Govor za muškarce i žene  Tokijo, Japan 6. juni 1982. godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Prevod Josephine Bačikin, lekturisano od Slavice Čelar

Pravo kopiranja 1982 Muhammad Subuh Sumohadiwidjojo
Kod broj: 82 TYO 4
Samo za članove Subuda
 

Braćo i sestre želim vam dobro jutro, dobrodošli i nadam se da ćete uživati u govoru koji ću vam držati.

Braćo i sestre, možemo da zaključimo da pokreti koje dobijamo na latihanu kejiwaanu u Subudu su stvarno forma spoznaje, opšteg znanja za čovečanstvo, koja može da se koristi ili oseti u načinu na koji živimo na ovom svetu.  I ako se mi pozivamo na latihan kejiwaan u Subudu, to je zato jer on stvarno predstavlja vođenje i direktivu od Moći Svemogućeg Boga, a opet to izgleda kao nešto vrlo obično, u odnosu na način na koji ljudi žive i ponašaju se u ovom svetu, sa pokretima ruku svih mogućih vrsta, koje ljudi čine u svom svakodnevnom životu. Ljudi se dosta boje da je to nešto teško pre nego što su osetili latihan kejiwaan u Subudu i odredili šta je to stvarno. Ako uzmemo u obzir samo takva iskustva koja možemo fizički da osvedočimo, latihan kejiwaan od Subuda izgleda kao neka forma sporta, nešto vrlo obično. To se dešava, jer za vreme latihana kejiwaana od Subuda mi bivamo trenirani na način kako ljudi hodaju i pokreću svoje ruke, kako se smeju, govore ili viču, plaču ili pevaju u svom svakodnevnom životu.

To se dešava jer je Božanska Želja da primimo sve na jedan prirodan način i da ne osećamo da ono što nam se javlja je nešto abnormalno. Onda kada ljudi očekuju da prime nešto pod čudnim okolnostima i da praktikuju molitvu na sve moguće čudne načine, završavaju tako što se odvajaju od javnih mesta, što se udaljuju na izolovana mesta koja nazivaju svetim. To je ono šta oni tvrde, ali to nije u saglasnosti sa Božijom Voljom. Bog želi da ljudi sebe razviju kako spolja tako i iznutra, kroz unutrašnji trening i služenje društvu, takođe prema večitoj realnosti i prema životnom iskustvu (lit. u odnosu na kako shari'at tako i haqiqat).  To je zato jer su ljudi rođeni na prirodan način (test tube bebe je novi razvitak, a sada je i to moguće). Čovek je rođen na prirodan način i tako je i stvoren. Vi možete sami da donesete zaključak. Vi ste došli na svet kao produkat vaših roditelja i očigledno je da je čovekova kreacija rezultat ujedinjenja muškarca i žene, drugim rečima, nečega sasvim običnog. Tu nema razlike u načinu kako se to dešava i kod drugih stvorenja.

Ako tada, braćo i sestre, posmatrate, vi možete to i sami videti, ali ako to ne shvatite pravilno, možete da zaključite da je latihan kejiwaan od Subuda samo nešto izuzetno obično, i oni među vama koji nisu u stanju da osete ovo pravilno, napustiće latihan kejiwaan od Subuda. Ovo će se desiti kada ne dobijete konkretne rezultate. Proces je sasvim dugačiji od onoga što se dešava u hipnozi, magnetizmu, okultizmu i sličnom, što možemo nazvati uvođenje u crnu umetnost. To donosi takve rezultate da oni koji se time bave mogu da uplaše i tigrove. To je i  levitacija teških predmeta i slično, i zbog toga to zovem  crna umetnost.

Osnaženi nižim silama, kroz crnu magiju i materijalnu energiju, ljudi se osećaju zadovoljno u prinicipu, jer se obično koriste pasijom (e.g. nafsu amarah, nafsu aluamah). Ljudi žele da imaju moć, da budu pobednici, na vrhu, pametniji od drugih. Sasvim je drugačije u slučaju Božanske Sile. Pre nego što ste se pridružili Subudu, mnogi od vas su pratili discipline dizajnirane da savetuju neranjivost (formu crne magije) ali posle pridruživanja Subudu vi ste izgubili sve takve sposobnosti, jer je priroda latihana kejiwaana od Subuda trening života, i sve što smeta svesti pročišćava se. To je nužno,  jer kada dođe vreme da se napusti ovaj svet, ne bi bilo teško da se napusti pritisak ovog sveta koji on vrši na nas. Braćo i sestre, privlačnost ovoga sveta je vrlo velika.  Zato se oseća obaveza u religiji da kada čovek umre,  on treba da se sahrani u zemlji, baci u more ili preda elementima, vatri, i eventualno razloži i raspadne. Nekada se praktikuje i kremacija.

U stvari, ima četiri različita načina da se oslobodimo smrti: ukopavanjem u zemlju, uranjanjem u vodu, raspršivanjem u vazduhu i spaljivanjem vatrom. To je sve. To su načini na koje čovek prima poklon od Boga ili realnost ljudskog stanja. Bog zaista voli čovečanstvo i ima neograničenu moć na raspolaganju. Ljudi su sada u stanju da pronađu forme transporta koje mogu da nas prenose na ogormne razdaljine od našeg mesta življenja, da kreiraju prevozna sredstva i opremu koja nam omugućuju da se spustimo na Mesec ili druga mesta izuzetno daleko od naše zemlje. Ljudi su smislili kako da izumeju specijalna oružja kao što je atomska ili nuklearna bomba, oni su toliko napredovali da su proizveli sve vrste sasvim neobičnih kreacija. Čovečanstvo mora ipak da se seti da je to rezultat Božije ljubavi prema ljudskom rodu i da su ljudi uspeli da stvore sve te stvari uz Milost Svemogućeg Boga.

Ljude je stvorio Svemogući Bog kao superiorna bića, na jednom višem nivou, ali se od njih zahteva da sredе svet na jedan podesan način, tako da postoje razlike između prijatnog i neprijatnog, između dobrog i lošeg; da stvore ovaj svet da bude prijatno mesto za one koji žive na njemu toliko dugo koliko Bog još zahteva od čoveka da ostane na zemlji.

Braćo i sestre, Svemogući Bog stvarno želi čovečanstvu, uključujući sve vas, da uradi sve što je neophodno da biste pribavili sve što trebate, na jedan običan način. To nije Njegova Želja da vi to ostvarite na nenormalan način, jer ono kako činite postaje vama normalno i vi možete otkriti da će rezultat takve akcije izgledati vrlo neodgovarujuće. 

Uzmimo primer mynah pticu koja je trenirana da kaže „dobro jutro”, da nam poželi dobro veče svake večeri ili da nam želi prijatno putovanje, dok te ptice ne razumeju ništa od onoga što kažu, iako ljudi razumeju pozdrav „dobro jutor” i „dobro veče”. Sama ptica, ustvari, nema ideju šta da kaže, ona samo jednostavno govori na mynah način, i to je sve što zna.

Tako, braćo i sestre, to je Volja Božija da čovek ne bude abnormalan, iako se dešava da ljudi često zastranjuju zbog svojih želja, učenja ili religija. Možete videti dokaz, kada gledate u kuću, gde ima komšija. Uzmite primer prodaju hleba, nešto vrlo jednostavno. Mislite, kako neko obezbeđuje sebi za život. Ako ja radim kao što radi moj komšija, pekar, ja ću imati neki dobitak. Da, možda ćete moći nekako da funckionišete par dana, možda mesec ili dva ili čak nekoliko godina, ali na kraju, vi ćete to napustiti radi nečeg drugoga, jer to nije vaš put, nije u vašoj prirodi, nije vaša sudbina ; vi biste se tako ponašali kao mynah ptica o kojoj smo govorili  ako samo sledite nečiji tuđi put. To je kao kada se koriste izrazi iznenađenja bez spoznaje šta ona znače.

Tako da je jasno, braćo i sestre, da to nije Volja Božija da se ljudi otuđuju od normalnog načina života. Mi vidimo dokaz  Volje Božije preko latihana kejiwaana od Subuda, braćo i sestre. Vi svi  imate to iskustvo da ste trenirani na način potpuno nepoznat vama, po kome vi ne imitirate druge. Možemo videti da se ljudi ponašaju na određene načine kada su sigurni u sebe ili su u nečem kompetentni, a dugi ljudi ih imitiraju, jer misle da je to način kako da privuku dobru sreću i lako dođu do promocije, ako se desi da oni rade u nekoj organizaciji.

Ljudi eventualno shvate da to nije korektan način ponašanja samo imitirati druge. To postaje očigledno kroz latihan kejiwaan od Subuda kada vidimo dokaze, razumemo, postajemo svesni da moramo da nađemo ono što je odgovarajuće našoj pravoj prirodi. Kako to da se desi da neki od vas koji su bili dugo u Subudu ipak prekinu i zaključe da u Subudu nema ništa, ništa u latihanu kejiwaanu i da  Subud  ne ide dalje nego je kao neka vrsta sporta?

I tako, Bapak se nada da ćete biti marljivi. Čitajte Bapakove govore koju su svuda oko vas. On je stalno držao te govore, tako da članovi Subuda mogu da razumeju i znaju, da oni među vama sa jednog mesta mora da budu upoznati sa onim što se dešava na drugim mestima. Na taj način vaše ubeđenje će se povećati, vaša vera će ojačati.

Da nastavimo : preko postojanja latihana kejiwaana od Subuda (Bapak će se vratiti na ovo kasnije), vi ćete biti u stanju da razumete mnogo bolje nego kada se samo nešto objavi bez ikakvog dokaza. To je lako zaboraviti, teško razumeti, i lako dosadi.

Na latihanu kejiwaanu, braćo i sestre,  vaša tela su uvežbavana, vi ste trenirani da vidite vašim fizičkim očima i vašim unutrašnjim očima; da čujete fizičkim i unutrašnjim ušima, a slično je i sa osećanjem mirisa. Fizičko telo i duša su potpuno različiti, braćo i sestere. Ipak duša zahteva fizičko telo sa njegovim organima i skeletom. Bog je stvorio sve kako je potrebno. Kada vidimo svet kako je okrugao, a takođe i druge planete i pun mesec, to je simbol kompletnosti, način na koji čovek misli o svom domu i svim drugim stvarima. Okrugao i kompletan, ne trouglast, tako da ljudi mogu da kreiraju stvari a da ne idu tamo samo i da ne lutaju. Sve treba da ju u redu, normalno, kao instrumenti koji se koriste da se konstruiše kuća. Jasnoća je karakteristika svih mesta, tako da bi ljudi mogli nešto da  izmere, a  da bi se to uradilo neko je našao kako može to da se konstruiše. Tako da mi imamo ovo jednistvo, simbolizovano krugom kao sferom. Sve planete imaju ovaj kružni oblik.

To, naravno, pripada nauci, ali vi ne treba da mislite da su duhovne stvari nešto strano nauci; baš suprotno, Duh je suština nauke. Nemojte da zamišljate da Bog ne razume kako čovek misli ili kako čovek kreira stvari, to jednostavno nije tačno. Bog zna sve šta se dešava jer je Bog Sve - Obuhvatan. Simbol Subuda takođe to prikazuje. Braćo i sestre, ako želimo da sve ovo komentarišemo, kako bismo mogli da odmerimo i izmerimo način na koji čovek uspeva da postane siguran u vezi ovoga, tada ne bi bilo tome kraja. Sve do sadašnjeg vremena, ljudi nisu prestali da debatuju o značenju Boga, bez obzira da li su to hrićanski, islamski ili budistički krugovi – oni još nisu rešili ovaj problem. Ne postoji tačka na  kojoj se može shvatiti Bog; to je kao da tražimo početak kruga, a on  se nastavlja u nedogled, i sve dalje i dalje. Ako, braćo i sestre, uzmemo u obzir Božiju Snagu, koja je nograničena, nije obavezno da o tome mislimo u mnogo detalja.  Ono o čemu treba da mislimo smo mi sami. Mi smo ljudska bića i tu postoji početak i kraj ljudske rase, možemo umreti ili se razboleti, o tome treba da razmišljamo.

Ljudi mogu biti više ili manje obdareni, to je ono što moramo da uzmemo u obzir. Moramo da mislimo kako ljudi mogu da imaju zadovoljavajuća ili nedovoljna iskustva. Kakva je razlika između velikog i malog, o svim tim vrstama poređenja treba misliti. Bog, je nasuprot, večan. Bog je nepromenljiv, ne pretvara se u ovo ili ono. Ne možemo da kažemo ništa o Njegovoj prirodi, samo da postoji. To je nešto van naše mogućnosti da mislimo o tome. Ono o čemu  možemo da mislimo smo mi sami.

Braćo i sestre, ako se sada okrenemo da mislimo na nas same, mi možemo da živimo u ovom svetu zato što jedemo, jer kad ne bismo jeli, mi ne bismo bili u stanju da opstanemo. Kada jedemo, treba da pripremimo sve što nam na ovom svetu treba, a to je tako još od vremena Adamovog kada je on prvi poslat na ovaj svet iz Raja od strane Boga. On prvo nije bio srećan kada je došao na zemlju, braćo i sestre, jer on nije razumeo neophodne uslove za život na ovom svetu. Kada mu je Bog otkrio ono što je bilo potrebno da zna, on je ipak rekao: “Sa tvojom dozvolom, o, Gospodaru, ja se predajem tebi.” Kada ga je Bog poslao dole na zemlju On je odredio uslove za njegovo buduće postojanje. Tako mu je On dao strasti, misli i inteligenciju.

Prema tome jasno je, braćo i sestre, da je Adam mogao da živi i radi na ovom svetu jer ga je Bog snabdeo potrebnim sposobnostima: strastima, mislima i inteligencijom.  I pored toga što ga je Bog snabdeo svim tim sposobnostima, čoveku je još nedostajala fizička forma, bez koje ništa ne bi moglo da se realizuje. Bog je takođe odredio postojanje materijalnih objekata, biljaka i životinja, svaku sa svojom formom. Tako da je nemoguće čoveku da živi na ovom svetu bez neke takve forme kao što je mi imamo. A ni bez životnjske sile koja obezbeđuje suštinu strasti kod čoveka. Bez biljne hrane, bez povrća, hleba i slično, i bez tih raznih fizičkih predmeta, život bi bio nemoguć čoveku.  Svest i strasti ne mogu da funkcionišu bez tih objekata. Čoveku je data svest i strasti da bi mu se omogućilo da transformiše te objekte. Tako da od gvožđa, naprimer,  od određene vrste rude, eventualno postaje moguće, posle obrade, da se stvore takvi objeki kao što su avioni koji služe da nas svuda transportuju. Posle takvih pojmova kao što je brzina, rute i t.d. postalo je moguće da se putuje vazduhom. A kao rezultat toga, Bapak je bio u stanju da leti dovde iz svoje zemlje.

Jasno je da ovakvi objekti imaju ogromnu vrednost, ali bez korišćenja naših misli i strasti, ništa se  od ovoga ne bi ostvarilo. To se sve desilo preko naše mogućnosti da jedemo, zahvaljujući silama kojima nas je obezbedio Bog, pomoću naših misli i inteligencije. Čovek je tako uspeo da razume život. Da li Božiji poklon ide samo tako daleko, da li je to sve što postoji? Naravno da ne. Biće još mnogo toga što će doći, a što ljudi još ne znaju i nisu još izmislili ili otkrili.

Tek su u sadašnje vreme ljudi u stanju da shvate ove mogućnosti. I pre pedeset godina čovek je već imao mozak, predmeti su već postojali, ali kako to da  niko nije stvorio stvari na način kako to radi danas? Zato što sve to zavisi od Boga koji daje mogućnost čoveku da se razvija tako da može da bude zaštićen kada se stara za svoje životne potrebe. Ponekad ipak čovek pogrešno koristi te poklone a koristi ih da bi sebe izdizao, što vodi do poremećaja u svetu kao što je rat. Rat je oblik ljudskog besa dizajniranog za njegovu glorifikaciju. Tako da je jasno, braćo i sestre, da strasti, misli i inteligencija koji služe za dobrobit ljuskog roda, mogu preko lošeg koriščenja da proizvedu suprotan efekat, i da zaprete ljudskom rodu katastrofom, kao što se i desilo sa nuklearnim naoružanjem.

To oružje je opasno da se ostavi, a i opasno je da se uništi, pa onda šta treba da se uradi sa njim?. Ljudi su zaključili  da ono treba da se koristi.

Tako da je u sadašnje vreme čovek ispunjen strahom i zebnjom u vezi stvari koje je on sam stvorio kroz svoju pasiju. Kroz dolazak latihana kejiwaana od Subuda, ipak ima mogućnosti, ima nade (ako je i sam ljudsko biće, Bapak ne može da predviti sa sigurnošću). To je prirodno da ako čovek ne jede, on postaje gladan; ako  ne pije, postaje žedan; ako ostaje neobučen, njemu je ili hladno ili mu je vruće, zavisno od toga da li je izložen vetru ili sunčevim zracima. Mi smo svi pod tim uticajem, nemojte da mislite da Bapaku nikada nije bilo hladno. Desilo se da mu je često jedanput ili dvaput na dan bilo hladno. Bapak, ustvari, prepoznaje slabost ljudskog roda. Ipak čovek je uspešan, on izgleda jak kao gvožđe iz planine, nepovrediv pred bilo kojom vrstom oružja.

Zato, braće i sestre, treba da se trudite najviše što su vaše mogućnsoti, da uz pomoć latihana kejiwaana od  Subuda, vaše navike postepeno promenite i manjkavosti  da korigujete, postajući sve vreme sve bolji i bolji. Stvari koje nismo razumevali i kojih nismo bili svesni, sada će nam postepeno postajati sve jasnije i jasnije. Tako, znači, nisu krivi objekti koji predstavljaju opasnost, već ljudi koji ih koriste. Ovaj sto može da bude pun pištolja i granata, ali ako ih niko ne uzme, nema čega da se plašimo. Ljudi su ti, a ne pištolji, koji predstavljaju opasnost, to su njihove ruke. Ako bi ljudi koji imaju običaj da koriste pištolje mogli da iskuse latihan, kada bi oni onda uzeli pištolj, oni ih ne bi  više pogrešno koristili. Moguće je da je ovo poslednja mogućnost koja je ostala, ako bi ljudi mogli da osete latihan kejiwaan u Subudu, tada ne bi više bilo straha od rata, ni ove opasnosti od uništenja miliona ljudi. Opasnost ne bi više postojala. Od ogromne važnosti, braćo i sestre, je da vi date primer drugim ljudima kako članovi Subuda stvarno izražavaju kvalitete  Susila, Budhi i Dharme.

Susila znači humanost, Budhi inkarnacija (otelovljenje) u okvirima neograničene moći, sile koja funkcioniše u svima vama, Dharma znači davanje stvarne pomoći i ljubavi ljudima. Iako mi možda nismo fizički povezani jedni sa drugima, mi osećano na latihanu kejiwaanu u Subudu da su te osobe koje stoje sa naše desne i leve strane stvarno naša braća. Postoji veza ljudskosti između tih osoba i nas samih.  Ja osećam naklonost za vas i vi to uzvraćate nazad.  To je ono što je važno za nas da imamo i čega da budemo svesni, braćo i sestre: osećanje uzajamnog poštovanja između helpera i članova, između helpera, između predsedavajućeg i helpera, i tako dalje, važan je stvarno bratski odnos. To je ono što mi podrazumevamo pod bratskim ili sestrinskim osećanjem, kod Subuda, to je ono što svi mi tražimo. Mi ne tražimo bogatstvo, mi  ne tražimo samo pare.

Ono što želimo je mir i smirenost, mi želimo druženje i harmoniju u našim životima dok smo na ovom svetu. Na ovaj način postojalo bi osećanje bratstva između Japana i Indonezije, tako da ljudski rod može da postane jedno pred Bogom, kako je sam Bog Jedno. To je naš cilj i sudbina u našem latihanu kejiwaanu u Subudu, to je ono što Bog očekuje od ljudskog roda.

Zato Bapak, iako je već uveliko star preko 80 godina, treba da dođe ovamo iz Indonezije. To je kao jedna odgovornost od koje ne može da se pobegne. U stvarnosti, za starije ljude da idu u daleke zemlje je vrlo veliki napor. Bapak je osećao taj napor dok je bio u Sidneju i teško je disao, bio je kratkog daha. Ali ja sam se podsećao da je Bog Svemoguć. Ako je to Njegova Volja tada ću ja putovati oko sveta, i sigurno ću biti u stanju da to radim. Tada bi teškoće disanja nestale. Bapak nije neka vrsta mađioničara koji ima moć da se oslobodi svega neprijatnog – on je samo jedan čovek sa verom u Boga.

Svrha latihana kejiwaana od Subuda nije samo da nam da mir i harmoniju, osećanje naklonjenosti prema ljudima i uzvraćanje istog od njih. On je isto neophodan da bi se iskorenilo sve što nam smeta i  što nas čini nesrećnima, kao što je bolest. Ljudi treba da osete bolest, to je prirodno stanje. Čovek koji se nikada ne bi razboleo bio bi abnormalan i defektan – tako da mi treba da upoznamo šta je to bolest. Ipak, kada se razbolimo, mi možemo da pitamo Boga da nam pomogne, do ukloni našu nemoć i zaštiti nas od bolesti. Sa druge strane, ako mi nikada ne bismo osetili bilo koju bolest, mi bismo mogli  lako da počnemo da osećamo kako niko nije važan, nego samo mi sami To je nužno za nas da upoznamo bolest, ali ne da obolimo od ozbiljne bolesti, već da se  osećamo danas bolesni, ali da smo sutra ponovo zdravi, pa možda ponovo bolesni i sledećeg dana izlečeni, da smo  u stanju tog prelaska i kretanja.

Braćo i sestre, jasno je da su Bog i njegova Moć prisutni u univerzumu koji je On stvorio i da ovu zemlju naseljava ljudski rod. Jasno je da su Bog i Njegova Moć prisutni u svima vama; kako unutra tako i spolja.  Bog je isto u Raju kao i na zemlji, ovaj svet nije bez Božije Moći. Vaša je velika sreća da ste primili latihan kejiwaan u Subudu, poklon koji nam dozvoljava da osećamo razliku između pokreta uslovljenih željama i onih kojima je izvor u duši, koji potiču od Snage Svemogućeg Boga. Zato Bapak preporučuje, braćo i sestre, da ne treba da budete neodlučni i uplašeni i da shvatite praksu takve preporuke kao što vam je Bapak dao, u vezi preduzetništva. Takva preduzetništva su ljudske aktivnosti dizajnirane da pomognu da nas održe, da nam omoguće da nam garantuju zadovoljenje naših dnevnih potreba na ovom svetu kao običnim ljudima. Ne nadajte se prednostima od latihana kejiwaana od Subuda, na način na koji vi računate zemaljske stvari.

Ako želite da dobijete prednost na ovom svetu, iskoristite u potpunosti vaše organe i kapacitete, vašu svest i želje; to su, u stvari, uslovi za vaš život ovde. U tim stvarima vi ćete biti u stanju da imate dobar život na ovom svetu, vi sami i vaši potomci, ili vaše porodice. Zato Bapak stalno preporučuje da ne treba da se povlačite i zanemarujete vaše praktikovanje. Kako je Bapak ranije rekao, svi predmeti – kao što je garderoba i slično, sve vrste hrane, od bilo koje biljke – sve stvari možete  da posedujete i da koristite za vaš život, ako radite za njih. Vi ne smete da samo sedite i ne radite ništa, to nije dozvoljeno! Jasno, braćo i sestre, vi imate dve vrste odgovornosti: to  su vaše molitve i služenje Bogu, u saglasnosti  sa Njegovim direktivama i vođstvom, kao što je rađeno  na latihanu kejiwaanu u Subudu; druga obaveza  se tiče svesti, tako da je vi koristite, razvijete i sprečite da atrofira. Nemojte da dozvolite da vaša svest postane odvojena od vaših dnevnih aktivnosti kao ljudskog bića, već uradite ono što je neophodo.

Kroz rad preduzetništva, braćo i sestre, i korišćenje svesti i želja, vi ćete uvek biti prekriveni i okruženi  Moći  Svemogućeg Boga, Koji će biti vaš pravi Učitelj.

 Braćo i sestre, Bapak će sada da izvrši nekoliko testiranja sa vama, a još detaljnije će uraditi na završnoj večeri. Ako sada to uradimo, nećemo imati dovoljno vremena za sve.

(Testiranje)

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač