Znanje je kompletno kada  je primenjeno Baden, Austrija 5. maj 1981.godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Prevod Josephine Bačikin, lekturisano od Slavice Čelar

Iz trećeg opusa knjiga #7 u drugoj seriji prethodno nepublikovanih Bapakovih govora.
Pravo kopiranja 2007 Wordl Subud Asocijacija.
Sva su prava rezervisana. Izdato od strane Subud Publication Intrenational Ltd.
Kod broj:  81 VIE 1
Samo za članove Subuda
 

Za početak, Bapak bi voleo da vam poželi dobrodošlicu i dobro veče svima vama. Bapak se zahvaljuje Bogu Svemogućem što ste uredili i pripremili sve za Bapakov dolazak ovde, i takođe, Bapak je vrlo srećan da vas sve vidi ovde večeras da slušate Bapakov govor.

Braćo i sestre, naravno da je Bapak već u prošlosti često objašnjavao u vezi latihana kejiwaana, ali Bapak još uvek oseća da je potrebno da nastavi i da još jednom ponovi svoja objašnjenja u vezi svega ovoga, tako da svi vi možete još dublje i potpunije da postanete svesni i da razumete korišćenje i korist od latihana kejiwaana. Ovo može takođe da vam bude od koristi ako vas ljudi van Subuda pitaju: „Šta je to Subud?” i „Šta je korist od toga?” i „Šta je suština toga?”  Tada ćete vi biti u stanju da koristite ono što će vam Bapak sada govoriti i da im date zadovoljavajući odgovor.

Braćo i sestre, ljudi izvana obično smatraju Subud kao jednu religiju, ili čak kao jednu novu religiju; ali ovo mišljenje ili zaključak, u stvari, je potpuno pogrešan. Ako bi Subud bio nova religija tada bi bilo nemoguće za Subud da prihvati ljude drugih religija koji još uvek praktikuju svoje religjije u Subudu. Iz tog razloga Bapak može da kaže da Subud nije jedna religija i sigurno nije jedna nova religija, jer ako bi to bio slučaj, tada ne bi bilo moguće za Subud da bude kao što je sada.

Drugim rečima, Subud prihvata ljude iz svih religija koji praktikuju svoju religiju, i to je zato jer sve religije imaju odgovarajući oblik, jedan način ili regulative. Oni obično takođe imaju jednog vođu kojemu se obraćaju kao svom proroku, i uobičajeno je takođe da imaju knjigu  kojoj oni veruju; ona se smatra svetom knjigom njihove religije. Zato je jasno da je osnova za jednu religiju njihov vođa, način služenja i knjiga.

Dok u Subudu mi nemao ništa od toga. U Subudu ne postoji određen vođa ili prorok, jer položaj Bapaka nije položaj jednog vođe ili lidera, već pionira. Bapak je prvi koji je voljom Svemogućeg Boga primio latihan od Boga, i Bapak je takođe jedan kanal, jer Bapak je voljom Svemogućeg Boga bio kanal koji je primio od Boga za sve ostale, za sve vas.

Prema tome, Bapak je kanal, ne lider, jer onaj koji vodi, onaj koji je vođa u Subudu je snaga Svemogućeg Boga; jer, kako Bapak stalno objašnjava, latihan kejiwaan je primanje ili vođenje snagom Svemogućeg Boga. Bapak ne zna zašto je Bog želeo da to bude Bapak taj prvi čovek, ali to je kako je.

Bapakov položaj kao prvog čoveka, i kao pionira i kanala, ne uključuje odgovornost za ono što vi činite posle kada vas je Bapak otvorio, jer priroda otvaranja je da vas Bapak dovede ispred snage Boga, i u tom momentu vi obećavate da ćete imati veru u Boga i da se predajete Bogu Svemogućem i da ćete pratiti verno latihan kejiwaan.

Tako da nakon toga, ako vi ne praktikujete latihan ili prekinete svoje obećanje Svemogućem Bogu ili svoju veru u Boga, ništa od toga neće se reflektovati na Bapaka. Bapak ne nosi rizik niti prima bilo koji dug ili slično tome, ako vi prekinete svoje obećanje Svemogućem Bogu, jer to je sve stvar između vas i Boga. Bapak je učinio svoj posao, Bapak je izneo svoju odgovornost u tome što je vama predao kontak koji je on primo od Svemogućeg Boga.

Tako da je jasno da Subud, prema tome, ne prati način neke religije, jer vi ste vođeni direktno i individualno snagom Svemogućeg Boga, koja vas vodi i iznutra i spolja.

Braćo i sestre, razlog zašto Bapak kaže da ono što primamo na latihanu kejiwaanu  je vođenje od Svemogućeg Boga je taj što znamo da, kada to ne bi bilo vođenje od Svemogućeg Boga, tada bi bilo nemoguće nama da ostavimo po strani uticaj  nafsu. Razlog zašto je to tako je što uticaj nafsu ima svoju oblast i nalazi se u srcu i svesti, i taj uticaj je tako sveobuhvatni da on vlada čitavim čovekovim životom. U stvari, nafsu čuva vrata kroz koja je čovek došao na ovaj svet, i takođe vrata kroz koja čovek odlazi sa ovog sveta u drugi.

Sada, kako je uticaj nafsu toliko sveobuhvatan, ljudska bića su, od najranijih vremena, činila ogroman, nadljudski napor i pokušavala da se oslobode ovog uticaja svim načinima, kako od praktikovanja asketizma tako sve do svih vrsta napora svojom voljom. Ali, generalno, rezultati takvih napora nisu takvi da vode ka jednom čistom, jasnom svetu - svetu pročišćenog ljudskog bića – koji oni traže. Nasuprot tome, oni bivaju izazivani i okrenuti ka jednom svetu koje bi ljudi radije izbegli: svetu izazova, satanskom svetu, svetu onih koji su krenuli pogrešnim putem. Ovo ilustruje ogromnu snagu nafsu nad ljudskim bićima, toliko ogromnu da čovek ne može uz sve svoje napore, bez obzira koliko jako on to pokušavao, da izbegne te uticaje.

I zato je na kraju Svemogući Bog odlučio da On Sam reaguje, i da pomogne direktno ljudskim bićima Svojom ličnom snagom i da ograniči, da smiri, ili da zadrži uticaj nafsu, da učini mogućim da ljudska bića u svojim životima prime direktno vođenje od Božije snage. Vi ćete se možda pitati: „Zašto tek sada, zašto Bog nije to učinio pre i spasao sve te ljude od toga da idu pogrešnim putem?” Odgovor je, naravno, da je čovek primao od Boga i u prošlosti, ali pošto je bilo drugačije vreme, to je primanje bilo drugačije.

U bivšim vremenima, prvi koji je primio Božiji blagoslov bio je prorok Abraham, i Božija volja je bila da on širi učenje i daje vođenje i savete onima oko sebe. Tu je bila i knjiga, i ta knjiga, koja je postala uputstvo ili put onima koji su pratili religjiu proroka Abrahama, poznata je kao jabur.

Vekovi su pratili vekove, i drugi prorok je primio blagoslov od Svemoguće Boga, a to je bio prorok Mojsije. i on je tada bio prisiljen da prenese ono što je primio i da uči i daje savete onima koji su ga pratili. Knjiga primljena od proroka Mojsija poznata je kao Torah.

Ponovo, vekovi su pratili vekove, i tada je jedno drugo ljudsko biće, poznato kao Isus Hrist, bilo u stanju da primi prosvetljenje od Svemogućeg Boga. Ješ jednom, Bog je želeo da Isus prenese ono što je primio preko učenja njegovih pratilaca. Učenje se nalazi u knjizi poznatoj kao Biblija (Gospel).

I još jednom su vekovi pratili vekove i tada je prorok Muhammad bio u stanju da primi blagoslov od Svemoguće Boga, i još jednom je on primio prosvetljenje, ali i on je mogao samo da prenese to drugima kroz učenje, a to učenje se nalazi u knjizi poznatoj kao Al Koran.

Tako da u stvari, ako postmatrate istoriju Božijih prosvetljenja, nema manjkavosti u dobrim savetima, nema nedostataka u podučavanju ljudskog roda od Svemogućeg Boga. A opet čovek je još uvek u stanju haosa, još uvek u stanju stalnih svađa, i kada te svađe postanu ogromne, mi to nazivamo ratom. Izgleda da religija nije u stanju da prevaziđe ovu bolest ljudskog roda, jer čak i ljudi iste religije koji prate isto učenje, sada vode rat. Tako da je jasno da čovek nije u stanju,  i za duže vreme ne može, da stvarno absorbuje u svoje unutrašnje osećanje učenje proroka i izaslanika Svemogućeg Boga. Razlog tome je ponovo u uticaju  nafsu. Čovek nije u stanju da ostavi po strani uticaj  nafsu, jer čovek nije u stanju da sebe oslobodi od svog ličnog interesa.

To je nešto što vi stvarno možete da razumete: ima samo nekolicina ljudi koji kada kažu nešto dobro i lepo mogu to i da daju nekome drugome, ili bar da daju malo od toga nekome drugome. Uglavnom, vi želite to za sebe. Vrlo je teško za ljude koji osete nešto prijatno, oduševljavajuće i slatko, da ne žele da to zadrže sa sebe i da dele to čak i malo sa drugim ljudima. To je priroda  nafsu, iako ne znači da ta nafsu vodi ljude na pogrešan put. U stvari, čoveku je potrebna nafsu kako bi mogao da živi na ovome svetu, jer je nafsu data čoveku kao način da preživi na ovome svetu. To jest, ona je izvor znanja, jedna snaga i potreba u nama samima kako bismo nešto ostvarili.

Naravno, da Bog ne želi da nafsu bude štetna za ljude; Bog želi da ona bude od koristi za čoveka, nešto što čovek može da koristi za dobrobit svog života. Tako da  nafsu kao poklon čoveku je u stvari deo Božije velikodušnosti čoveku, i deo Božije dobre volje i ljubavi prema čoveku, jer Bog je dao čoveku nešto čime može da usavrši svoj život na ovome svetu. Ali ovo je generalno nemoguće čoveku, jer on ne može sebe da uzdrži od želja da ima nešto za sebe pošto je nesposoban da deli sa drugima.

I sada, na kraju, Bapak ne zna zašto, ali Bapak samo zna da je on primio nešto od Svemogućeg Boga; vi to možete da zovete poklonom i možete to da zovete jednim primanjem. Bapak ne može da opiše niti da sa bilo čime uporedi ono što je Bapak primio, jer na kraju, samo je Bog taj koji zna šta je ispravno, a šta nije ispravno, šta je dobro, a šta je loše.

Tako da nije potrebno da se Subud opisuje velikim izrazima ili da se govore lepe stvari u vezi njega, jer na kraju, to je samo Bog Svemogući koji zna ono što je Bapak primio. Jedno šta Bapak zna – Bapak je doživeo i osvedočio to sam za sebe – da ono što je Bapak primio je stvarno ono što ceo ljudski rod traži, jer ova sila, ili poklon, je jedina koja je u stanju da sadrži, da prevaziđe i zaobiđe uticaj  nafsu, tako da čovek može iskreno da primi direktno vođenje od snage Svemogućeg Boga, lično  svojim bićem.

Dokaz je Bapak dobio preko načina na koji je sam Bapak primo. Bapak je musliman, i razlog zašto Bapak zove sebe muslimanom je taj što su njegovi roditelji bili muslimani, a njihovi roditelji takođe su bili muslimani, tako da je logično da je Bapak primio u formi islama. Drugim rečima, Bapak je primio latihan u formi muslimanske molitve, ali, vrlo brzo nakon toga, njegovo primanje se spontano promenilo i obuhvatilo i druge oblike: plesa, samo-odbrane, različitih tipova pokretanja, svih vrsta ponašanja i kultura koje postoje u ljudskom životu.

Preko bogatstva i različitosti Bapakovih primanja i treninga, Bapaku je  dato da primi i prati preko latihana kejiwaana ; Bapak je izveo zaključak da ono što je Bapak primio nije samo za njega samoga, već da je to za ceo ljudski rod i da je to nešto što obuhvata ceo ljudski život.

Braćo i sestre, nije neophodno, niti je dobro za nas da opisujemo ili da govorimo mnogo u vezi latihana kejiwaana; jer ako mi to činimo time ćemo samo pridodati našoj ličnoj konfuziji još više stvari o kojima  razmišljamo. Ono šta je važno je, da je stvarna sadržina latihana mnogo bolje otkrivena preko realnosti, preko iskustva iz samog latihana. Ako vi pogledate stvarnost latihana, ako vi pogledate iskustvo u latihanu,  morate da zaključite da, na primer, iako vi već znate da hodate – vi ste hodali čitav svoj život – ipak vi ste trenirani da hodate, na latihanu ste učinjeni da hodate. Vi već znate kako da koristite svoje ruke, vi koristite svoje ruke ceo dan da držite stvari i da radite, a ipak vi ste učinjeni da pokrećete svoje ruke. Vi u svom životu već znate kako da govorite, da pevate, da vičete i da se smejete, a opet na latihanu vi ste učinjeni ponovo da govorite, da vičete, da pevate, da plačete, da se smejete, i tako dalje.

I pored toga što su te stvari normalne u vašem životu - vi znate kako da činite sve te stvari – na latihanu ste učinjeni da ih ponovo radite, tako da malo po malo učite kako da razlikujete između onoga kada  hodate, i kada ste učinjeni da hodate od strane Svemoguće Boga. Drugim rečima, vi učite da razlikujete u vašem hodanju, šta se pokreće od nafsu i ono šta je pokrenuto  nečim što dolazi izvan vašeg srca i svesti, van vaše volje i želje, van vaše lične nafsu.

Tako da iskustvo  sa latihana čini jasnim ono čemu služi latihan. Jer radeći latihan kroz određeni period vremena, malo po malo, vi ćete biti u stanju da sami osetite da negde u tom svom hodanju koje vi činite, da je to neko hodanje koje ne nastaje iz vaše lične volje, već nastaje izvan toga, van vaše lične nafsu, izvan vašeg srca i svesti. Negde u tom pokretanju vaših ruku je pokretanje koje ne nastaje iz vaše nafsu i iz vašeg srca i svesti,  već iz jedne druge snage, jednog drugog života koji je u vašem ličnom biću.

Takođe, vi ćete početi da osećate da u okviru korišćenja svog glasa i svog govora i smeha, postoji jedno pokretanje koje nije od vaše lične volje, već je vođeno jednom snagom koja dolazi izvan vaše lične volje, vašeg srca ili svesti. I slično tome je i sa vašim razumevanjem, uz svo razmišljanje koje vi činite, vi ćete otkriti da je tu već i jedan trag nečega što dolazi izvan vašeg razmišljanja. Tako da je jasno da ono što učite  iz tih iskustava  latihana, je vođenje  snagom  Boga. U stvari, vođenje  snagom Božijom nije ograničeno samo na deo ljudskog iskutva, već obuhvata sve što je čoveku potrebno za njegov život.

Tako se pojavljuje jedno pitanje : „Zašto svakom čoveku nije moguće da to oseti, zašto je čovek u nemogućnosti da to primi?” Razlog tome vraća se opet na uticaj nafsu u čovekovom srcu i svesti.

Braćo i sestre, Bapak će vam dati jedan primer snage nafsu. Pretpostavimo da ste vi osoba koja je dobrostojeća: vi imate sve što vam je potrebno. Imate 100 holandskih maraka koje su vam višak, i pretpostavimo, neko vam dođe kome je stvaro potreban taj novac, kome stvarno treba vaših 100 maraka kako bi bio u stanju da preživi i pita vas: „Molim te, da li možes da mi daš tvojih 100 maraka? Meni su one stvarno potrebne da preživim.”, a vi kažete: „Ne”. Ili ako je osoba tražila od vas samo 10 procenata od vaših 100 maraka, samo 10 maraka, vi mislite: „Ne mogu to da odvojim, jer meni će još uvek možda trebati za ovo ili za ono”, tako da vi mislite o drugim stvarima koje će vam možda zatrebati; i mislite, kako da ni u kom  slučaju ne date tih 10 maraka. Mada ta osoba koja vam traži pare stvarno ne može da preživi bez tih 10 maraka jer ona nema ništa, još uvek vi ne možete da mu ih date, jer mislite o nekom razlogu zašto bi vam moglo zatrebati tih 10 maraka. To je priroda nafsu, i to je velika opasnost. Iz tog razloga mi smo stalno učeni u svakoj religiji da dajemo pomoć, učeni smo da moramo da dajemo siromašnima dređeni procenat, jedan određeni deo od onoga što posedujemo; mi moramo da damo to onima kojima treba.

I ovo učenje nije ograničeno na pare; ono se odnosi i na druge stvari. Na primer, mi smo učeni da ako smo vrlo pametni, ako imamo veliku inteligenciju, znanje i razumevanje, mi moramo da pomognemo drugim ljudima koji su neobrazovani. Cilj ovoga je da se oni koji su neobrazovani  podignu iz svog neznanja van svoje gluposti i da postanu učeni, sposobni da rade i da znaju šta im je potrebno. I slično, ako smo mi vrlo jaki, moramo da vodimo one koji su slabi, tako da i oni sami postanu jaki.

Šta je suština  svega ovoga, šta je korist od nekoga ko je jak i vodi nekoga ko je slab da bi postao jak? Kako ne bi postojala prevelika razlika između onih koji su vrlo bogati i vrlo pametni, koji su vrlo jaki i onih koji su vrlo siromašni, vrlo slabi i vrlo neobrazovani.

To je ta razlika koja čini opasnost za ljudski rod, i svuda danas ljudi pokušavaju da nađu rešenja za ovu opasnost, jer svuda na svetu postoji razlika između ljudi koji su milioneri, koji imaju sve potrebno i čak više od toga što mogu da koriste i što im je potrebno, i ljudi koji nemaju ništa, koji nemaju dovoljno da prežive, čak nemaju dovoljno da jedu ili da se obuku, drugim rečima, njihov život sličan je materijalnim stvarima, oni nemaju više snagu motivacije u sebi samima. Kako možemo da prevaziđemo ovu opasnost? Svako na ovome svetu danas traži to rešenje kako bi mogla već jednom da se uvidi ta opasnost od tako ogromne gramzivosti, da bi mogao da se podigne standard onih siromašnih ljudi koji nemaju ništa. Ogromna pobuna, ili veliki pokret mogao bi da se pojavi kod njih, koji bi stvorio haos i ogromnu smetnju i uništenja u čitavom svetu.

Tako braćo i sestre, Bapak je koristio ovaj primer da bi ilustrovao kako Bapak misli u vezi pohlepe  nafsu i uticaju nafsu u našem biću. To je ono čemu ste vi učeni na latihanu kejiwaanu. Vi ste učeni da u sebi razlikujete između „ja trčim” i “meni je dato da to radim”, između „ja hodam” i „meni je dato da hodam”, između onoga što je došlo od vaše nafsu, šta dolazi od vaše volje, šta dolazi iz vašeg srca i svesti, i postupanja koje nastaje snagom Božijom. Tako da malo po malo, postupci koji nastaju iz vas samih i postupci koji nastaju snagom Božijom, malo po malo se približavaju.

Vaše lično biće – vaša priroda – i snaga Boga postaju jedno. To je svrha latihana kejiwaana. Bapak želi da vam objasni da svrha latihana kejiwaana nije da svake subote uveče idete negde i činite smešne pokrete i onda da se vratite kući. Svrha latihana kejiwaana je da budete oprezni i da radite ono što je stvarna suštinska priroda latihana, kako biste razumeli šta se to događa na latihanu u vašem biću i razumeli šta to znači u vašem svakodnevnom životu.

Ovo je razlog zašto Bapak još uvek dolazi ovde da govori svima vama. Bapak mora stalno da vas podseća, da vam objasni, da vam pomogne da dođete do razumevanja  svrsishodnosti i cilja latihana kejiwaana. To je razlog zašto Bapak još uvek mora da ide okolo da vas stalno podseća, i stalno da vam objašnjava u nadi da ćete malo pomalo razumeti šta je to latihan kejiwaan.

Vidite, Bapak će vam dati jedan primer; svi vi ste već imali to iskustvo. Ako se stvarno iskreno sećate, pre nego što ste bili otvoreni, pre nego što ste prišli latihanu kejiwaanu, vi ste imali običaj da se lako razljutite. Ako ste iskreni prema sebi, vi ste bili jako povređeni od ljudi, vi ste lako osećali bes u svom srcu. Na primer, ako biste videli nekog prijatelja koji stalno prima nešto vrlo lepo što vi nemate, ili ako biste videli prijatelja koji je napredovao više nego vi, vi ste u sebi osećali bes.

I tada, kada ste bili otvoreni, radeći latihan, te tendecije su postale mnogo manje. Ako pregledate u sebi ovo osećanje besa, to osećanje da ste brzo neraspoloženi zbog drugih ljudi, ili da ste osetljivi, vi ćete videti da se ono smanjilo. Tako da bi trebalo da bude jasno, ako ste iskreni sami prema sebi, da čak iako je vaš latihan, recimo, nepotpun, čak iako ste svesni da ono što primate je još uvek samo jedan mali deo latihana, ipak se već desila izmena u vašem karakteru, vaša se priroda popravila i vi ste doživeli taj napredak o kojem vam Bapak govori.

Drugim rečima, vi ste trenirani preko latihana da budete osobe boljeg karaktera, trenirani da budete harmonični ljudi. Vi ste trenirani da se slažete sa drugima, i u stanju ste da ne osećate ljubomoru ili da ne budete pod uticajem ljudi koji su iznad vas; i vi nećete biti pod uticajem ljudi koji su niži od vas. Drugim rečim, vi ste trenirani da budete harmonični, da se slažete sa ljudima, da radite zajedno.

Zato, braćo i sestre, potpuno iskreno, kada Bapak još uvek dobija pisma od Subud grupa odavde i odande  u kojima se kaže da se taj i taj još uvek svađaju sa onim i ovim, i kako biste mogli to da sredite, ili, čak još gore, helperi se svađaju između sebe ili se helper ne slaže sa ovim ili onim; Bapak se pita zašto je to tako da se ljudi još uvek ponašaju na ovaj način. Zato što to sigurno znači da vi još uvek niste razumeli, niti ste još uvek u stanju da primite korist od ovog latihana kejiwaana.

Braćo i sestre,  za latihan nama nije potrebno da imamo bilo kakvu propagandu; u stvari, Bapak nikada nije osećao potrebu za tim da ide među ljude i da im govori: „Subud je divan, Subud je kao ovo, Subud je kao ono, vi morate da se priključite Subudu, jer je to dobro za vas.” U stvari, mi nikada ne treba da govorimo ovako, jer ako vi možete da pokažete, ako vi možete stavarno da razumete i da manifestujete upotrebu i korist  latihana u vašoj ličnoj prirodi, tada propaganda nije potrebna. Drugim rečima, ako vi osećate nešto stvarnim i činite to u vama samima, tako da stvarno postanete bliži sa drugima u vašoj grupi, ako možete stvarno da radite zajedno dobro i stvarno radite u harmoniji sa ljudima iz vaše Subud grupe, tada će propaganda biti vrlo laka.

Ova harmonija među vama će se pokazati spolja i ljudi van Subuda će videti to,  doći će do vas i reći: „Šta ti se to dogodilo? Mi te poznajemo od pre, ti si bio ovakav i onakav, a sada, kako se to desilo da si drugačiji? I kako može  jedna grupa ljudi, jednostavnih i običnih ljudi, da izgradi ovo i izgradi ono, i postigne ovo i postigne ono?” Tada ćete vi biti u stanju da kažete: „To je zbog latihana kejiwaana.” Tako da u stvari vama nije potrebna propaganda za Subud; propaganda će biti učinjena kroz vaš lični život i vaše lične akcije i ponašanje.

Braćo i sestre, mi  i ne treba da koristimo mnogo teorija; mi ne treba da diskutujemo teoretske tačke i teoretske ideje. Došlo je vreme sada za praktikovanje, jer nama ne nedostaju teorije, nema nedostatka saveta od strane proroka i od ljudi koji su vrlo pametni u svojim idejama i postupcima. Sve to je već tu, ali ono što nama treba sada,  je sposobnost da sve to stavimo u praksu, jer praksa je kompletiranje znanja. Kaže se: znanje je kompletno kada je upotrebljeno.

Tako da u školi, bez obzira koliko visoki nivo učenja vi predajete svojim učenicima, bez obzira kako fantastično i duboko znanje vi prenosite učenicima, ako im vi ne date praktično isukustvo, ako ih vi ne učite kako da to praktikuju, to je još uvek ništa, to je još uvek samo imaginacija ili jedno čudo. Realnost nastaje kada stavite u praksu ono što ih učite, a to je svrha i latihana kejiwaana. Cilj latihana je ta da mi treba da iskusimo to u nama samima i da primenimo u praksu. Zato je za nas potrebno da stavimo u praksu, u svom svakodnemo životu, ono što primamo našim bićem od Svemogućeg Boga.

Bapak može da predstavi jedan drugi primer: zašto je to tako u svetu danas da ima još ljudi u Zapadnom Iranu, ljudi u Africi, ljudi, možda, u Americi, kojima nedostaje bilo koja vrsta civilizacije i kulture? Oni ne nose garderobu, oni žive kao divljaci u džungli. A ipak, Bog je stvorio čoveka jednom za uvek. Bog ne stvara čoveka svake nedelje ili svakog meseca; Božija kreacija je jednom za svagda. Bog je stvorio čoveka jednom i to je to, tako da su, u stvari, svi ljudi isti. Nema koristi govoriti da ti ljudi, ti divljaci nisu ljudska bića: oni jesu ljudska bića. Oni su isti kao i vi ili ja i svi mi ovde. Dokaz je to, da ako uzmete jedno dete iz džungle Zapadnog Irana i stavite ga ovde u školu, ono će biti u stanju da uči, ono će biti u stanju da studira, ono će biti u stanju da ide na univerzitet i postane doktor ili inženjer. Tu nema razlike; onda zašto su oni takvi, a mi smo ovakvi?

Braćo i sestre, oni su takvi jer su lenji, jer nemaju cilj, nameru ili želju osim onoga što je samo za danas. Njihov jedini cilj je da nađu dovoljno hrane za danas, tako da mogu danas da jedu i tada da spavaju, i šta im treba za sutra, to će tražiti sutra. Oni nemaju nameru ili želju da nešto ostave po strani za sutra, drugim rečima, da postignu nešto više nego što je obično, da posegnu za nečim van onoga što već imaju. I zbog toga oni nemaju drugu nameru, oni nikada ne uče ništa novo, oni nikada ne doživljavaju ništa više od života jedne životinje ili stvorenja iz prirode.

Takođe, ako bi oni videli nešto neobično, oni bi odmah tome pridali neki autoritet. Na primer, ako bi oni videli neki čudan kamen ili nešto slično, oni bi odmah mislili da je taj kamen drugačiji od drugog kamenja, kao da možda u njemu živi neki bog. Tako da bi oni odmah počeli da mu se mole. Oni se boje svačega što je drugačije od običnog, i klanjaju se pred tim. Ta tedencija je tada preneta dalje sa jedne generacije na drugu i tako oni završavaju danas kao što su uvek, kao - divljaci u džungli. To je ono što razlikuje ljude koji čine napredak od ljudi koji ostaju onakvi kakvi su.

To je lekcija za sve nas: ako mi želimo da napredujemo, mi moramo da stavimo na test sve što radimo. I zato je Bog stvorio ceo univerzum, nas sve i sve što postoji, jer je Bog želeo da testira svoje sposobnosti i svoju ličnu veličinu. I slično tome je naša dužnost da stavimo na test sve što primimo od Svemogućeg Boga.

Tako da sada, braćo  sestre, ako smo mi primili Božiju milost, ako smo mi primili Božije vođenje i Božiju snagu u okviru svojih mogućnosti preko latihana kejiwaana, kada mi doživljavamo neku neprijatnost u svojim životima – ako se nađemo pred nekom poteškoćom ili nečim što nam je nepoznato – mi treba da se okrenemo snazi  Boga. Zamolite Boga za vođenje, da vam pomogne, da vam da jedan odgovor za problem sa kojim se suočavate. To je korist, svrsishodnost  latihana kejiwaana koji smo primili.

Tako da, braćo i sestre, znači da vas je Bog snabdeo odgovorom za sve moguće probleme, pitanja ili  potrebe koje možete da imate u svom životu. Sve je to u vama, ali pod jednim uslovom, da stvarno to primenite u praksi, da pokušate stvarno tako da radite.

Jer dokle god to ostaje samo teorija ili ideja,  to će visiti u vazduhu nad vama, i od toga nikada neće ništa biti. To je kao što je Bapak ranije rekao, da sve dok jedno dete ne nauči da praktikuje ono što je naučilo u školi, to je za njega potpuno beskorisno. Tek kada vi to primenite u praksi tada ćete biti u stanju da dobijete korist i ostvarenje onoga što primate.

To je slučaj i sa Bapakom, da u svemu što Bapak primi, od Bapaka Bog očekuje da stavi to na test, i da u realnosti isproba i vidi, da li je to ispravno ili ne – drugim rečima, da proveri i opet  ponovo proveri, i sve da testira što je primio. I to je ono što smo primili, jer Bapak vas je doveo lice u lice sa Bogom i Bapak je predao vama sve ono što je Bapak primio. Tako da ono što smo primili, sada je mogućnost da korigujemo sami sebe, da testiramo i korigujemo svoje lične manjkavosti u svojim životima, u okviru ovog poretka našeg života na ovome svetu. I to je svrsishodnost i korist od latihana kejiwaana.

Braćo i sestre, Bapak želi da vam ispriča jednu priču. To je priča iz davnina, ali će vam dati sliku onoga što je Bapak iskusio. Pre 1930.godine Bapak je primio da će kasnije biti svetski rat i da će posle toga rata Indonezija postati slobodna, a nakon što će Indonezija postati slobodna, Bapak će Božijom voljom putovati oko sveta i širiti ono što je primio od Svemogućeg Boga, celom čovečanstvu, to jest, izvan Indonezije, ljudima u stranim zemljama. Ovo primanje nije učinilo Bapaka vrlo srećnim; to ga je učinilo vrlo ometenim i tužnim jer Bapak nije ništa posedovao, Bapak nije imao načina kojim bi mogao da ispuni Božije komande. Tako da je to za Bapaka bio jedan veliki izvor patnje. Ali Bapaku je rečeno: „Tebi nije dozvoljeno da sumnjaš, jer Bog je Svemoguć.” Tako je Bapak jednostavno sve prepustio moći Svemogućeg Boga.

I stvarno, bio je svetski rat, i Indonezija je postala slobodna, i nakon toga Bapak je putovao oko sveta. Ako možete ovo da razumete, ovaj razvitak okolnosti imao je tako veliki uticaj na život Bapaka, jer stvarno, sve što je Bapak primio ostvarilo se, sve što je Bapak primio postalo je istina i realnost, i sve do sada Bapak je izvršavao do poslednjeg slova, sve što je Svemogući Bog komandovao Bapaku. Bapak je učino sve što mu je naređeno da uradi. Do danas, Bapak je putovao oko sveta dvadeset i jedan put. Ovo je dvadeset i prvi i na osnovu evidencije našeg brata Faisala Silema iz Holandije, Bapak je proputovao oko 950.000 milja.

To je nešto što Bapak ne oseća. Bapak oseća to na način kako neko oseća kada leti avionom; vi možete da osetite sebe kako putujete, ali ne osećate da prelazite tako ogromno rastojanje, jer Bapak jednostavno izvršava šta mu Bog komanduje, šta prima od Svemogućeg Boga.

Bapak vam je ispričao ovu priču da vam pokaže i dokaže da je Bapak doživeo ono što vam govori, da je Bapak stvarno doživeo šta to znači kad se primi vođenje od Svemogućeg Boga i da se to primeni.

Tako, braćo isestre, Bapak će nastaviti verovatno da vam govori kasnije, ali prvo Bapak oseća da je potrebno da vi doživite ono što vam je Bapak govorio, na način koji je realan za sve vas. Zato danas nije više dovoljno da samo pričamo i pričamo, jer to je samo govor. Sada je za nas već potrebno da uvek udružimo svoj govor sa akcijom, drugim rečima, moramo uvek da radimo; kada pričamo mi moramo takođe i da radimo. Bapak će da uradi taj “posao” sada sa vama, i možda će nakon toga Bapak  ponovo još malo govoriti.

Kako bismo koristili današnju terminologiju, kada govorimo u vezi nečega, mi takođe moramo da izvršimo samoispitivanje, moramo da ispitamo ono što smo govorili da bismo videli da li je to istina ili ne.

( Testiranje)

Tako, možda je ovo prvi put da ste izvršili ispitivanje svoga tela, delove svoga tela. Ali, u stvari, to je esencijalno za vas, kada kasnije budete napuštali ovaj svet. Zato što tamo, nakon vaše smrti, bićete upitani od strane anđela: „Gde je vaš nos?” I ako vi ne možete da ga nađete, oni će staviti jedan drugačiji nos na njegovo mesto, možda nos  jedne krave.

Čak i ovo je objašnjeno u svetim knjigama. To je, braćo i sestre, korist i dobrobit od latihana kejiwaana od Subuda.

Braćo i sestre, svi vi, a posebno oni čiji posao je u Ujedinjenim Nacijama, znaju o stanju sveta danas. Vi morate da budete vrlo dobro obavešteni o onome što se dešava. Ali svi vi ste svesni da, u stvari, danas svuda u svetu ljudi se boje budućnosti. Ljudi se boje onoga šta će se desiti na svetu, i zbog te situacije vrlo je važno da razumete pravu prirodu stvari i stvarnu situaciju.

Prava situacija je da oružje, oružje koga se svi boje, samo po sebi nije opasno. Na primer, ako vi imate jedan sto pun revolvera i mašinskih pušaka, ako ih ne uzmete u ruke, one su potpuno beživotne i bezopasne za bilo koga. Opasnost je u sadržaju ljudskog bića. Tako da zato, braćo i sestre, ako ovaj latihan kejiwaan može da se proširi i dostigne one ljude čija je dužnost da rukuju i paze na to  oružje od razaranja sveta, tada će biti moguće da se kontroliše ili ograniči njihova upotreba, ili da ih se oslobodimo. Rat se neće desiti jer ljudi koji su učesnici neće želeti to da čine, jer će oni već biti ispunjeni snagom  Svemogućeg Boga.

 ( Testiranje)

Takva je priroda životne sile materijalnih objekata i materijalnih stvari, tako da je to u stvari vrlo opasno i štetno za čoveka, osim ako čovek već nije ispunjen snagom Boga.

To je bila analiza toga kako materijalne stvari utiču na vaše biće, čovekovo biće, i prema tome vi ne bi trebalo da to olako uzmete, ne bi trebalo da primate milost od Boga i da je samo tiho stavite u svoj džep i da je tamo držite; jer kada primate nešto, a to ne koristite na način kako je potrebno da se koristi, tada je to uvek jedna opasnost za vas, to je uvek opasnost za one koji to imaju. Prema tome, braćo i sestre, pokušajte da ostvarite to u praksi i pokušajte da to koristite da postanete ljudi koji stvarno daju primer svojim životom, što će rezultirati da sve više ljudi bude zainteresovano i spremno da primi ovaj latihan kijiwaan, tako da on ne ostane samo sa vama samima, već da može da bude primljen od mnogo, mnogo ljudi oko vas.

Više ljudi, mnogo, mnogo ljudi bi trebalo da bude u stanju da primi ovaj latihan kejiwaan, tako da svet postane jedno mesto sigurno za ljudski život. Sada je to jasno da je latihan kejiwaan nešto što primamo od Svemogućeg Boga, ali ovo primanje Božijeg vođenja stavlja nas između dve svari. Ono nas postavlja u jednu ruku u položaj kad mi služimo Svemogućeg Boga ali, mi takođe imamo dužnost da koristimo to da bismo uspostavili red u nama samima, i drugo, da uspostavimo red u spoljnjem svetu, to jest, svetu oko nas. Drugim rečima, da osiguramo da imamo sve što nam je potrebno za naš život, da zarađujemo za život, da zadovoljimo sve svoje potrebe, pa i one od naših porodica na ovome svetu, tako da naš život može da bude srećan kako na ovome svetu, tako i na onom drugom.

Tako je volja Svemogućeg Boga da cilj ovoga latihana kejiwaana nije samo da spase ili sačuva našu ličnu dušu, već da učini ovaj svet jednim mestom koje je stvarno odgovarajuće za čoveka da služi Svemogućeg Boga.

Ovo je često bilo podučavano i podržavano i savetovano od izaslanika Svemogućeg Boga, od proroka u stara vremena. A opet, to nije nikada stavljeno u praksu ili dostignuto. Možda je sada to Božija volja da postane moguće da se to stavi u praksu sa primanjem latihana kejiwaana, jer na ovome latihanu nama je dat jedan metod ili tehnika ili instrument za preživljavanje našeg bića, za izvršavanje analize našeg celog bića i pronalaženje čemu treba ono da služi, kako da se koristi i kako funkcioniše u saglasnosti sa Božijom voljom.

Tako, braćo i sestre, ako vam Bog  nešto da, tada je vaša obaveza da stavite to u praksu. To je ono čemu se Bapak nada  u vezi vas, da budete u stanju da koristite sve što vam Bog da; da ako vam Bog da penkalo, na primer, da ćete početi njime da pišete. Ako pitate Bapaka, kada treba da sve to uradite, Bapak se nada da ćete stvarno biti u stanju kad tad da počenete i primenjujete u praksi ono šta vam je Bapak rekao večeras.

Braćo i sestre, ovde je Bapak; Bapak je sam na dužnosti sledeća četiri meseca; Bapak neće da se zaustavi ovde; Bapak ide u Latinsku Ameriku, Severnu Ameriku i tada opet nazad, i na kraju u Jakartu. To je kako Bapak izvršava dužnost, odgovornost koju mu je Bog dao. Iako je Bapak već jedan star čovek, on je još uvek na dužnosti, on još uvek izvršava svoje zadatke. Zašto? Zato što je primio ovo od Svemogućeg Boga i on zna da je to potrebno da preda, da preda čovečanstvu svuda, a to je isto  i vaša dužnost. Oni među vama koji su helperi, već su kanali za prenošenje ovog kontakta drugim ljudima.

Tako, nemojte da stanete ovde; izvršavajte svoju ličnu dužnost i obezbedite da to ne stane sa vama, već da latihan kejiwaan bude primljen od mnogo ljudi na svetu. U suprotnom, to je kao da ste dobili penkalo, a čak i ne pišete njime. Donekle, to je greh prema onome koji vam je to dao. Ali nemojte da se bojite, jer Bog nije neko strašilo ili nešto čega treba da se bojite.

Braćo i sestre, Bapak bi želeo da završi sada ovaj govor, ali Bapak će ostati još nekoliko dana sa vama, tako da će vam Bapak govoriti ponovo sledećih dana.

Bapak se moli za vas da primite Božiji blagoslov i da budete u stanju da primite latihan kejiwaan, i da doživite realnost toga i snagu primene u praksi. I tako, Bapak vam želi dobar napor, ili prijatnu borbu. (Opšti smeh)

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač