 |
|
Govor
# 16 iz
„Bapakovi
Govori“Volum 5.
Snimljeni Govori od
Bapak Muhammad Subuh Sumohadiwidjojo.
Prvi Svetski Subud Kongres Coombe
Springs, 29 Avgust
1959. godine.
Pravo kopiranja za Svetski Subud Koncill
(WSC) 2000.
Izdato od strane
Subud Publications International Ltd. 2000
ISBN 1 869822 17 X
Kod broj:
59 CSP 16
Prevod Josephine Bačikin, provera Ratko Štrbac/Azalia
Milosavljević, lekturisano od Slavice Čelar
Samo za članove Subuda
John Bennett: Rekao sam Bapaku da se pojavilo jedno pitanje: „Šta je to predavanje, i kako možemo, mi koji smo sada došli ovde uz pomoć svoje svesti, da se stvarno predamo, kada mi posedujemo samo svoju svest sa kojom možemo i da se predamo?
Bapak: Dame i gospodo, Bapak bi voleo da vam da neka objašnjenja i odgovore na vaša pitanja u vezi toga kako se predavati snazi Božijoj.
Realnost vašeg predavanja u momentu vašeg otvaranja i posle toga, nije obično predavanje ljudi koji se pokoravaju Božijoj veličini samo svojim srcima, svojom svešću ili voljom. Ono šta je potrebno da bi se predali nije predavanje vašeg srca, već snaga Božija koja dejstvuje i koja se manifestuje u vašem biću. Znači, ono što vam omogućava da se predate Božijoj veličini je vaše srce koje je donekle ispunjeno jačinom Božije snage, koja dejstvuje u momentu kada ste otvoreni i uvek kada radite latihan.
Zato je suština predavanja ta da u potrebnom momentu, kada ste otvoreni a i kasnije, kada radite latihan, vaše srce bude prazno i bez vaših nada, želja i strasti, uključujući vaše želje da se predate Bogu? Kada želite da se predate, ono koje to želi, je samo vaše srce.
Istina je da bi na latihanu, prema volji Božijoj, trebalo vi da budete svesni celog svog bića i da ne mislite na bilo šta drugo. Tada će se iz dubine vašeg bića pojaviti pokreti. A pojava ovih pokreta u vama znači da se vi predajete Bogu; drugim rečima, da vi dopuštate bilo šta što Bog želi kao i delovanje Velike Životne Sile u vama. (Mislite na ovo) na ovaj način: to je kao da ste sa nekim, ko bilo šta da vam čini, podigne vas, drži vas, vodi vas, ili bilo šta, vi mu se ne suprotstavljate, vi mu se jednostavno predajete bilo šta da on želi da radi sa vama. Tako izgleda pravo predavanje Bogu.
Ovo je značenje predavanja veličini Boga. Međutim, nemojte da zaboravite da na latihanu i u primanju kontakta nije najvažnije predavanje, već činjenica da, uz Božiju volju, kretanje Božije snage ide preko onoga koji otvara, ka onome ko je otvaran. Njegova osećanja su tada u njemu spontano probuđena i aktivnosti njegovog srca, misli i želja se zaustavljaju.
Bapak kaže ovako zato što mnogi ljudi, pored nas, takođe praktikuju predavanje (Bogu). Njihovo predavanje možda je finijeg kvaliteta i stvarnije nego naše. Međutim, ako još nije Božija volja da kanališe Svoju snagu u njima, i pored toga što se oni predaju svaki dan i svaku noć, može se reći da se oni predaju Bogu hiljade puta, a ipak nema rezultata. Jasno je prema tome da je najvažnije, da ono što dovodi do realnosti primanja na latihanu, odnosno predavanje koje je praćeno kontaktom od Boga, nije vaše predavanje, već otvaranje. To jest, to je strujanje sile koja se kreće krzo telo onoga koji otvara, ka osobi koja je otvorena.
Znači, da stvarnost onoga što se dešava na duhovnom putu Susila Budhi Dharme leži u činjenici da je to stvarno milost Božija. U stvari, čak ako mi i zaboravimo da kažemo (reči pri otvaranju), jednom kada onaj koji otvara stane ispred osobe koja se otvara i svedoči njegovoj ili njenoj iskrenoj želji da radi latihan na način koji mi radimo, unutrašnje osećanje te nove osobe je probuđeno, tako da će ova stvarno osetiti vibracije u sebi. Ovo je jednostavno, zato što je to Božija volja, uz milost koju ste vi primili.
Stvarno, to je uvek jednostavno kada Bog daruje Svoju milost. Kako je rečeno na javanskom jeziku, možda je to u Bapakovoj knjizi, „sapa antuk wahyuning Allah, dumilah mangulah bangkit” što znači „za one koji su u stanju da prime Božije otkrovenje sve je učinjeno da bude jednostavno”. To znači da sve što oni rade je lako; oni su u stanju da znaju stvari koje su van spoznaje i mogu da prime ono što ne mogu da žele.
Tako da akt predavanje Bogu zavisi od dobijanja Njegove milosti. Mi se predajemo Bogu kako bismo lakše primili kontakt. Ovo primanje je zato što Bog tako želi, jer je Božija milost u nama, a ne zato što smo mi dobri u predavanju, i ne zato što je naše predavanje Bogu finije ili specijalnije. Čak ako vaše predavanje ima nedostataka, čak i ako zaboravimo neke od reči pri otvaranju, to ne smeta, jer mi smo primili Božiju milost. Zato se Bapak nada da niko od vas ne gleda na Subud latihan kao nešto što jednostavno možete da napustite kada ga više ne trebate ili vam se ne dopada ono što se dešava. Nemojte to da čnite, jer stvarno, to je volja Božija, to je stvarno Božija ljubav i pomoć ljudskom rodu. Bog zna da bez Njegove pomoći ljudska bića nisu u stanju da pronađu pravo služenje Boga.
Reči izgovorene u momentu otvaranja su samo obične reči, upućene svesti osobe koja se otvara, tako da ona ne misli da smo to mi (helperi) koji imamo autoritet . Jer to nije Božija volja; Bog ne voli da mi budemo arogantni ili da postavimo sebe iznad drugih. Bog želi da budemo ravnopravni u osećanjima sa drugima, da budemo braća i sestre jedno drugome. To je volja Božija za ljudski rod, tako da možemo da budemo na ovome svetu jedna večna ljudska porodica; jer postoji samo jedno čovečanstvo i jedan Bog.
Što se tiče onih koji ništa ne osećaju u momentu kada se otvaraju ili za vreme nekoliko prvih latihana, ili čak i posle dosta dugog perioda, i koji osećaju da su njihove misli još uvek vrlo aktivne, ti ljudi su u stvarnosti bili otvoreni, ali uticaj njihovih misli, srca i želja je prodro vrlo duboko u njih. Oni ne bi trebalo, ipak, da se brinu ili da osećaju neko žaljenje u vezi ovoga, jer će i oni sigurno na kraju osetiti svoje otvaranje. Bapak je video ovo već na mnogim mestima koje je posetio. Neki članovi ne doživljavaju ništa za prvih deset ili jedanaest meseci, ili čak i duže, ali na kraju i oni primaju. I jednom kada počnu da primaju oni se dobro razvijaju. Jasno, oni su od početka bili otvoreni, ali su spori u svom primanju, jer uticaji ovoga sveta su prodrli duboko u njih.
Prema tome jasno je da kontakt ne dolazi samo kao rezultat predavanja, već kroz primanje Božije milosti. Bapak vam uvek kaže: „Stanite i slobodno primite.“ Značenje ovoga „slobodno” je da stvarno osetite svoje biće bez bilo kakve tenzije. Na primer, osoba koja će da se otvori ne treba da drži svoje ruke stisnute, jer to nije slobodno držanje, niti treba da drži ruke na leđima, jer i to takođe nije slobodno držanje. Način kako biti slobodan je kao da nemate snage, što znači da se stvarno predajete Bogu i dozvoljavate bilo šta da Bog želi da vam učini. Ovaj način, kada ste potpuno slobodni, zove se predavanje. I pored toga, bez funkcionisanja Božije snage u vama, ništa se neće desiti; tako da u predavanju, ono što je najvažnije je milost koju primamo.
Bapak se nada i sve vas savetuje da ne žurite kako bi se pokrenuli kada primate latihan, nego da osetite poreklo pokreta i kako oni nastaju. Sada će vam to Bapak i pokazati. ( Bapak ustaje.) Bapak stoji vrlo relaksirano i slobodno, ovako. U vojsci se kaže, „Voljno“. Ovo je „voljno“. Sada, jednom kada ste ovako slobodni, tada počinjete. ( Bapak menja pažnju.) Ovo je „Pažnja!“ To znači da je Bog preuzeo komandu. Pre toga, vaše srce je komandovalo, ali sada ste oslobodili svoje srce tako da možete da čekate komande od Boga. Možda će vam Bog dati naredbu: „Pažnja!” ( Bapak ponovo menja pažnju. Smeh.)
Međutim, sa vama nije ovako, vi se previše žurite. Vi dođete i odmah počinjete da se pokrećete ovako.( Bapak čini sve vrste pokreta. Smeh.) Nemojte da se žurite. Kada stanete za latihan, počnite sa osećanjima, „Sada sam relaksiran, slobodan od komandi srca i misli, i čekam Božije komande.“ Tada Bog može da kaže, „Pažnja!“ (Ponovo je Bapak u stavu pažnje. Smeh.) Tada će se pojaviti bilo šta da dođe, možda nešto kao što je ovo (pokret), ili kao ovo (pokret), ili kao ovo (još pokreta i smeh). Zato nemojte ovako da radite. (Bapak trči i lupa nogama i skoro da je pao na tlo, sa uzdignutim rukama. Mnogo smeha.) Jer tada nećete primetiti odakle ono dolazi i kako počinje u vama.
Isto se odnosi i na završetak latihana. Jednom dok budete radili latihan možda ćete osećati, „Oh, možda će Bog prekinuti da mi daje komande.“ Tada će vam možda Bog reći, „Stani, relaksirano!“ (Bapak je stao mirno.)Vi treba da se naviknete da primate početak i kraj latihana. Tada ćete shvatiti, „Oh, to je ovako.“
Ako, recimo, Bapak kaže na islamskom: „Allahu akbar” (Bog je velik) zašto se on pokreće na ovaj način? (Bapak je podigao ruke i drži ih na svojim grudima.) Zato što Allahu akbar odgovara ovim pokretima. Međutim, ako Bapak učini ovo (Bapak je učinio isti pokret uz pevanje), tada to nije u redu. Ili ako Bapak kaže „Allahu akbar“ ovako (Bapak se pokreće u igranju. Smeh) to je isto pogrešno. Ako Bapak kaže „Allahu akbar“ on mora da se pokrene ovako. Ako vi, na primer, kažete: „Oh Gospode - Isuse,” (ovde Bapak podiže svoje ruke) to je u redu. Ali ako uradi ovako, „Oh Gospode - Isuse,“ (Bapak igra) to nije na mestu. Da! Tako da ćete znati kako latihan počinje i kako prestaje.
John Bennett: Kraj je Kongresa. Ja mislim da svi želimo da izrazimo zahvalnost Bapaku. Desilo se da sam ovde, i da mogu da kažem za sve nas da smo zahvalni Bapaku što je došao na ovaj Kongres i što nam je dao toliko indikacija, da mislim da niko od nas ne može da ode odavde bez jednog drugačijeg razumevanja Subuda. Jedan čovek mi je rekao posle četvrtog dana Kongresa: „Izgleda da je ceo svet izmenio značenje za mene, i da nikada neću biti u stanju da vidim stvari na isti način posle ovoga.” Mislim da je za mnoge od nas isto tako. Mi zato stvarno želimo da kažemo Bapaku hvala što je došao; i ako ima nešto da nam kaže, mi ćemo biti vrlo sretni.
Bapak: Dame i gospodo, Bapak je završio odgovore na pitanja u vezi značenja predavanja i želi da nastavi sa par reči svima vama.
Braćo i sestre, Bapak je dirnut. Takva je Božija snaga koju smo primili, iako smo radili već dosta dana, ovaj se Subud Kongres, uz milost Božiju, odvijao dobro. Zašto je tako? Zato, kako je Bapak ranije rekao, što nas Bog štiti i daje Svoj blagoslov; za ono što radimo u saglasnosti sa Božijom voljom. Zbog toga bi trebalo da se zahvaljujemo veličini Boga za vođenje i uputstva koja smo primili, koja su funkcionisala u nama, a da nismo bili svesni toga. Mi moramo i treba da budemo zahvalni Bogu što se ovaj Kongres odvijao vrlo dobro. To nam je pomoglo da unesemo red, iako ne još perfektan, u organizovanje naših članove svuda u svetu, i da dođemo do rezolucije koja, verujemo, može da bude razumljiva i koja će da koristi našim članovima.
To je način kako Bog vodi nas, ljudska bića, tako da možemo, a da nismo svesni toga, da izvršavamo ono što je potrebno, a da nismo pod uticajem svojih želja i strasti. Ovo je ono čemu je Bapak bio svedok za vremem ovog Kongresa. On vam je davao objašnjenja prema vašim potrebama, sa namerom da se to odnosi na ono što ste morali da radite bez vaših strasti ili želja. Vi ste bili u stanju da primite poruku i savete od Bapaka koje vam je davao, tako da u bilo kojoj diskusiji, sve se odvijalo bez nesporazuma. I sada smo došli do kraja Kongresa, sa atmosferom mira koja ima umirujući efekat na naša srca.
Što se tiče dužine ovog Kongresa, koji je trajao dvadeset dana, to nije zato što smo imali da se suočimo sa teškim problemima. U stvarnosti to je zbog toga kako bi se ljudi približili jedno drugom u svojim srcima i osećanjima. Sem ovoga, možda je ovome razlog i vaša želja da budete bliže Bapaku, dok je Bapak, sa druge strane, želeo da bude blizu vama, svojoj deci. Zato dugačak period ovog Kongresa nije bio potreban samo radi rešavanja problema, već takođe da se čuju Bapakovi govori i čuju njegovi saveti, koji su vam potrebni.
Kako je ovaj Kongres Subuda uspeo da se završi na jedan miran način, jasno je da ono što sada treba da radimo, kako bismo doneli zaključke ovog Kongresa, je da se sve odvija takođe na jedan miran način, bez strasti. Rezultat toga je da ćete, kada se vratite kući, vi možda biti u stanju da radite na jedan bratski način, kao pravi članovi porodice, izbegavajući neslaganja u svojim grupama. Vi ste doživeli jedan primer dok ste bili ovde na Kongresu da važna pitanja, koja bi obično vodila nesporazumima jedne intelektualne prirode, nisu bila takva. Ono što je postigunto na ovom Kongresu događalo se u jednoj mirnoj i sretnoj atmosferi, jer ste vi bili spremni da prepustite onom drugom da bude u pravu; jer ustvar, ono što svi mi tražimo je - istina.
Ako biste bili u stanju da ovaj primer ponesete sa vama u svoja mesta, što znači da tamo praktikujete ono što ste ovde doživeli, to bi svakako moglo da donese harmoniju. Donelo bi disciplinu i zadovoljstvo gde bi svaka osoba izvršavala svoje obaveze.
To je, ustvari, Božija volja: da ljudska bića treba da služe Boga prema Njegovoj volji, to jest, u miru i čistoti srca i osećanja. Ovo bi trebalo da bude jedan putokaz koji omogućuje svakom od vas da dostigne nivo koji mu je potreban. Trebalo bi da posedujete unutrašnje stanje koje je istovremeno čisto i jasno, spremno da popusti drugome, da nije pod uticajem nižih sila, čije je karakteristike Bapak objasnio u ranijim govorima.
Sada, govoreći kako jedno ljudsko treba da bude pema drugom ljudskom biću, Bapak pohvaljuje sve one koji su preuzeli da pripreme ovaj Kongres, i one odogovorne za pripremu svih dokumenta, sve do sada. Iako je sve ovo bilo zahvaljući Bogu, Bapak, kao ljudsko biće mora da izrazi svoje priznanje i neograničenu zahvalnost vama, koji ste bili u stanju da izvršite ove obaveze koje su ustvari vrlo teške, i što ste to uradili vrlo dobro.
U ovim završnim rečima, Bapak se moli za svakog od vas da se mirno vratite svojim domovima pod Božijom zaštitom, i da se ujedinite sa svojim porodicama u sreći, sigurnosti i zadovoljstvu, i da svi vi budete u stanju da isupunite svoje obaveze na jedan najbolji način.
Ovo je kraj Bapakovih reči svima vama ovog poslednjeg dana. Bapak se nada da ćete mu oprostiti što je slobodan samo još danas i sutra, kada će vam pomoći sa pitanjima i drugim stvarima.
Ovo je sve. Mnogo vam hvala.
Početna strana
Sadržaj
Pretraživač