljavajuće. Bapak se moli Svemogućem Bogu da vaš napor i dobra volja u pripremi svega ovoga budu višestruko od Njega nagrađeni.

Pre nego što Bapak počne da vam govori, Bapak bi želeo da uradi sa vama neko testiranje – to jest, testiranje sa helperima ili onima koji već duže vreme rade latihan. Na ovaj način ono o čemu će vam Bapak kasnije govoriti biće realnije, ili će biti nešto čiju realnost ste vi već i sami osetili.

Bapak će prvo započeti sa damama, to jest, sa damama - helperima. Bapak bi želeo da vas otprilike desetak dođe napred.

(Testiranje)

Iz tog razloga je od izuzetne važnosti da se ovaj latihan kejiwaan proširi na ceo ljudski rod: tako da se ljudska bića stalno i svuda ne osećaju depresivno, opsesivno, zabrinuto u vezi stanja ovoga sveta. Nemojte da zamišljate da onaj ko je vrlo bogat je i vrlo srećan. Nasuprot, već kao po pravilu, oni su vrlo, vrlo tužni i vrlo depresivni. Vi ste daleko srećniji i mnogo više u miru nego što su oni. Zato što ste vi primili Milost Svemogućeg Boga. Tako da i ako vi doživite neku nesreću, ipak vi možete da osetite sreću i mir. Vi nećete tako lako osetiti tugu.

Možda ste u novinama čitali priču o jednoj mladoj ženi, čije ime vi verovatno znate, koja ima milione dolara, a ipak, ona je rekla reporterima da je  uvek nesrećna i da uvek oseća želju da umre kao njen otac i njen brat.

(Testiranje)

Sada primi latihan od anđela u raju, od kreatura koje su primile Milost od Svemogućeg Boga,  koje su učinjene svetim i koje su obdarene milošću i srećom u svom postojanju … Osećanje koje baš sada imate u tom stanju uzdignuća, kao da ste laki u svom telu, je u stvari, indikacija ili signal da je nafsu koja uvek funkcioniše i uvek vlada u vama,  smanjena dok ste imali to iskustvo.

Zato vam Bapak stalno govori – da primenite u praksi ono što ste primili. Šta Bapak pod time misli je da ono što vi osećate kada radite latihan ponedeljkom uveče i četvrtkom uveče ili utorkom uveče i petkom uveče, ili bilo kada, da  samo ostanete na tome i nastavite uobičajeno kao pre. Ali imajte to osećanje tog istog stanja i za vreme svog svakodnevnog života dok bilo šta radite, kako biste bili pomognuti od Snage Svemogućeg Boga u svemu šta radite. Vi ćete takođe biti zaštićeni od svojih ličnih postupaka koji su pogrešni, tako da ćete biti sprečeni da stalno ponavljate one svari koje su pogrešne u vašem životu.

(Druga grupa žena je testirala)

Svrha ovoga je da iz svog iskustva  budete i vi u stanju da pomognete drugim ljudima, ljudima koji ne rade dugo latihan, ljudima kojima je potrebna vaša pomoć.

Nemojte nikada da zaboravite ono što posedujete: vaš život je već učinjen kompletnim sa svih vaših pet čula.

I nemojte da zaboravite takođe svoje ruke, jer su vam one potrebne. Kasnije će vas Bog pitati gde su vaše ruke, i vi nećete znati gde su one zato što ste ih ostavili u grobu. To ne znači ove ovde ruke, već sadržina ovih ruku. Čak i da su vaše fizičke ruke kompletne, ako su one paralisane, to tada znači da je njihov sadržaj nestao iz njih. Tada su one potpuno beskorisne.

Bapak vas sve savetuje da kada testirate ne gledate naokolo. Mi nismo još stigli do očiju. Ako  posmatrate naokolo dok primate, to znači da ste  još pod uticajem  nafsu.

(Prazno mesto na kaseti)

Sada je došlo vreme da  Bapak  nastavi svoj govor za vas.

Vi možete da potvrdite realnost kroz svoj lični latihan i preko testiranja koje je Bapak baš sada radio sa nekima od vas.

Naš latihan izgleda kao nešto vrlo jednostavno i obično, kao kada se deca igraju, a potpuno je različit od drugih duhovnih vežbi u kojima se očekuje od vas da meditirate, Ili praktikujeje samadhi, ili nešto slično tome. Ipak, na naš jednostavan način, mi smo u stanju da primimo sadržinu čovekovog služenja Svemogućeg Boga.

Braćo i sestre, možda je, Bapak kaže „možda” jer Bapak ne zna – razlog što smo primili ovako jednostavan način služenja Svemogućem Bogu u vezi sa stanjem današnjeg sveta.

Stanje sveta i položaj ljudskih bića danas, je u mnogome drugačiji od onoga kakav je obično blo u stara vremena. U stara vremena ljudi bi vrlo lako verovali u nešto u šta nisu i sami mogli da se uvere. Ali danas,  opseg čovekovog shvatanja i znanja u vezi sebe samoga i ovoga sveta je mnogo veći nego kod ljudi iz starih vremena, tako da čoveku više nije moguće da samo veruje ono što mu je rečeno, da samo veruje u nešto u što ne može  sam sebe da ubedi.

Tako da je možda sada došlo vreme da je Bog odlučio da čoveku da nešto u formi ovoga latihana kejiwaana pri kom nam je moguće da primimo nešto čiju realnost možemo da osetimo sami za sebe kao rezultat kada je nafsu spontano umanjena u nama samima.

Ta nafsu koja je deaktivirana kroz naš latihan kejiwaan, je ustvari nešto vrlo opasno za čoveka u njegovom bavljenju služenjem Svemogućeg Boga i u pokušaju da razume svoj sopstveni život. Ali nafsu je nešto što je vrlo važno za čovekovu  zaštitu svog života na ovome svetu. Srce i svest su kao jedan motor ili motorna kola. Ali nafsu je kao gorivo ili motivaciona snaga, ono što nas pokreće. Zahvaljujući nafsu mi smo u stanju da sve pribavimo što nam je potrebno na ovome svetu. To je način da preživimo na ovome svetu.

Bez goriva, bez obzira koliko bili napredni, koliko perfektni ili bez obzira koliko je divna ta mašina koju imate, ako nemate gorivo za nju, ona je beskorisna; ona ne može da se pokreće. Tako je i sa srcem i svesti. To je nafsu koja čini da srce i svest funkcionišu i čini mogućim da ostvarimo ono što nam je potrebno za naš život na ovome svetu.

Ali, kako je Bapak rekao, braćo i sestre, to je takođe istina da preko nafsu zaboravljamo svoje obećanje Svemogućem Bogu, zaboravljamo ralnost i postojanje Božije moći u univerzumu.

Tako da nafsu ima dva lica: jedno je od koristi za naš život na ovome svetu, a drugo je opasno u odnosu na naš odnos sa Svemogućim Bogom i spoznajom svog života.

Zašto je onda nešto što je toliko opasno za naš život  stavljeno u nas od strane Snage Svemoguće Boga?

Svemogući Bog je Sve-Mudar i Sve-Spoznajući. U negovoj pravednosti On zna da mi ne možemo da preživimo na ovome svetu bez nafsu. Ali u odnosu na čovekov kontakt sa Bogom, čovek bi trebalo da je koristi na takav način da ona bude korisna, ne štetna za njegov život. Nafsu koja nam je data od Boga trebalo bi da se koristi samo na način koji je koristan za nas same, našu porodicu i društvo uopšte.

Svemogući Bog nam je dao nafsu da bi zaštitili svoj život i da bi se podigli potomci, deca i unuci, čiji životi bi bili stvarno korisni za ljudski rod na ovome svetu.

To je Volja Božija u odnosu na nafsu koju mi nosimo u sebi.

Međutim, pored nafsu, Bog je dao čoveku I nešto drugo. Čovek je u sebe primio nešto što Bapak može da nazove Sveti Duh, ili Sveta Životna Sila: nešto slobodno od uticaja nafsu, nešto što će podsećati čoveka na njegovu obavezu da služi Svemogućeg Boga. To na jedan način podseća čoveka da je neprobojan pred uticajem nafsu. Drugim rečima, bez obzira šta nafsu čini u čovekovom biću, preko ovog poklona od Svemoguće Boga čovek je u mogućnosti da bude podsećan na postojanje Božije Snage i njegove obaveze da služi Svemogućeg Boga.

Bog je dao ovaj poklon čoveku još u vremena prvih ljudskih bića. To je poklon koji ste  primili na svom latihanu kejiwaanu.

Ovaj poklon  uzima formu osećanja određenih vibracija, koje ste svi vi osetili kada ste po prvi put primili latihan. I ne samo vi, već i sam Bapak je osvedočio da ove vibracije koje mi primamo kada smo otvoreni, se ustvari odnose na ono što se zove Sveti Duh, ili u islamu, Khadir ilham, zračenje života, svetlost, nit života.

Vi ste bili u stanju da osvedočite ove vibracije svojim telom i unutrašnjim osećanjem koje je tada bilo u stanju da to primi i da vas oživi. Ove vibracije, ili ovaj khadir ilham, je nešto što čovek ne može da traži, niti čovek može ovo sam za sebe da pribavi. To je nešto što samo može da bude darovano kao poklon od Svemogućeg Boga.

Tako, braćo i sestre, najvažnije za ljudska bića na ovome svetu je da shvate i razumeju da oni imaju dve dužnosti u svom životu:

Jedna je da  služe Svemogućeg Boga prema Njegovom Vođenju, Njegovim Komandama i Njegovim Uputstvima u samom ljudskom biću.

I ovakvo služenje Bogu može da se uporedi sa rađanjem jutarnjeg sunca. Kako se jutarnje sunce rađa, tako rosa koje prekriva svet sama od sebe isparava. Na isti način, kada se Snaga Svemogućeg Boga pojavi u našem biću, nafsu nestaje sama od sebe kao da je isparila zbog Snage Svemogućeg Boga.

I to je dokaz Ljubavi  Svemogućeg Boga prema nama, ljudskim bićima.

Ovo je nešto čime ne treba da budete iznenađeni, jer nas je stvorio Svemogući Bog. A i vi sami ste svesni da kada mi nešto stvorimo ili kreiramo, imamo osećanje ljubavi prema tome. Mi se osećamo povezani sa tim. Tako da iako čak drugi ljudi mogu da misle da je to nešto neinteresantno ili nelepo, mi ćemo uvek osećati privlačnost prema tome. I ako neko kritikuje ono što smo stvorili, tada osećamo kao da smo sami mi kritikovani.

Tako je na isti način Svemogući Bog stvorio ljudska bića. Zato je stvarno istina, da kada ljudi kažu da kritikujete nešto što je neko stvorio, vi kritikujete tu osobu. Tako da ako vi kritikujete ili odbacite drugu osobu, to je isto kao da ste kritikovali ili odbacili Snagu Svemogućeg  Boga.

Stvarno, mi treba da shvatimo da sve što je pogrešno, sve što je greška, ili neispravno, ili greh, nije nikada učinio neko drugi. To smo uvek mi sami. Tako da mi treba da analiziramo sami za sebe, svoje greške i nedostatke. Kada nas drugi ljudi kritikuju ili nas ne vole, mi ne smemo da budemo brzi u rakciji ili da im uzvratimo. Mi moramo da pogledamo u nas same i da vidimo zašto nas drugi ljudi kritikuju. Nemojte da budete brzi da druge optužujete, već pogledajte unutra u sebe i nađite razlog zašto vas ne vole.

Ako želite da budete voljeni od strane drugih, vi morate da počnete da volite druge. Zato što se sve uvek vrati svom izvoru. Ako vi volite druge ljude, ako pomažete druge ljude, oni će vas voleti i pomagati. Tako da ako želite da ste voljeni i pomognuti od drugih, počnite sada sa time da volite i pomažete druge. Ako želite da uberete jabuku, vi morate da zasadite drvo jabuke. Ali ako vi zasadite nešto što donosi otrovan plod, naravno da ćete tada takođe ubrati otrov u svojim životima.

Vrlo je jednostavno za čoveka da o ovome priča ili misli. U stvari, to se nalazi u svakoj relilgiji: da treba da pomažete druge,  da budete dobri prema drugima i da volite druge. To je nešto vrlo, vrlo lako da se kaže, ali vrlo, vrlo teško da se uradi.

Iz tog razloga mi smo stvarno, stvarno srećni što nam je dat jedan način kada smo u stanju da primimo Božije vođenje i pomoć u svojim životima, slobodni od konstantnog pritiska nafsu, preko ovog latihana kejiwaana.

Drugim rečima, mi smo primili put ili instrument kojim možemo da iznesemo i primenimo ova učenja iz religija: kako voleti druge ljude, kako biti dobar prema drugima, kako pomoći drugima, kako ljubiti druge. Praktikovanje ovoga sadržano je u latihanu kejiwaanu. Zato smo  preko latihana kejiwaana u stanju da iskusimo smanjenje pritiska nafsu u našem biću (što nam omogućava da pratimo takva učenja).

Mada vi to ne priznajete Bapaku, ali Bapak zna vrlo dobro, da ako biste ispitali sami sebe, vi biste priznali da postoje promene u vama samima. Dok ste se pre lako razbesneli i krivili druge, brzo ste reagovali na druge ljude koji vas nisu voleli ili koji su vas kritikovali, sada je to smanjeno. Malo po malo, vaša nafsu je postala manje snažna i manje opasna za vaš život.

Kako ste ovo iskusili, vi morate takođe da priznate i da razumete da čak ni Bapak ne voli da koristi reč greh, ali  to bi u najmanju ruku  bila velika greška, ako se ovaj latihan kejiwaan  ne proširi na ceo ljudski rod; ako se ovaj latihan kejiwaan zadrži samo u okviru nekoliko ljudi tu i tamo.

Jer ovo je stvarno metod koji je Bog dao ljudskom rodu danas da bi mu omogućio da se vrati u situaciju gde njegov život ne bi bio  stalno pod pritiskom nafsu, da ne bude uvek pritisnut svađama i neslaganjima i tome slično.

Braćo i sestre, u pokušaju da pronađu za život ispravan način služenja Svemogućem Bogu, koji bi ih  popravio, ljudi su još od starih vremena pa sve do sada, terali sebe da čine određene napore koji su se obično sastojali od pokušaja da eliminišu uticaj  nafsu u svom biću. Naravno, oni su pokretani u tom pravcu pod uticajem srca i svesti, željama da razumeju i da postanu bolji ljudi, da služe Boga na ispravan način. Tako da su oni to činili smanjivanjem potreba za svoj život, tako što su se odricali pritisaka i uživanja u životu, što su se odricali društva, i što su pokušavali da sebe očiste od uticaja ovoga sveta.

Jasno je da je njihova želja bila da smanje uticaj srca i svesti u samom svom biću.

Međutim, problem je taj što čovek uvek ostaje čovek. On je uvek pod uticajem nafsu, srca i svesti. Nema načina na koji čovek može da se oslobodi uticaja nafsu ili da ispravi svoju prirodu  svojom ličnom voljom ili snagom.

To je razlog zašto se u velikim religijama kako što je islam ili hrišćanstvo,  ne spominje ništa u vezi metoda kako se traži Bog, metoda bogosluženja, metoda smanjenja uticaja od nafsu i tome slično.

Sve što postoji u religiji je samo isntrukcija da se izrvšava Volja Božija na način kako je to bilo primljeno od Božijih izaslanika, bez obzira ko to bio. Samo tako je potrebno da se čini. Samo da se čeka nešto što ćete primiti od Svemgućeg Boga, nešto što nastaje van naših očekivanja i van naših namera. U velikim religijama nema ničega što bi se moglo nazvati metodom, ili nekim putem traženja Boga, ili nešto slično tome. Samo postoji izvršavanje onoga što je postavljeno u religiji, i predavanje.

Ovo je predstavljeno, u stvari, primerom kako se govorilo u starim vremenima: tražiti Boga je pogrešno; a ne tražiti Boga je isto tako pogrešno. Znači, kakav zaključak možete da izvučete iz ovoga? Da li to znači da se mi povlačimo i ništa ne činimo? Ili da postanemo kao kamen, nepokretni? Ne. To znači da ono što je ispravno, šta ljudi treba da prime, i šta omogućuje ljudima da prime, ili ono čemu se nadaju u svim religijama, je nešto što dolazi van čovekovog srca i svesti. To je nešto što je neočekivano i izvan naše lične volje. Za to moramo da posedujemo strpljenje, prihvatanje i predavanje, bolje rečeno, potpuno predavanje Snazi Svemogućeg Boga.

Tako, braćo i sestre, to je jedini put. Da je ovo jedini put za čoveka da primi nešto od Svemogućeg Boga  je ustvari demonstrirano onim što postoji u religijama. I to je ono što ljudi žele i trebaju. To je nešto što nastaje van njegovih ličnih sposobnosti.

Međutim, čak i ako je to tako, i ako su ljudska bića u prošlosti to razumela, čovek uvek ostaje samo čovek. Srce i svest su uvek prisutni i utiču na čoveka. Ljudi  uvek misle da mogu da učine nešto da poprave situaciju. Oni mogu da ubrzaju ili da olakšaju čoveku da nešto primi.

Srce I svest stalno pritiskaju čoveka da čini napore tako što smanjuju spavanje, smanjuje ovo ili ono i ostavlja po strani uticaje nafsu i potrebe svog života na ovome svetu.

Ali ustvari, taj put ne vodi nikuda. Taj put može, u stvari, da stvori svašta ili da odvede čoveka tamo gde on to ne želi. Pretpostavite, kada bi svi na ovome svetu činili ovako, kada bi se na ovome svetu svi izdvajali od društva, smanjivali  svoje obroke i spavanje, to bi bilo kao da oni ubrzavaju svoju smrt ili pokušavaju da ubrzaju kako da na onu stranu stignu što je moguće brže. Ako bi svako tako činio, koja bi bila korist od toga što smo rođeni na ovome svetu i korist od ovoga sveta?

Jasno je da to nije volja Božija. Iako to izgleda kao nešto vrlo dobro sa stanovišta srca i svesti, sa Božijeg stanovišta to još nije dobro. I nije ni ispravno ono što ti ljudi propovedaju - kako biste na ovome svetu sve ostavili po strani, vrlo ponizno, i živeli na jedan način koji je vrlo jednostavan i vrlo skroman. Jedino što čovek može da učini je da se prepusti sa strpljenjem i da jednostavno čeka da mu Svemogući Bog da ono što mi zovemo blagoslov, odnosno poklon od Svemogućeg Boga. I nema ništa drugo što jedan čovek može da učini osim da čeka i gleda – da čeka Boga.

Mi smo izuzetno srećni jer smo već primili ovaj latihan kejiwaan. Ako možete ovo da razumete, tada možete da vidite da ono što smo mi primili je neprocenjivo. Njegova vrednost ne može da se uporedi sa bilo čime na ovome svetu. Zato što je to esencija života. To je ono što svi čekaju a ne mogu da dobiju sami od sebe. Vi treba samo da čekate i sada je to došlo i vi ste ga primili. Međutim, to nije nešto što bi značilo samo jedno malo doterivanje vašeg života. Ono je dato celom ljudskom rodu.

Drugim rečima, mi moramo da koristimo svoje živote i ovaj poklon koji imamo kako za sebe same tako i za celu ljudsku rasu i društvo.

Zato je Bapak došao ovamo da vas podseti da pazite na svoj život, da koristite svoj život za svoju ličnu dobrobit i takođe za dobrobit svih drugih ljudi, za ceo ljudski rod.

Šta Bapak pod time misli je,  da primenite u praksi ono što ste primili na svom latihanu. Unesite to u svoj svakodnevni život. Koristite latihan u svom svakodnevnom životu tako da stvorite nešto što privlači pažnju drugih ljudi da vide ono što ste primii. To treba da bude nešto što može da se vidi, nešto stvarno i korisno za vas i za druge. Tako da ljudi budu upućivani na ispravan put življenja; podsećani da je moguće da se živi na dobar način, da je moguće da se ponaša na ispravan način.

Ukratko, ljudi  će biti podsećani na Snagu Boga i potrebu da služe Boga Svemogućeg.

To može da se desi ako  primenjujete latihan u praksi u svom životu i ako ta praksa postaje rezultat  koji ljudi mogu da vide.

To je razlog zašto je Bapak došao ovamo. To je razlog zašto Bapak putuje okolo - da vas stalno ponovo podseća.

Braćo i sestre, Bapak je održao mnogo, mnogo govora, i Bapak vam govori već ove dve poslednje nedelje. Ima mnogo stvari koje Bapak mora da vam kaže, ali Bapak nije u stanju da sve večeras ponovi za vas jer nema dovoljno vremena. Tako da će vam Bapak samo dati sadržinu ili suštinu.

Suština je da:

Kada je čovek stvoren od Svemogućeg Boga, čovek je stvoren kompletan, sa svim životnim silama u sebi – materijalnom, biljnom, životinjskom, ljudskom – rohani, rahmani, rabani i tako dalje.

Zato nemojte da budete brzi da sebe postavljate na rohani ili da govorite o rohani nivou. Istina je da rohani može samo da funkcioniše u vama kada više niste u atmosferi ovoga sveta.

Najniži nivo u ovom sistemu je materija. To je materijalni nivo koji mi nazivamo satanskim ili roh raiwani. Taj materijani nivo je najniži u vašem biću. Tako da ako se uporedite sa jednom zemljom, tada imate aristokrate, srednju klasu, pa  zatim ratare.

Zašto na nas utiče i preti nam roh raiwani, satanska, materijalna sila?

U stvari, nema potrebe za tim. Kako je  ona najniža u našem biću, ona bi trebalo da bude naš sluga pre svega; ona bi trebalo da bude ta koja trči okolo i radi sav posao. Tako da ako ona ispoljava neki pritisak na nas, ako  nam je pretnja, ako ima vlast nad nama, to je tada samo naša greška. To nije greška satanskih materijalnih sila. To je naša lična greška zbog pogrešnog postupanja, što smo im dali vlast, što smo se utopili u satanski svet.

One nas nisu savladale. To smo mi koji smo izabrali da se spustimo u njihov svet. Mi smo sami učinili ovu grešku.

Tako da, braćo i sestre, sile materijalnog sveta u nama će se plašiti nas i slušaće nas, pod uslovom da smo u sebi na svom ispravnom mestu kao ljudsko biće i da koristimo materiju kao oruđe. Ako se mi setimo da možemo da koristimo materiju kao instrument, tada će nas te sile poštovati i one će nas se plašiti, a ne obrnuto.

Kako zbog prirode materije i opasnosti od nje da preuzme kontrolu nad nama, ljudi koji su davno živeli i koji su stvarno osećali život iz duše, govorili su da je bolje da se ne pridaje veća važnost materiji u svom životu. Bolje je da se živi vrlo jednostavno i da se ne oseća potreba za mnogo para i za velikim bogatstvom. Sve dok ste zdravi, i sve dok ste sigurni, sve dok je vaš život stabilan, vama nije potreban luksuz, vama ne trebaju pare, vama nisu potrebne materijalne stvari. Ovo je bilo njihovo stanovište jer su oni osećali opasnost od tog pritiska materijalnih stvari.

Braćo i sestre, ovakav stav je bio ispravan u starim vremenima. Međutim, današnji svet je potpuno drugačiji. U tom vremenu vama nije bio potreban avion da biste išli sa jedog mesta na drugo. Vama nije bilo potrebno da zavisite od automobila i autobusa i da plaćate za ovo ili ono.

Danas je sasvim drugačije. Mi ne možemo da živimo kao nekada. Kako bi Bapak mogao da dođe da vam govori, a da on nije kupio kartu da bi ušao u avion i došao ovamo? Da biste kupili kartu za avion vama su potrebne pare. Znači, potrebne su nam pare. Nije više moguće da se živi bez materije. Mi bi trebalo da smo u stanju da želimo i da možemo da manipulišemo materijom za našu ličnu potrebu.

Vi bi trebalo da budete voljni da koristite materiju za vreme svog života. Samo jedna stvar je važna, a to je da nemate osećanje da možete da uzmete bilo šta materijalno sa vama u raj kada jednom umrete. To je nemoguće. Ona je tu samo da vam služi u životu dok ste ovde.

Vi napuštate ovaj svet goli – na način kako ste i došli. Ovo je popularna izreka u nekim zemljama. U Indoneziji se kaže da napuštate ovaj svet goli obmotani samo belim materijalom; zato što u Indoneziji, kada umru, ljudi se umotavaju u beo materijal. Taj materijal se zove mori, i ima značenje na javanskom koje je Bapak objasnio. To bi trebalo da znači da ste postali jedno sa Snagom Svemogućeg Boga.

Ovo je tipično za čoveka. Ljudi  uvek koriste svoj mozak da smišljaju neke stvari.

U stvari, sve je to  samo izmišljanje. To je samo nešto čime svest voli da se igra: da kaže da ovo znači to i da se to zove ovako i da znači ovo. Sve to je nepotrebno.

Ono što nam je potrebno da osetimo,  je realnost našeg života: da znamo kuda idemo i šta radimo, kako se  razvijamo, i šta se dešava kao rezultat. Mi treba da vidimo, osetimo i pratimo realnost. Ovo je baza onoga šta činimo. To je priroda Subuda. Priroda latihana kejiwaana je prvo realnost, ne teorije, ne govori, i ne simboli.

Zato Bapak prvo testira, a onda tek govori. Tako da pre nego što Bapak govori, vi ste već osetili realnost. Tada Bapak može da vam da objašnjenje u vezi te realnosti.

Braćo i sestre, ono šta se nada Bapak večeras je da ste razumeli testiranje koje je Bapak večeras radio, da je Božija Volja za vas ne da imitirate druge, ne da činite ono što svi drugi čine. Obična je stvar na svetu danas da neko kaže nešto i da svi idu tim putem; ili da neko kaže nešto drugo i da svi onda idu tim pravcem. Ali vi treba da poznajete sebe same. Vi treba da sami proverite. Vi morate da pronađete svoj put sami za sebe i da partite vaš lični put prema svojoj ličnoj prirodi.

To je ono što se zove stajati na svojim nogama.

Ovo je čak danas izraženo u terminu „osnovna ljudska prava”. Ova fraza izražava činjenicu da svaka individua ima svoja lična osnovna prava, i svoj osnovni život, i svoj osnovni način viđenja, ili svoju ličnu realnost.

To znači da bi svako ljudsko biće trebalo da je u stanju da samo odluči o svom životu. I jednom kada je odlučilo, ono treba samo da posmatra šta su njegove potrebe, šta je njegov lični put.

Međutim, mi moramo da priznamo da je ovaj način življenja za ljudska bića vrlo težak. A razlog tome je što je pod uticajem srca.

Zato da biste bili u stanju da odredite svoj lični život, vama je potrebna stabilnost, dok srce nikada nije stabilno. Zato ako je srce uposleno, tada će ono danas reći „A”, ali već sutra ono će reći „B”, a sledećeg dana ono će reći „C”., Tako da ako slušate srce, vi nikada nećete znati svoj pravi put. Jednoga dana vi ćete pokazivati ovaj put; sledećeg dana vi ćete pokazivati onaj put.

Međutim, braćo i sestre, mi smo sada primili nešto što je u stanju da nam pokaže pravac na jedan način koji je slobodan od uticaja srca.

Ono čemu se Bapak nada je da ćete pokušati da počnete da to i primenjujete. Bapak vam kaže da radite to pamalo, korak po korak. Vi ne možete još uvek da to potpuno činite. Možda ste  u stanju po malo da to osetite. Međutim, primenite barem koliko ste primili, tako da možete da idete na sledeći korak.

Sada, pokušavajući da pronađete svoj sopstveni put i primenite ono što ste primili na latihanu, naravno da tu postoji i druga strana. Druga strana toga je da vi još uvek u sebi imate nafsu. Uticaj nafsu je da vas čini lenjim i bez želje da primenite u praksi ono što ste primili. Vi treba da budete svesni ovoga.

Ono što vi sada doživljavate je nešto drugo. To je cilj  latihana. Ne to da ste slobodni od nafsu, već da vi počinjete da osećate razliku.

Zašto vam Bapak s vremena na vreme kaže: „Sada stanite. Sada hodajte. Hodajte kako obično svakodnevno hodate sa nafsom.” I onda vam keže, „OK. Sada idite unazad. A sada hodajte bez svoje nafsu, bez svoje volje.” I onda vas Bapak pita, “Da li možete da osetite razliku?”

To je ta razlika koje vi treba da ste svesni. Vi morate da budete u stanju da ste svesni uticaja nafsu u jednom momentu; i tada, sledećeg momenta da ste svesni nečega što nije pod uticajem nafsu.

Postanite svesni  tih obeju  stvari u svom životu. Učite kako da živite sa tim. Naučite kako da ih organizujete na ispravan način i u pravo vrema za ono što treba da učinite.

Sada ste možda konfuzni kada vam Bapak kaže: „Postanite aktivni. Postanite zauzeti. Počnite da radite ono ili ovo.” Vi možda mislite, „Zašto nam to Bapak govori? Mi smo se tek oslobodili od nafsu i na testiranju se to oseća vrlo prijatno; a sada, iznenada, Bapak nam kaže da ponovo postanemo aktivni.”

Vi morate da razumete da čovek ima dve dužnosti na ovome svetu: Jedna je da služi Svemogućeg Boga prema Božijem vođenju. A druga je da koristi nafsu prema Volji Božijoj kako bi ispunio potrebe svog života na ovome svetu. To su te dve dužnosti. Vi treba obe da činite. Nije dovoljno da radite samo jednu. To je ono što Bapak pokušava da vam objasni.

Ukratko, braćo i sestre, ako mi ne koristimo svoju svest na ovome svetu, tada nema smisla naš život na ovome svetu. I zato su proroci, izaslanici Božiji, Isus i Muhammad, rekli: „Koristi svoju svest.” Razlika je, u njihovom slučaju, da je njihova svest već bila ispunjena Snagom Svemogućeg Boga. U vašem slučaju to nije još tako. Ali ovo je samo početak.

Vi bi već trebalo da počnete da spoznajete kako da koristite svoju svest prema vođenju i Snazi  Svemogućeg Boga. Vi bi trebalo da možete da počnete da koristite ono što ste primili na latihanu kejiwaanu u svom spoljnom životu.

Vi bi trebalo da već možete da naučite vezu između jiwe A i jiwe B. Drugim rečima, vezu između vaše duše i  duše nekoga drugoga. Drugim rečima, između vas i vaše braće i sestara.

To je ono što je Bapak ranije rekao na testiranju: „Kakav je tvoj odnos prema tvojoj sestri?” Kakva je tvoja ljubav prema tvojoj sestri?” I tada se vi zagrlite i poljubie jedno dugo. To je izraz vaše ljubavi jednog prema drugom. Ovo je nešto što biste mogli da počnete da primenjujete. Počnite među sobom – kako voleti svoju sestru, kako voleti svog brata.

To je ono što mi primamo na latihanu kejiwaanu. Zato praktikujte to između sebe. Jer ako vi ne možete da to činite među vama samima u malim grupama kao što je ova, kako ćete moći da volite druge ljude van Subuda?

I to je ono što morate da radite. Tako počnite između sebe, samo između par vas – kako treba voleti jedno drugo. I tada kada to možete da učinite, tada vi možete da počnete da volite ljude van Subuda. Srećni ste da je to za vas samo ova mala grupa, da se Subud nije proširio.

Vi ste stvarno srećni zato što možete da počnete da praktikujete sa samo nekoliko ljudi. Pretpostavimo da  Subud ima već oko deset miliona ljudi sada u Americi i da vi treba da naučite kako da volite jedno drugo? Tada šta je korist ako imamo deset miliona ljudi?

Tako da počnete sada, dok je još malo, da učite kako da volite jedno drugo, pazite jedno na drugo, pomažete jedno drugo.

Bapak još uvek čuje, Bapak dobija pisma i raporte od svuda koji, ako ih Bapak prevede na jedenostavan jezik govore, recimo, da tu još nema osećanja bratstva, stvarnog bratstva u našim Subud grupama. Tu još uvek postoje neke vrste svađa. I helperi ne paze na članove i helperi iritiraju članove, a članovi iritiraju helpere i tako dalje. Tu nema stvarnog osećanj jedinstva, zajedništva, kooperacije.

Bapak vam kaže: Pokušajte da volite jedno drugo i da pomažete jedno drugo. Jer ako to ne činite, ako to ne možete da činite u ovako maloj grupi ljudi, ako ne možete stvarno da se osećate bliski jedno sa drugim, i da stvarno podržavate jedno drugo, i da radite zajedno, tada sve ovo nema koristi.

Vi nikada nećete biti u stanju da nešto učinite u spoljnom svetu, nešto veliko, ako u okviru svoje grupe to još niste u stanju da učinite. Tada ćemo još manje moći da primenimo Subud u praksi, taj stvarni cilj Subuda, da činimo humanitarne stvari, da pomažemo ljude kojima je potrebna pomoć, da pomažemo deci koja su hendikepirana ili napuštena, da pomažemo stare ljude koji su napušteni.

Bapak vam kaže da bi trebalo barem da počnemo sa tim idejama i stvarima u okviru samoga Subuda. Bapak kaže da postoji veza između ljudi koji su u Subudu i dece koja su retardirana i starih ljudi koji nemaju porodicu. Barem pazite na njih, u okviru Subuda, i tada možda jednog dana ćete biti u stanju da pomognete i one izvan Subuda.

Bapak vam kaže da sada počnete da primenjujete u praksi ono što ste primili na latihanu kejiwaanu.

Bapak bi želeo da nastavi u vezi potreba za preduzetništvom, ali u stvari, Bapak je sve već to i pre rekao. A pored toga, Bapak će vam održati još dosta govora u sledećim danima. Bapak prema tome oseća da je možda ovo dovoljno i da se ovde prekine, i Bapak će nastaviti sledeće nedelje da vam još govori u vezi ovoga. Bapak će se obratiti vašem kongresu sledećih dana, i Bapak će iskoristiti ovu priliku da objasni potrebu za preduzetništvom kao i potrebu za drugim stvarima. Bapak ne mora sve da vam kaže večeras.

Bapak će stati ovde i zato što se on vraća sutra za New York. Bapak bi voleo da vam se prvo zahvali svima za vašu gostoprimljivost za ovo vreme dok su  Bapak i njegovo društvo bili ovde. Na svom odlasku Bapak se moli Svemogućem Bogu da svima vama Bog da svoj blagoslov i da  budete u stanju da sve to primenite što sačinjava nade i aspiracije svih članova Subuda.

Bapak svima želi laku noć. I Bapak se moli da  uvek budete u stanju dobrobiti i sreće. Hvala lepo.

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač