 |
|
Prevod Josephine Bačikin, lekturisano od Slavice Čelar
Iz male knjige
#5 iz
nove serije iz prethodno neobjavljenih Bapakovih govora.
Pravo
kopiranja
1988 Muhammad Subuh Sumohadiwidjojo
Publikovano
od
Subud Publications International Ltd.
Kod broj:
85 CDK 1
Samo za članove Subuda
Braćo i sestre, ja, Bapak Muhammad Subuh, kao lider ili otac svetske duhovne organizacije zvane Subud, dobio sam molbu da dam neki savet bračnom paru. Prema onome što su mi rekli, oni su već venčani na materijalnoj – ili civilnoj – ceremoniji, tako da se može smatrati da su oni već zvanično venčani. Međutim, kao ljudi koji poseduju svoju nacionalnost i zemlju sa jednom religijom, oni nisu još ispunili uslove koje zahteva ta zemlja. Tako da su oni još uvek kao u poluvenčanom stanju; jedno civilno venčenje ispunjava samo zahteve materijalnog venčanja, ne i duhovnog. Kako je duhovno venčanje bazirano na religiji, oni nisu još venčani prema religijskim zahtevima. Braćo i sestre, ovo je Bapakovo objašnjenje, i dajući vam ovo objašnjenje vi možete da smatrate da takođe Bapak daje savet poluvenčanima, da njihov brak treba da bude još potvrđen i religioznom ceremonijom ili regulativom njihove zemlje, jer mi koji živimo na ovom svetu vezani smo zakonima svoje zemlje kao i zakonima svoje religije.
Sada će vam Bapak govoriti u vezi braka. Brak, braćo i sestre, je nešto što je određeno od Jednog Svemogućeg Boga, što znači da ljudski rod i druga stvorenja, sva stvorenja Božija, moraju da imaju svoj par. Rajska ptica se ne pari sa kokoškama; stvarno, svaka ptica se pari sa svojom vrstom; to se isto odnosi i na životinje. Jasno je, braćo i sestre, da je brak određen od Svemogućeg Boga jer u stvarnosti, brak je ono što ojačava dušu, i što će doneti razvitak duše i plod braka, to jest, decu. Zato je Bog odredio da Njegova stvorenja treba da imaj svoj par i da stvaraju svoje potomke. Međutim, ljudska bića, braćo i sestre, dobila su ili imaju priliku da izražavaju svoju ličnu volju da li će ili ne da prate zapovesti Svemogućeg Boga, što je potreba da legalizuju i kompletiraju brak i stvarno to da učine ozbiljno, tako bi on mogao da čini duhovnu vezu između muškarca i žene.
Braćo i sestre, Bapak kaže da kompletiranje i izvršavanje braka ima dupli okvir. Jedan je materijalni okvir, koji je osvedočen civilnim vlastima i upisan u njihove spise. Brak takođe može da bude osvedočen i duhovno, tako da tu postoji jedna stvarna duhovna veza između muškaraca i žene, na šta se Bapak baš sada obratio. Ako je to tako, braćo i sestre, onda ne bi nikada trebalo da se zanemari bilo koji od ova dva aspekta. Ljudska bića mogu da urede te stvari sama za sebe, kao kada odlučuju da promene kuću, ili da li je ona okrenuta prema istoku ili zapadu; ali sve je to nešto što je urađeno od strane ljudskih bića. U stvari, nije stvarno od bitnog uticaja u kom pravcu vi gledate; ono što je važno je da gledate prema samom sebi. To je zato što Snaga Božija obuhvata ceo univerzum, kao i sva Njegova stvorenja; bilo gde da su ona, tamo je prisutan i Bog. To je zato što Bog postoji pre bilo čega što je postojalo a na islamskom se kaže, "Huwal awal, huwal achir, huwal batin, huwal lahir". ( Pre svega, posle svega, u svemu, van svega). Svuda, kako unutra tako i spolja, prisutna je snaga Božija. U davna vremena, bilo je dovoljno kada bi oba partnera koji se venčavaju imala isto mišljenje i da vole jedno drugo, i ako bi se i roditelji od obe strane složili za taj brak. Tako da održavanje civilne ceremonije ili venčanja u mestu molitve, bilo kojoj religiji da oni pripadaju, je nešto što je organizovano i urađeno od strane samih ljudskih bića. Ovo je malo objašnjenje u vezi braka. Takođe treba da se uzmu u obzir i rezultati braka, braćo i sestre. Stvarno, sve to je već regulisano i diskutovano u religijama, kako u islamu tako i u hrišćanstvu, gde se u obe kaže da jednom venčani – jednom kada je žena postala supruga, a muškarac njen muž – oni ovo moraju stvarno da prihvate kako iznutra tako i spolja. Oni moraju tako da rade stvarno iskreno, jer ako to ne rade iskreno, oni bi grešili sami protiv sebe. Takođe, braćo i sestre, brak nije radi postizanje zadovoljstva, ne; brak je put koji u stvarnosti čini život ili srećnim ili nesrećnim. Tako je rečeno da jedan stvarno harmoničan brak, koji stvarno ujedinjuje duše isto kao i srca jednog para, doneće dobrobit i sreću u životu.
Brak nije kao nešto što kupite i što vas čini zadovoljnim dok je to još sveže zato što je novo, a kada ono postepeno postaje sve starije, ono vas zadovoljava sve manje i manje. Ljudsko zadovoljstvo u materijalnim stvarima nije kao zadovoljovstvo jedne osobe sa drugom. Za ljudska bića, zadovoljstvo jednog u drugome je u braku. Plod braka koji je stvarno duhovan isto kao i materijalan, kako iznutra tako i spolja, doneće sreću u životu. Istorija ljudskog roda kaže nam da je stvarno tako, a isto je zapisano i u svetim knjigama. Iz ovog razloga Bapak se ne slaže sto posto za brak između R. i R., ali ostavlja to njima, jer da li je brak srećan ili ne, to je ono što će oni osetiti i učiniti ga takvim. Zato kodrat, zakon od Boga, nije stvarno uključen; ono što je uključeno je njihov irodat, njihova želja; kodrat dolazi samo od Jednog Svemoguće Boga. Tako ako se kasnije stvari pogoršaju, to je vaša lična greška, a ako sve bude dobro i srećno, to je isto vaša lična dobrobit. Tako je Bog sve obezbedio šta ljudskim bićim treba, kao i za R. i R. Kako vam je sve to dato i kako ste vi voljno prihvatili da živite na ovom svetu - pravila koja su ljudi stvorili sami za sebe – vi treba da imate hrabrosti da prihvatite kao i odgovornost u svemu ovome. Bog neće okriviti ili kazniti ljude koji čine greške i koji se pogrešno ponašaju; to su sami ljudi koji kažnjavaju ljude, da, koji sami sebe kažnjavaju. Stvarnost je da je ovaj svet postao onakav kakav je sada zbog samih ljudskih bića. Svemogući Bog im je dao sve što žele, tako da oni mogu čak da čine stvari van svojih očekivanja i van svojih imaginacija, kao što je oružje koje može da ubije hiljade ljudi, ili možda milione. Bog je dao Svoj blagoslov ljudskim bićima iz kojeg razloga? Ljudska bića su stvorena od Jednog Svemogućeg Boga, i tako bilo šta da ona stvore ili čine je, naravno, voljom onih koji to stvaraju ili to čine. Vi ne smete da mislite da Bog jednostavno samo ostavlja ljudska bića da čine te stvari, ne; iz tog razloga religije govore o onome što se zove kažnjavanje, i o onome što se zove raj i pakao. Tako u stvaranju ljudskih bića Bog želi da ona ostanu stvarno ljudska, kao ljudska bića sa stvarno ljudskim statusom, drugačijim od ostalih stvorenja. Vi bi trebalo da prihvatite ova objašnjenja koja su data od nekoga koji voli one koji to slušaju; Bapak vas uvek neprekidno voli ... Zato bi bilo dobro za R. i R. da obave religioznu ceremoniju kada se vrate u svoju zemlu, gde bi bilo više vremena da se uradi ono što je ovde spomenuto nekoliko puta: da se venčaju po svojoj religiji, tako da kompletiraju svoje venčanje kako na ovome svetu tako i na sledećem. Kako su oni hrišćani, najbolje je da imaju hrišćansko venčanje, možda sledeće godine ili za dve godine. To može da bude i za tri godine; nije prekasno, sve dok se ne setite da to učinite kako biste ispunili uslove za život kako prema kodratu tako i prema irodatu.
Braćo i sestre, ovo dvoje, naravno, žele da njihov budući život uvek bude srećan i da je blagosloven od Boga, tako da bilo kojim putem da krenu, da uvek budu u stanju da imaju dovoljno za život i to jedan srećan život. To može da se dostigne ako uslovi koji su baš objašnjeni budu ispunjeni, a to je ako R. stvarno prihvati da je R. njegova žena zauvek. R. mora takođe da prihvati da će ona zauvek biti R. žena. Ako se držite ideje da kasnije, ako ne budete srećni možete da se razvedete, to znači da odbijate i prekidate svoju sreću na ovome svetu i umesto dobre sreće koja bi vam došla u pravoj meri, sve će postati teško. Tako je to, braćo i sestre, Bapak neće da vam previše govori. Bapak se samo moli da brak između R. i R. stvarno bude dugotrajan, u stvari, kao kada ključ zaključa bravu. Zašto tako? Zato što vi želite srećan i uspešan život. Bapak uzima sebe kao ilustraciju. Pre nego što se on oženio, on nije posedovao krevet, iako je imao dobru platu: on je dobijao dve hiljade gildera. Tako kada se Bapak oženio, svi su mogli da vide da je on imao dovoljno nameštaja, imao je i kerevet. Razmislite o tome, braćo i sestre, jer Bapak je osećao da iako je on bio sam, njemu je mnogo stvari nedostajalo, ali da je imao ženu, da to ne bi bilo tako. Kada sam bio sam, ja sam bio čudan; kada sam dobio ženu, bio sam kompletan, dobio sam svoj par. Tako da ono što stari ljudi govore je stvarno istina. Bapak je stvarno osetio istinitost toga, i osetio je kako se sada stvari za njega menjaju. Da, ako ljudi ramišljaju sa materijalnog stanovišta, oni se boje da uzmu ženu. Pre nego što je oženjen, muškarac jede sam za sebe, samo za sebe. Ako on kupi jaja, ona su samo za njega. Pre nego što je on imao ženu, on je mogao da ima najmanje dva jajeta, samo za sebe. Ali posle svog venčanja on oseća kao da je podeljen na dva dela. „Ja jedem i ti jedeš; ako ja ne jedem, ni ti nećeš jesti.“ Na ovaj način, braćo i sestre, vi primate blagoslov od Boga tako da dobrobit teče ka vama kao jedna neprekidna struja. Ako je vaša sudbina ovakva, tako će biti i sa vašom srećom. Vi ćete uvek biti u stanju da primite i doživite sreću celog svog života, sve do vaše smrti.
Sada nešto u vezi onoga šta se dešava izvan granica smrti. Oni za koje se kaže da su duhovni ljudi, koji se zovu Subud osobe, treba da razumeju ovo u vezi života posle smrti. Ljudi misle da jednom kada su mrtvi više nema života; to bi takođe značilo da tamo ne bi bilo ni Boga. Međutim, snaga Boga vlada ljudskim životima takođe i onim što se obično naziva njihovom smrću. To odgovara onome što je rečeno u religijama: „Ashadu auk illaha” (stvarno nema Boga sem Allaha) i „Wa ashadu anna Muhammadar rasulluUah,” što znači, „Prorok Muhammad, Božije stvorenje, svedoči o postojanju Jednog Svemogućeg Boga.” Ova shahadat (muslimanska deklaracija vere) pokazje da smrt nije praznina ili ništa, već je ispunjena sadržinom. Ono što će umreti je nafsu, niža nafsu, koja se zove materijalna nafsu: ali duša će ostati zauvek. Duša (jiwa) nije materijalna; ona je duhovna. Da, danas nije pravo vreme da vam Bapak održi pravi govor, ali nije šteta da vam se daju osnovni delovi i opšti okviri o latihanu kejiwaanu od Subuda, ili o duhovnosti i njegovoj vezi sa materijalnim svetom. Ta veza je razlog zašto se ono što se zove preduzetništvo rađa iz latihana. To nije da vam Bapak govori da idete u biznis; vi to radite zato što ste ljudska bića i što ljudska bića žive od toga što jedu i piju i slično, sa svim što postoji na ovom svetu. Prema tome, vrlo je važno i potrebno za vas da radite. Ako možete, trebalo bi da radite za sebe; ako ne možete, tada radite sa nekim ili zavisite od nekoga jakoga, na primer; možete da radite za državu ili radite za sebe same. Ako želite da znate razlog zašto preduzetništvo nije uvek sigurno da će biti uspešno ili da će se uspešno razvijati, tada bi Bapak govorio mnogo duže. Razlog tome je zbog vaše lične greške što uvek pokušavate da pratite svoj rad (preduzetništvo) sa kejiwaanom. Bapak je doživeo način na koji vi uvek pitate vašu dušu da li je ovo ili ono ispravno ili istina? Ako pitate da li da kupite lutriju, vi možete da dobijete potrvrdan odogovor. Tada biste otrčali da je kupite i kasnije, kada bi došlo do izvlačenja, vaš broj na lutriji ne bi bio izvučen. Da li ste sebi postavili odgovarajuće pitanje? „Naravno, moja duša ( jiwa ) me štiti, ne drugi ljudi”; tako da mi imamo ideju da moramo da budemo u stanju da brinemo o našim ličnim interesima.
Bapak će vam dati primer jednog lopova i domaćina. Oboje mole istu molitvu: „Ja se molim Bogu da me zaštiti”; dok lopov moli da može lako da uđe u tu kuću, i da vlasnik čvrsto spava, tako da može da uzme bilo šta da mu se dopadne, dok se domaćin moli da bude zaštićen od lopova. Tako da Bog uvek daje ljudskim bićima ono što oni žele, a da li se to dobro završi ili ne, zavisi od osobe koja to prima. Ako je loše, to je njihova lična greška. Zato kada Bapak drži govore onima koji dođu da ga slušaju, on uvek kaže da nema dogme u Subudu; u Subudu nema metoda sa kojima se može dobiti ovo ili ono, već postoji samo predavanje Svemogućem Bogu, zato što stvorena bića mogu samo da prime i izvršavaju ono šta prime. Nama, članovima Subuda, braćo i sestre, nama ljudskim bićima, garantovana je milost od Boga, da primimo nešto van svesti, nešto što se zove hakekat, prava realnost. Tako da ako ste voljni da primite i da pratite latihan kejiwaan od Subuda, znajte da je hakekat ljudske molitve, jer se spontano javlja, nije planiran, niti baziran na bilo čemu, nije baziran na asketskom praktikovanju i nije organizovan na osnovu svesti. Kako svest poseduje svoju ličnu taktiku u svom delovanju u materijalnom svetu, ljudska bića moraju da koriste svoj mozak, svoju svest i svoja srca kako bi vodila računa o svojim životima sve dok žive na ovom svetu. Kasnije, posle smrti, je druga stvar. Bog nam je dao ovo, a to su pokreti, aktivnosti i buđenje na latihanu kejiwaanu od Subuda. Toliko je lako kada nam Bog daje nešto, nešto o čemu mi ne možemo ni da mislimo svojom svešću, što ljudska bića ne mogu da pronađu nikakvim traženjem, već što samo možemo da primimo uz strpljenje, iskreno predavanje, i uz veru i prihavatanje i predavanje Bogu. Ako se sećate prvoga puta kada ste primili latihan, prvi put kada ste primili ono što se razvija iz latihana kejiwaana, vi ste bili iznenađeni, vi ste se osećali iznenađeni, čudno: „Kakav je to život u meni, koji se po prvi put pokreće?” Taj prvi pokret na latihanu je - hu, što se u islamu razvija u Allah hu, hu Allah.
Da, tako da je jasno, braćo i sestre – to nije samo da Bapak govori ono što je za njega istina – to mi primamo na latihanu kejiwaanu od Subuda kada prestane uticaj nafsu, koja vlada nama i samo tada ćemo se setiti postojanja Boga i života. To je ono što je predstavljeno u islamu kada se na početku korana kaže: Alif, Lam, Mira: Bog jeste, On nije stvoren; Bog je preteča svega i ništa ne postoji posle Boga; Bog završava sve stvari i ništa ne postoji posle Boga; Bog je više spolja nego naša ljudska svest i više unutra nego najdublji deo ljudskog bića, u svakom pogledu. Zato Subud nije kebatinan ( sekta ), neko ezoterično učenje. Stvarnost je hakekat, stvarna realnost života. To je, kako je. Bapak je obavezan da daje savete koji su različiti od običnih, što znači, koji nisu takvi kao kada ljudi daju savete samo da bi zadovoljili slušaoca. Bapak samo opisuje prirodu situacije. Tako da Bapak savetuje, i njegov govor za R. i R. je nešto što bi trebalo oni da zapamte. Stvarno bi trebalo da se oni jako drže toga i da nemaju osećanje kao da je lako venčati se, ili da ako to neki vole, da mogu da se razvedu i pokušaju ponovo. Ako su vaša srca ovakva, okolnosti u vašem životu će biti isto takve. Tada na kraju vaš život, posle smrti, neće moći da bude osiguran. Tako, vi možete da živite kako volite na ovome svetu, ali tada uopšte nema nade za vas tamo na sledećem svetu. Kaže se da kada je Prorok Muhammad umro, on nije bio uplašen. Kako je on mogao da razume i zna kakav će tamo biti njegov život? Znao je da je njegova jiwa (duša) bila već živa. I ko joj je dao život? Jedan Svemogući Bog. Tako se on vratio svom izvoru: Ashadu aUa illaha illallah wa ashadu anna Muhammadar rasullah. (Ja svedočim da nema Boga osim Boga, i svedočim da je Muhammad izaslanik Božiji.) Kada neko umre, ljudi obično kažu. „Inna lihahi wa irma illahi rojiun“ (Mi smo došli od Boga i ponovo se vraćamo Bogu). Ne da se mi vraćamo Bogu, mi se vraćamo volji Božijoj. Ovo je Bapakov kratki savet koji on daje R. i R. i oni bi stvarno trebalo iskreno da ga prihvate, jer oboje su primili latihan kejiwaan, tako da oni već mogu dosta da osete. Za nas ostale, vi takođe možete da poslušate ovo i da prihvatite istinu onoga što je Bapak rekao.
Ovo je kraj Bapakovog objašnjenja i možda će ono biti prihvaćeno kako od R. i R. tako i od svih koji su ga čuli. AlhmaduliUahi robbil aalameen, wassalaam 'alai-kum wa rahmatullahi wa barakatuh. (Slava Bogu, vladaru svetova; mir sa vama i milost Božija i Njegov blagoslov).
Početna strana
Sadržaj
Pretraživač