Govor članovima

Priča o čovekovom životu
Treći govor na Sedmom svetskom kongresu
Anugraha
14. avgust 1983. godine

Početna strana Sadržaj Pretraživač

Iz „Napolje u svetu”, Govor koji je održao Bapak na Sedmom svetskom kongresu Subuda.
Publikovano od Subud Publications International.
Pravo kopiranja 1984. Muhammad Subuh Sumohadiwidjojo
Kod broj: 83 LON 18
Samo za članove Subuda

Braćo i sestre, danas je nedelja, dan odmora i zvanični praznik za kancelarije i njihove radnike kao i za škole. Kako je Bapak ovde, gde prisustvuje ovom Internacionalnom Kongresu, Bapak će iskoristiti ovu priliku da vam da neka razjašnjenja u vezi čovekovih potreba.

Braćo i sestre, za vas je vrlo važno, kao ljudskim bićima, da čujete i shvatite istoriju ljudskog života. Braćo i sestre, to je Božija Volja da čovek treba da nastani ovaj svet. Stvarno, čovek je taj koji je dao svetu njegovo ime. Bog je stvorio čoveka na ovom svetu, tako da je prirodno da se traži od njega da pazi na ovaj svet najbolje što je moguće. Bog nije stvorio samo čoveka; on je takođe stvorio i sve šta mu je potrebno za njegov život: materijalne stvari, na primer, biljke, životinje i druga živa bića. Tako, da je to Božija Volja da čovek bude opremljen sa svim što mu je potrebno kako bi bio u stanju da živi na ovome svetu. Takođe je Božija Volja, braćo i sestre, da čovek treba da bude kompletan kao ljudsko biće, sa svim svojim fizičkim organima, koje vi imate i da njegovo fizičko telo treba da poseduje jedno srce i svest. Srce i svest koji su u vašem telu mogu samo da funkcionišu kada su pridruženi i ispunjeni životnim silama, materijalnom (roh rewani) biljnom (roh nabati), i životinjskom (roh khewani) životnom silom, i onom od čovekovog fizičkog tela, ljudskom (roh jasmani) životnom silom. Uz to, čovek je snabdeven iznutra i spolja sa roh rahmani i rabbani životnim silama.

To je Volja Svemogućeg Boga da stvori ovo sve tako da Njegova kreacija može da ima i način da testira sebe kao i opseg i veličinu svoje snage. Iz tog razloga Bapak uvek kaže da sada kada ste primili ovaj latihan kejiwaan (mala deca ne treba da obraćaju pažnju na ovo) vi takođe bi trebalo da sebe testirate da spoznate snagu i obim ovog Božijeg poklona u vama. Zato je pogrešno ako to ne radite. Pogrešno je da skrećete od normalnog ponašanja. Na primer, ako vi odete i izolujete se na planini i pustite da vam izraste neuredna brada i ne jedete i ne pijete ništa osim onoga što vam neko donese, i živite kao pustinjak i ne želite da se venčate, to nije Božija Volja. Čovek treba da se venča, i čovek nije usamljen u tome: meterija, biljke, i životinje takođe se venčavaju. Ako se muškarac i žena ne bi venčavali, ovaj svet bi bio prazan, ljudska bića ne bi više postojala, i tada ne bi bilo više svrhe u Božijem stvaranju ovoga sveta sa svim svojim sadržajem. Jer Bog je stvorio čoveka kompletnog na ovome svetu sa svime što mu je potrebno, i Njegova je Volja da čovek treba da reprodukuje svoju vrstu i da ima potomke. Iz ovog razloga po pričama proroka, Božija je želja da prva ljudska bića, Adam i Eva dođu na zemlju.

Priča kaže da Adam pre nego što je poslat na zemlju, još je bio u blaženstvu raja: bez da je morao da jede, on je uvek osećao zadovoljstvo, bez da je morao da traži uživanje, on je uvek bio srećan. On nije trebao da traži bilo šta, jer sve je već tamo postojalo. Priča kaže da kada je Adam trebao da se spusti na ovaj svet, on je plakao, jer je osetio da će morati da traži stvari i čini napor da ih pronađe; on je već razumeo da će na ovom svetu morati da obezbedi sam sve za svoje potrebe. Ali Bog je Svemoguć. Bog je Sve - Znajući, On zna sve šta će se desiti. Tako je Bog rekao Adamu:

„Adame, ti moraš da se spustiš na zemlju, i ja ću ti dati druga kao što si ti – jednog od tvoje vrste, samo ne muškarca, nego ženu. Ti ćeš biti izuzetno srećan tamo sa drugim ljudskim bićem koje će biti tvoja žena. A Adam je dogovorio:

„Vrlo dobro, ja ću slušati tvoje zapovesti, O Bože, ali imam jedno pitanje: da li ću biti ostavljen da večno živim na zemlji?“

„Ne”, Bog je odgovorio, „ti ćeš se vratiti k meni. Zato, pored toga što ti dajem sve što ti je potrebno za tvoj život, Ja ti takođe dajem i način, jedne lestvice, tako da možeš da se vratiš u svoj prvobitni svet“.

Tako je Adam poslat dole. Pre nego što je poslat dole, on je plakao i bio je duboko potresen. I nakon toga kada je sišao na Zemlju, on je još više plakao i žalio se:

„Znači, ovakav je osećaj biti na zemlji! Ponekada je toplo, nekada hladno. Tu je izuzetno neprijatno! I on je pitao: „O, Bože, da li ću se ja uvek osećati ovako? Ako će biti kao što je sada, zar nije bolje da se odmah vratim nazad u raj?“

A Bag mu je rekao: „Ti ćeš uskoro biti srećan na ovom svetu i zadovoljan i posle određenog vremena, ti ćeš poželeti da nastaviš večno da živiš ovde, tako da kada te Ja budem pozvao, ti ćeš mi odgovoriti: „Oh, ne! Molim te, Bože, ostavi me još malo ovde da živim!”

Zato, braćo i sestre, pre nego što ste se rodili na ovom svetu, vi ste se osećali srećni i zadovoljni. Zašto? Zato što vam je sve bilo obezbeđeno. Ali jednom, kada ste na ovome svetu, i posebno nakon toga što dobijete verenika, vi osećate da želite da živite bar dok ne budete stari najmanje sto godina. Ako imate dobar položaj na ovom svetu, na primer, kao doktor ili inženjer – vi još manje volite da umrete; čak i kada ste bolesni, vi se molite: „O, Bože, ja ne marim što sam bolestan, ali molim te, nemoj da dopustiš da umrem?” Tako da su stvari obrnute, braćo i sestre. Pre nego što ste živeli na ovome svetu, vi ste se osećali srećno; i kada ste došli na ovaj svet, vi ste osetili njegovu gorčinu, ali tada, ako ste ipak srećni u životu, vi ne želite da umrete. Ipak, braćo i sestre, čoveku su dati znaci na dlanovima obe ruke, slovo „M”. Na indonežanskom, to glasi : Manusia Mesti Mati, čovek mora umreti.

Očigledno je, braćo i sestre, bez obzira koliko ste postali jaki i uticajni, na kraju vi morate da umrete. I kada umrete, braćo i sestre, vi ne možete da ponesete ono što posedujete na drugi svet. Vi ćete se vratiti kako ste provobitno došli: goli ste se rodili, i goli ćete i umreti. To je jedna opomena čoveku. Bez obzira koliko je moćan postao, tako da može da pravi avione i sve vrste izuma – čak i u starim vremenima, faraon je mislio da je Bog – i na kraju je i on morao da umre. Faraon je umro. Sam Adam je umro. Proroci Avram, Mojsije, Isus i Muhammad, svi su umrli.

Braćo i sestre, priča nam kaže da su oboje, Adam i Eva, razumeli značenja svojih života, ipak, Bog još uvek daje znake da podseti čoveka da ga je Bog stvorio, a da ga Bog nije stvorio on ne bi postojao na ovome svetu. Jedan od tih znakova je da kada žena očekuje dete, dete u njoj se oseća kao da je u raju. Ispunjeno i hranjeno preko tela i krvi svoje majke, njemu ništa nije potrebno. Njegova majka mu sve daje, a njegov otac obezbeđuje sve za njihove životne potrebe. Beba samo treba da jede i pije u majčinom stomaku. To stanje blaženstva je analogno Adamovom stanju kada je još bio u raju. Za dete koje je još u majčinom stomaku, iako još nema glasa, ono može da čuje, miriše, vidi i oseća kakav je Bog i Njegova snaga. Tako da pored Adama, za kojeg se kaže da je bio prvo ljudsko biće, koje je znalo Svemogućeg Boga, takođe to znaju i bebe koje su u majčinom stomaku. Zato, u pričama o prorocima, priča se da pre nego što se Isus rodio, on je mogao da govori iz stomaka svoje majke. On je, priča se, pokazao svojoj majci put, tako da je ona mogla da izbegne bilo koga kome se ona nije sviđala.

Tako da, braćo i sestre, vi znate Boga od kada ste bili u stomaku vaše majke. Kada ste se rodili, vi ste plakali i jaukali ne samo zato što ste iznenada osetili šok zbog spoljnjeg vazduha, već zato što sve na šta ste se navikli da vidite i osećate dok ste bili u majčinom stomaku, iznenada je nestalo. Tada počinjete polagano da gledate oko sebe sve dok niste u stanju da prepoznate razne oblike – oblake, na primer i zvuk i miris i celokupno osećanje ovoga sveta. Postepeno počinjete da se približavate sve bliže atmosferi ovoga sveta a bivate sve dalje i dalje od kejiwaana. Ipak, vi ste svi bili dobro upoznati sa kejiwaanom kada ste bili u stomaku vaše majke. Bog daje čoveku ovaj znak da ga podseti na Snagu Svemogućeg Boga, Koji ga je stvorio. Tako, nakon toga što ste rođeni, kako dani, nedelje, meseci i godine prolaze, vi počinjete da razlikujete razne obilike i da osećate ukus hrane ovoga sveta, i postajete sve više i više udaljeni od vašeg osećanja kejiwaana, sve dok postepeno ono ne izbledi. To je još jače nakon toga što ste zatrpani studijama, i vaše srce i svest počinju da budu upoznati sa potrebama života. Kako vi napredujete kroz školu, vi učite da postanete sve više i više upoznati sa ovim svetom, i postajete sve dalje od kejiwaana. Zato nije iznenađujuće da ima ljudi koji ne priznaju postojanje Boga; oni ne mogu više da osećaju kakvo će biti čovekovo stanje posle ovoga života. Jer, na kejiwaanu nema ničeg da se uporedi sa formama ovoga sveta, gde, na primer, mi možemo da vidimo ove zgrade, možemo da vidimo crveno, belo i plavo i ceo spektar boja i sve stvari koje već obično vidimo.

Šta više, danas se čovekove potrebe svo vreme povećavaju, i Bog stalno voli čoveka i daje mu sve, bilo šta da želi. Tako je čovek stvorio, na primer, avione koji mogu da vas odvedu do Amerike ili iz Indonezije u samo nekoliko časova. Takav je progres ljudske svesti uz milost Svemogućeg Boga, da čovek nema želju da umre, i moli se:

„O, Bože, molim te daj mi dug život, tako da mogu da radim ono u čemu uživam!” To je neko ko je bogat. Međutim, neko ko je siromašan moli:

„O Bože,molim te, stani. Dozvoli mi da brzo umrem. Kakva je korist da živim na ovaj način?”

Tako je čovek vrlo komplikovan i teško dokučiv. Ako bi se stvari dobro odvijale, on ne bi želeo da umre, a dok bi stvari postale teške, on bi tražio da umre. Ako bi Bog bio kao čovek, on bi se brzo predao, jer je to srvarno vrlo teško služiti čoveka i njegovu ćud. A mi govorimo samo o ljudskim bićima, braćo i sestre; još nismo spomenuli ostala Božija stvorenja. Ipak, Božije vođenje čoveka je konstantno. Tako da, braćo i sestre, vi svi poznajete svoju dušu i Svemogućeg Boga i Njegovu Snagu dok ste još bili u majčinom stomaku, čak i ako vaša majka nije bila član Subuda. Tada, kasnije, dođe vreme, braćo i sestre, kada vam je data neočekivana prilika, jedno otkrovenje (wahyu) od neprocenjive vrednosti, kada ste bili otvoreni. Vi tada osećate: „Šta je to unutar mene? Zašto ja to osećam?“ Ono šta vi osećate u stvari je ono što Bapak zove život unutar života. Jasno, da to nije nešto novo, jer vi ste to već osetili pre nego što ste se rodili. Tako da je sasvim u redu za malu decu da čuju ovo, zato što oni znaju za ovo od pre, kada su bili u stomaku i još odvojeni od uticaja ovoga sveta. Posle vašeg otvaranja, dok primate latihan kejiwaan, vi se možda pitate: „To je čudno, moje ruke! Ja se obično ne pokrećem ovako! Ja govorim „Allah, Allah”, a ja obično ne govorim „Allah”!” To nije nešto novo. To vas Svemogući Bog podseća na Svoju Moć.

To je čovekova istorija. Sve ovo je spomenuto u religijama, tako da to nije nešto novo. To je netačno kad se kaže da je Subud nešto novo. Ono što je novo je da čovek može to da primi, ali u stvari, to je postojalo od pre nego što se čovek rodio, kako je Bapak baš rekao, još od Adama. Iz tog razloga, Adam je simbolisan kao potpuno nag, kao jedna novorođena beba. Ni jedna beba se još nije rodila da je nosila kravatu ili pantalone ili bilo koji drugi deo odeće. Dete dolazi na ovaj svet golo, i vraća se golo kada umre. Ah, sada je jasno da je ovo čovekova istorija. Koji je efekat nafsu na čoveka? Uticaj nafsu, braćo i sestre, nastaje od materijalne, biljne, životinjske i ljudske životne sile. Nafsu znači volja ili želja. Znači, da li materijalni objekti imaju neku volju? Priroda materijalnih objekata je takva da su oni beživotni; oni se ne pokreću osim ako su pokrenuti, kao ovaj mikorfon... Ali ti objekti su vrlo bliski čovekovom srcu, zato što su naprevljeni čovekovim srcem. Dokaz za ovo je da ako nešto napravite, recimo pečene banane ili meko kuvano jaje, ili pečeno jaje, a neko vam se ruga i kaže:

„Hej, ta pečena banana je kao đon od cipele!” ili „Da li je to trebalo da bude jedno kokošije jaje? Ono je više kao kravlje!“ ili neke reči u tom smislu, vi ćete se osećati povređeno i besno. Tako, braćo i sestre, bilo šta da uradite, to ulazi u vaše srce, zato što je to vaše srce učinilo. Slično je kada jedno ljudsko biće ocrni drugu osobu, rečima: „Hej ti! Ti prljavi nitkove! Ti nemaš nijednu pristojnu garderobu i stalno pozajmljuješ i moljakaš. Odlazi! Nemoj više da mi smetaš. Zašto ne možeš da živiš kao drugi ljudi?” Zato proroci kažu: „Ako kritikuješ druga ljudska bića, to znači da kritikuješ Božiju Veličinu. Jer ta osoba je stvorena isto kao što si i ti stvoren.”

Braćo i sestre, u religiji je zabranjeno da se oseća netrpeljivost prema bilo kome ili da preziremo bilo koga. I pored toga, braćo i sestre, danas na svetu, stvarno vrlo religiozni ljudi, čak oni iz iste religije, ponekad mrze jedno drugo, ne samo na pola, već sto posto, kao što se desilo u Iraku i Iranu. Ko je mogao da zamisli da to može da se desi između ljudi iste nacije? Zašto se to desilo? Zato što su oni pod uticajem nafsu. Tako da nafsu, braćo i sestre, nastaje iz samog čovekovog srca, otelotvoreno kao materijalni objekat nejgovih dela i preko njih recipročno utiče na čovekovo srce. Taj uticaj je dostigao takav nivo, da čovek samo poznaje drugu formu života kao što zna materijalni objekat. Sada, ako su materijalni objekti postavljeni blizu jedno drugoga, oni ne mogu da se ujedine ili dostignu harmoniju, jer su oni nesvesni jedno drugog. To je priroda satanske sile. One vas ne razumeju, niti one razumeju ko im je prijatelj. To je u satanskoj prirodi da bilo ko da pobedi, potpuno pobeđuje i bilo ko da izgubi je potpuno izgubio. To objašnjava zašto ljudi koji žele da služe Boga optužuju satansku silu i pokušavaju da je se odreknu. Oni ne uspevaju da shvate da odelo koje oni nose je takođe satansko. Da, Bapakovo lepo odelo i kravata su satanski, braćo i sestre jer su oni takođe materijalni objekti.

Ali, ako materijalni objekti ne bi postojali, čovekov život bi bio vrlo prazan. Čovek nije vo, on nema rogove, ne može da grize, njegovi zubi nisu oštri kao tigrovi; on ne može da grebe, on nema kandže kao tigar; on ne može da podigne ogroman teret kao slon. Tako da je čovek jedno od slabijih stvorenja. Ali, braćo i sestre, materijalni objekti nemaju intelekt, niti to poseduju biljke ili životinje. Čak i ako gorile i ostali majmuni poseduju svest koja je na neki način slična onoj kod ljudskih bića, oni nemaju budhi ili sposobnost rasuđivanja. Samo čovek to poseduje. Čovek poseduje svest i budhi, tako da on može da stvori vozilo kao što su kola, i opasna oružja. I pored svega, on nije zadovoljan samo nekim starim autom, on voli da ima najbolji – ovde u Engleskoj to je Rolls Royce! Gde postoji životinja koja može da stvori jedan Rolls Royce? Nijedna ne može, naravno. Čak i najpleminitija životinja, konj, najbolji je još uvek samo kao jedan konj. On nikako ne može da bude kao čovek i da stvori nešto neverovatno, moćne stvari, kao što su nuklearna postrojenja i atomske bombe.

Tako da Bog stvarno prati čovekovu volju. Ipak, ako bi čovekova volja bila ekstremno ispunjavana, on bi tražio da može da stvori jedan svoj lični svet, ne samo materijalne objekte, već jedan celokupni svet samo za eksclusivno korištenje za svoju decu, nećake, bratiće i unuke. Takva je čovekova pohlepa! I to sve nastaje od životnih sila. Tako, ako vi želite da imate dobro srce, srce koje je prijateljsko i bratsko, družite se sa ljudima koji imaju takvo srce. Ali ako ste vi nekako više nastrojeni da lupate ljude, pridružite se društvu bandita. Čovek je permanentno pod uticajem životnih sila koje su ispod njega, uključujući i ljudsku životnu silu. Zato nije iznenađujuće ako ljudi koji stvarno žele da se mole Bogu i da razumeju životnu silu odlaze na planinu ili neku obalu mora, odričući se hrane i spavanja, odbijajući da se druže sa drugim ljudima, i čak forsirajući sebe u celebesi (neženstvo). Oni nemaju ženu, niti žele da se ožene, jer, oni kažu, žena donosi probleme i svađu. Tako se kaže da je supruga jedan neprijatelj ispod jorgana. Ali nemojte da vas dotakne ovo shvatanje, jer bi bilo tužno ako bi deca dobijala pogrešne ideje. Supruga je životni partner. Muškarac bez žene je kao muškarac koji je osakaćen.

Jasno je da je za muškarca vrlo važno i potrebno da ima ženu i za ženu da ima muža, kako bi bili kompletni. I ako vi imate muža ili ženu, ali još nemate decu, vi niste, u stvari, još kompletni, ali ja ne želim da vas forsiram da imate decu, tako da počnete da idete tamo amo u potrazi za jednim! Nemojte da budete takvi! Ali u stvarnosti dete kompletira ono što se zove triniti: autoritet – osećanje – realnost, sveta trojka, kako ljudi u Indiji kažu.

Braćo i sestre, religije su pune učenja koja se ne nalaze samo u hiljadama, već literalno u milionima knjiga, tako da čitaocu one mogu da dosade. Braćo i sestre, uticaji koji nastaju od materijalne, biljne, životinjske i ljudske sile reflektuju se u etapama ljudskog života. Materijalna sila uvek obuhvata i utiče na malu decu. Iz tog razloga mala deca vole igračke i još ne znaju kako da kooperiraju jedno sa drugim. Oni često grebu i tuku jedno drugo, zbog uticaja meterijalnih sila. Drugi aspekt tog materijalnog uticaja može da se vidi u njihovom nedostatku bilo kojeg osećanja šta je to važno ili potrebno. Sve dok su tu igračke, oni su srećni. Oni samo vole da se igraju sa objektima. Oni ne shvataju da je nož oštar, oni ga ščepaju i drže. To je greška roditelja koji su nedovoljno brižljivi i ostavljaju ih na dohvat dece. Čovekov život je uvek udružen sa zdravim razumom koji mu daje indikacije za njegov život, ako je on dovoljno pažljiv. Nakon toga, deca prolaze kroz fazu kada na njih deluje uticaj bilja ( nabatiah ), i ona počinju da jedu i jedu, a imaju ogromno zadovoljstvo da jedu. Može se reči da oni jedu kao vodeni bivoli, ali njihov rad je samo sporadičan. Ako bi oni mogli, oni bi samo jeli čitav dan! Ipak, njima je potrebna sva dodatna hranljivost kako bi obezbedili svoj zdravi razvitak.

Nakon toga, deca prolaze kroz jednu životinjsku fazu (khaiwaniah) u svom razvoju, i dečaci počinju da osećaju zadovoljstvo da gledaju devojčice, a devojčice počinju da uživaju da gledaju dečake. Dok oni prolaze kroz ovu fazu, ...kako se ona naziva na engleskom? Ah, da, puberty, vi treba da ih pazite, braćo i sestre. U stvari, u tim godinama, polovima ne bi trebalo da se dozvoli da se mešaju bez diskriminacije, zato što deca nisu sva jednaka. Dok neka imaju dobar karakter, neka nemaju, tako da oni eksperimentišu i dodiruju jedno drugo sve dok se eventualno nešto ne dogodi. Ostvaljeno je na roditeljima da budu predostrožni.

Sledeća faza je kada dobijaju kapacitet za studiranje. To objašnjava zašto Bapak kaže da deca mogu samo da budu otvorena nakon što su dostigla 17 godina, ne da je to obavezno, ili zvanični uslov, ali ovo odgovara dečijoj fazi u razivtku. Granica u godinama bi trebalo da bude 18, ali Bapak sada smanjuje to za jednu godinu, na 17 i više. Ako bi se još više smanjilo, kako je Bapak objasnio, deca bi radila latihan ne zato što je to važno za njihove živote, već zato što uživaju u tome, kako oni još prolaze kroz fazu srca i zadovoljstva. Bapak se zato nada, braćo i sestre, da kada deca traže da budu otvorena, da će im njihovi roditelji reći da čekaju sve do svojih 17 godina, jer ako njihovi roditelji već rade latihan kejiwaan od Subuda, on ide automatski i na decu. Otvaranje u njihovom slučaju je samo jedna formalnost. Tako da roditelji treba da objasne svojoj deci:

„Studiraj stvarno vredno, tako da postaneš pametan i da imaš neku specijalizaciju u životu.”

Kasnije, oni će spontano primiti ono što su njihovi roditelji primili: latihan kejiwaan od Subuda.

Dokaz ovoga, braćo i sestre, je osoba kao što je Indra. Indra nije nikada bila otvorena, ona je jednostavno jednog dana počela da radi latihan. Pitajte je i ona će vam reći. Muti takođe nije nikada bila otvorena. Pitajte je. One su počele da primaju spontano latihan jer su one deca Subud roditelja. Da dam dalja objašnjenja, Rahayu je Bapakova ćerka, ali Bapak je nikada nije otvorio. Ona je jednostavno bila u stanju da primi. I isto je bilo i sa Harjonom. Tako, braćo i sestre, nemojte da previše intenzivno osećate ovo, nemojte da mislite da je ovo nešto vrlo specijalno; biti blizu Božije snage ili primati od Boga je nešto vrlo prirodno.

Iz tog razloga vas Bapak konstantno podstiče da se baviše enterprajzom (preduzetništvom). U prošlosti, braćo i sestre, ako je neko želeo da sebe trenira u kejiwaanu, on bi se kompletno izolovao od svetovnih stvari. Ali sada to nije Božija volja, nama nije više dozvoljeno da se izolujemo. Potrebno je stalno da se praktikuje, kako bi se eventualno život unutrašnjeg osećanja ukomponovao sa dušom i grubim fizičkim telom, i onda kasnije, kada dođe vreme za vas da umrete, da možete stvarno da ostavite uticaj sveta i da uđete u sferu kojiwaana i da se vratite onom kao što ste bili u majčinom stomaku, i kao što je bio Adam dok je bio u raju. To je značenje reči: „ Raj leži ispod nogu vaše majke”, što u stvari znači „u stomaku vaše majke.”

Ovo je kraj Bapakovog današnjeg govora, braćo i sestre. Ovo je dosta specijalan govor, jer je namenjem maloj deci koja još plaču, i odraslima isto kao i mladima. Iz tog razloga Bapak je odredio da vam ispriča priču o čovekovom životu.