Govor muškarcima i ženama Kalkuta 28. mart 1960. godine Početna strana       Sadržaj     Pretraživač

Govor  #6  iz „Bapakovi govori volume 7”, kompletni snimljeni govori od Bapak Muhammad Subuh Sumohadiwidjojo, Copyright © 2007 the World Subud Association.
Sva prava su rezervisana. Izadato od Publications International 2002 ISNB 1 869822 19 6
Kod broj: 60 CCU 1.
Samo za članove Subuda
 

Dame i gospodo, večeras bi Bapak voleo da vam stvarno objasni šta su prinicipi i cilj latihana – duhovnog treninga – od Subuda, kako biste mogli da razumete da to nije trening u jednom običnom smislu reči, već da je to jedan trening probudjen snagom Jednoga Svemogućeg Boga, koji obuhvata …(ne jasno). Prema tome, Subud nema za cilj ono šta ljudi obično smatraju nekim ciljem. Ako jedna organizacija ima neki cilj, to znači da je ta organizacija stvorena sa jednom željom iz srca i svesti; ali Subud nije to. Subud je trening koji mi primamo od Svemogućeg Boga. Kako ga mi dobijamo od Svemogućeg, sigurno je da onaj koji želi da mi radimo ovaj trening je sam Bog, i prema tome to će nas vratiti Bogu. Tako da vi možete reći da je cilj jednostavno: da mi dolazimo od Boga i ….. (nejasno).

Jasno je, da latihan od Subuda nije aktiviran našim srcem, mislima, svesti ili željama. Prema tome, mi nikako ne možemo da mislimo o sadržini latihana; mi možemo samo da čekamo vreme kada će nam Bog garantovati svoju milost; samo tada ćemo mi biti u stanju da razumemo i da postanemo svesni onoga što Bog želi za nas. To pokazuje da ono što dobijamo od latihana nastaje od jedne struje koja je potpuno slobodna od uticaja naših želja, srca i svesti. To isto znači da niže sile, koje postoje u okrviru okruženja ljudskih želja, srca i svesti, nemaju uticaj na nju.

Bapak može ovako da objasni: da naše unutrašnje osećanje može da bude pod uticajem materijalne stvari, odnosno od materijalne sile ili životne sile, zato što naše misli, naše srce i želje, obraćaju pažnju i misle na te materijalne stvari. Isto tako, biljna životna sila utiče na naše unutrašnje osećanje jer mi pridajemo pažnju biljkama: mi mislimo na njih i na vrstu hrane koju možemo od njih da pripremimo. Zašto životinjska životna sila utiče na naše unutrašnje osećanje, zašto ona utiče na nas? To je zato što mi obraćamo pažnju na životinje; mi mislimo na njih i jedemo njihovo meso.

Zašto duh životne sile ljudskog tela, fizička životna sila ljudi, utiče na naše unutrašnje osećanje? To je zato što se mi družimo sa svojom ljudskom braćom i takodje zato što se mi venčavamo i imamo seksualne odnose. Kada se mi družimo sa drugim ljudima, čak i ako samo slušamo njihove glasove, vidimo njihova tela, udišemo njihov miris ili osećamo nešto u vezi njih, sve to utice na naše unutrašnje osećanje; tako da mi automatski mislimo u vezi svog ljudskog druga i obraćamo pažnju na njega. To je ono što je Bapak sada rekao: materija, biljke, životinje i fizička ljudska sila su još uvek u okviru naših želja, srca i misli.

Ipak, na latihanu smo mi vodjeni i trenirani Božijom snagom, koja nas obuhvata iznutra i spolja, tako da mi primamo znanje od naše ljudske duše, te rohani duše, koja je izvan ljudskih želja, misli i srca. Tada  nama postaje jasno da Bog želi da mi postanemo svesni svojih života kao života jednog ljudskog bića koje poseduje jednu rohani dušu, i koje zna kako da živi na ovome svetu kao i u životu posle smrti. To ne znači da rohani duh utiče na nas na jedan način kako to čini materija, biljka, životinja i fizička ljudska sila. To smo mi sami koji utičemo na njega; mi utičemo na rohani, tako da njen duh, njena sila, može da bude u našem unutrašnjem osećanju. Ali mi nikako ne možemo da utičemo na rohani duh svojim srcem, mislima ili željama. Način našeg uticaja na duh koji je viši od nas samih nije dostignut sopstvenom svešću, srcem ili željama, već kroz predavanje, kroz čistotu, i preko pročišćenja od svih grešaka i grehova koji su u nama.

Iz ovog razloga naše unutrašnje osećanje treba da bude očišćeno. Tako da, na treningu koji mi primamo, pre svega, mi smo pročišćeni od svih grešaka; to jest, grešaka uzrokovanih uticajem nižih sila, materijalnih, biljnih, životinjskih i fizičkih ljudskih sila koje su već dugo prisutne u našem unutrašnjem osećanju. Čiste se takodje i naše želje, koje su predhodno bile korištene kao instrumenti nižih sila. Samo tada, kada je sve čisto i dobro, mi možemo da pronadjemo duh rohani. Samo tada se taj duh manifestuje u našem unutrašnjem osećanju, tako da, dok smo mi još na ovome svetu, mi u stvari možemo da doživimo ne samo to kakav je naš zivot na ovome svetu, već isto tako kako će naš život biti kasnije, posle smrti.

Tako da za ljude uopšte, – za vas – onaj ko nije još čist i ko je još uvek vrlo kontrolisan željama, srcem i svesti, stvarno mu je vrlo teško da primi i oseti snagu rohani sile.

Sve dok ste još uvek pod uticajem tih nižih sila – to jest, materijalnih, biljnih, životinskih i fizičkih ljudskih sila – vi nećete biti u stanju da se podignete kada budete umrli. Kada budete umrli za vas će biti nemoguće da se podignete i vi ćete morati još uvek da se vratite ovamo. I ako se vratite ovamo, nije sigurno da ćete se vratiti kao ljudsko biće. Možda ćete se vratiti kao neki materijalni predmet, ili jedna biljka, ili neka životinja. Zato, ovde i drugde, životinjama je dat jedan poseban tretman i smatraju se svetima, jer stvarno je moguće da jedna žvotinja može da bude okupirana dušom nekoga ko nije bio u stanju da se podigne i ko se vratio na ovaj svet u životinjskom telu. To je ono što se obično naziva reinkarnacija.

Ima mnogo ljudi – Bapak ih ne osudjuje, ne – ali ima još mnogo njih koji se obraćaju kamenju. Oni u svojim imaginacijama zamišljaju kamenje i misle o njima, i smatraju ih da su viši od njih samih, tako da se oni mole kamenju; što znači, da oni traže njihov blagoslov, njihovu milost, njihovu naklonost, i njihove molitve. Zašto je to tako? Zato što se to stvarno i dešava, da jedna osoba koja nije u stanju da se podigne, da se vrati u kamen, u materijalni predmet; tako da tu postoji neka vrsta snage, u tom kamenu.

Ali ko je dao snagu tom kamenu? Sasvim jednostavno, sami ljudi. Posebno u slučaju sa idolima: svake večeri vi se prostirete ispred njega, i stavljate na njega svoje cveće i mirise. Svako veče pre nego što odete da spavate, vi tako radite, da na kraju ono postane mnogo snažnije nego vi sami.

Isto je i sa biljkama. Ima ljudi koji se mole drveću. Oni smatraju drvo kao da je nešto sveto, donose hranu i stavljaju je na drvo. Oni donose sve moguće vrste stvari i ostavljaju ih na drveće. Oni čak praktikuju sve moguće vrste žrtvovanja: kolju koze i slično i stavljaju ispod drveća, jer smatraju da je to sveto drvo. Isto je i sa životinjama i ljudima.

Iz tog razloga, u religiji, Bog daje instrukcije Svojim izaslanicima da ljudi ne bi trebalo ovako da se ponašaju, i da oni treba da pridaju veću pažnju sebi samima kao ljudskim bićima, jer život i smrt ljudskih bića je u okviru njihovih tela. Tako da ako vi ne pazite na svoje telo, kako spolja tako i iznutra, isto kao iznutra prema spolja, vi sami nemate nikakve vrednosti, kako u očima ljudskih bića, tako ni u očima – ili snazi –Boga.

Ako mi, ljudska bića, nastavimo da obraćamo pažnju na materijalne objekte, biljke i životinje, pa tek onda na nas same kao ljudska bića, kako vreme protiče, mi ćemo se sigurno spuštati na sve niži i niži nivo. Tako da sa tačke posmatranja našeg unutrašnjeg osećanja, ovo ljudsko telo neće uopšte biti od bilo kakve korisiti. I tada neće biti koristi od Božijeg stvaranja ljudskog bića na ovome svetu sa jednim perfektnim telom kao što je ovo, čija priroda je pametnija, sposobnija i inteligentnija nego priroda materijalnih predmeta, biljaka, životinja ili fizičke životne sile samih ljudi.

To su razlozi zašto životi nekih ljudi na ovome svetu postaju mračni, i zašto oni dolaze do tačke gde bivaju izgubljeni u tome, kako da žive i kako da budu sretni na ovome svetu. Dok, u stvari, ljudska bića su stvorena na ovome svetu sa inteligencijom i svešću, što znači da smo više u mogućnosti da rešavamo stvari, i da smo više u mogućnosti da posedujemo jedan plemenit karakter, nego neka druga bića, odnosno, materijalni objekti, biljke i životinje.

Zbog toga, na ovome Subud latihanu, to je kao da smo mi stvoreni da ponavljamo lekcije koje primamo od Boga. Mi smo učinjeni da ih ponavljamo, vodjeni snagom Božijom, jer smo mi izgubili svoj put. Tako da je za nas jasno da Bog stvarno voli ljudska bića i da stvarno ima milosti za nas. Bog nas spašava da ne izgubimo svoj put, i od toga da ne izgubimo svoju sposobnost da služimo Bogu na način, koji ne negira, ili ne podstiče da napustimo ili izbegavamo da živimo jedan kompletan život, ovde na zemlji.

Prema tome, na našem latihanu –  vi ste u stanju i sami da se uverite, da čak iako još ne potpuno – da smo mi trenirani u tome kako da hodamo, kako da pokrećemo svoje ruke, kako da dodirujemo, kako da koristimo svoje glasove, govor, ukus, vid, sluh, miris  čak i kako da koristimo svoju svest i kako da se ponašamo. A opet, vi ste videli da ste od malena mogli da hodate; vi ste mogli da dodirujete, govorite i osetite. Da, tačno, ali nemojte da zaboravite da je vaš uobičajeni način rada pogrešan, jer vi još uvek kopirate način na koji to drugi čine, a ne osetite instrukcije za život koji je u vama. Tako da, ako ste bili od malena sa ljudima koji samo skakuću, tada možda, kako rastete, vi nećete biti u stanju da hodate onako kako to sada radite. Umesto hodanja, vi biste skakutali jer vi imitirate, vi radite ono što vidite da drugi ljudi rade tokom celog svog života.

Tako da pokreti koje vi primate pokazuju način na koji vi hodate, način kako vi držite stvari, dodirujete, i izražavate sebe kada govorite, i vi ćete biti u stanju da se ponašate u skladu sa svojim unutrašnjim bićem, i u skladu sa instrukcijama koje su u vama samima. Tada ćete biti u stanju da izbegnete da radite nešto pogrešno. Bapak će vam dati jedan primer kako bi vam ovo ilustrovao. Ako se Bapak ne bi ponašao u skladu sa svojom dušom, koja je oživela, verovatno da bi on samo imitirao druge hodajući ispred nekog objekta  na ovaj način (gestikulira). Ali zato što su Bapakove ruke žive, i poznaju instrukcije za život koje su u njima, njegove ruke neće biti u stanju da se mole tom objektu, čak i ako bi on to želeo da one to čine. Ako ruke ne mogu nešto da rade, jer one znaju istinu, šta više, to znaju nečije misli i svest. One neće uopšte biti u stanju da to čine. Tako da je sve upućeno na: ja – Bog. Ja prema Bogu.

U religijama se kaže da Bog postoji i da je Bog Jedan. Nema drugog Boga, osim Jednoga Boga, koje Muslimani zovu Allah, a koje Englezi, kao i Holandjani zovu - God. Drugi ljudi …. pa, ja ne znam, ali značenje je isto. I oni iskreno svedoče, govoreći da sam  ja, jedno ljudsko biće, svedok. Biti svedok znači da, kao sluge, oni potvrdjuju da Božija snaga postoji u okviru samih ljudi.

U islamu se  kaže – i nije to da Bapak interpretira islam i da vi treba to da verujete, ne, to je samo jedno objašnjenje – Muslimani kažu na njihovom jeziku, „Ashhadu al-l- a il- aha illa’ll- ah wa ashhadu anna Muhammadan ras- ulull- ah” (Arab.: Ja svedočim da nema Boga do Boga i svedočim da je Muhammad izaslanik Božiji.) To znači, „ Nema nikoga koga ja smatram da je Bog osim Boga, i svedočim da je Muhammad …” Ovde Muhammad znači svako stvorenje koje poseduje jednu formu.

Snaga ne može da se čuje, ne može da se vidi, i ne može da se razume, osim preko neke odredjene forme. Nema zvuka osim ako nemate u nešto da udarite. Ono što je udareno je stvorena stvar (Bapak udara o jednu čašu: ting, ting, ting). Ali da li postoji zvuk u ovome (čaša)? Ne! Zvuk postoji, i njegovo jedino značenje je da se čuje. Zato se kaže, „Ja svedočim da je Muhammad Božiji izaslanik”, što znači da jedno stvoreno biće ima formu – to jest, ja – kao jedan svedok objavljujem postojanje Boga i Božije snage.

Sigurno je da mnogi ljudi kažu da je to bio prorok Muhammad koji je bio svedok ili kome je dato da se osvedoči; jer stvarno, on je bio prvi koji je to doneo ljudskom rodu. Tako da ljudi upućuju svoje misli samo na njega. Sam Muhammad je shvatao, da snaga Božija obuhvata ceo univerzum, tako da nema ništa što nije obuhvaćeno Božijom esencijom – Božijom snagom. U samom kamenu i van njega; u biljkama i van njih; okolo i unutar  svega i sve je uvek time obuhvaćeno. To znači da snaga Božija ne može da bude ometana bilo čime. Tako da u realnosti, mi ljudska bića, svi smo svedoci postojanja Božije snage. Ali mnogi ljudi nisu svesni ovoga, jer su oni loše koristili svoje misli i inteligenciju već jedno duže vreme. Oni preteruju, poštuju i obožavaju materijalne objekte, biljke i životinje iznad svog ličnog ljudskog bića, koje je u stvarnosti mnogo bolje i koje je jednog višeg nivoa nego te druge stvari.

Zato na našem latihanu, mi smo vodjeni snagom Božijom na jedan način koji ne razumemo, jer Božije vodjenje u vama je iznad vašeg ljudskog razmišljanja i želja. To znači da je iznad ograničenja ljudskih kapaciteta. Zašto je to tako? To je zato što su ljudska bića, i pored svih sposobnosti koje imaju, skrenula sa pravog puta. Bog razume da sve dok su ljudi vodjeni svojim srcem, svesti i željama, oni nikada neće postati perfektna ljudska bića, jer njihova srca, misli i inteligencija, greše. Iz tog razloga to je sve otklonjeno i zaustavljeno. Tada ljudsko unutrašnje osećanje počinje da živi, tako da jedna osoba može da oseti razliku izmedju “ja vidim” i “ja sam učinjen da vidim”. Vi ćete biti u stanju da osećate i da znate razliku izmedju to dvoje, i Bog će vas voditi u okviru vašeg bića. Tako da vas molim, nemojte da se pitate šta je korist od hodanja, od pravljenja pokreta i tako dalje (na latihanu). Vi možete da budete sigurni da je u tome jedna neizmerljiva korist. Samo tako je, da do sada, vi još niste u stanju da to razumete.

Vi možete da radite uobičajene stvari; to jest, vi možete da se koncentrišete, ili da sedite u položaju meditacije; ili možete da se izolujete na planini i da činite obred jedne lične negacije. Vi možete da činite sve te stvari. Ali nemojte da pogrešno razumete, nemojte da zaboravite da su to vaše želje, srce i svest koji sve to rade. I vi još ne shvatate da su vaše želje i misli jedan instrument duše koja je u vama. I vi još ne znate koja vrsta duše ima vlast u vašem biću. Predpostavimo, samo kao primer, da je u vama  jedna životinjska duša; tada će svi vaši napori i mučenja, i mnogi meseci ili godine koje ste proveli na planini, biti izgubljeni u ispunjenje interesa jedne životinjske duše, umesto jedne ljudske.

Zbog toga, na našem latihanu, mi smo vodjeni snagom Boga, tako da mi možemo da dobijemo kompletnu pripremu u samom svom biću. Onaj koji priprema sve te delove našeg bića je Bog. Jer Bog je Sve-spoznajući, i Sve-moguć. Tako da, uz tu pripremu, mi možemo da hodamo po putu koji je ispravan i u saglasnosti sa Božijom voljom.

Neki od vas mogu da pitaju kako to da Subud može da nadje put koji je za ljude tako lak da prime i tome slično. Bapak odgovara tako, što kaže da on takodje ne zna; on ne razume kako može da bude tako lako. Jer, kada je Bapak to primio, on nije to tražio. Ne. U stvari, on je jako teško radio; on je koristio potpuno svoju svest. Ali niko ne zna kakva će Božija milost biti kada se da ljudskim bićima, medju njima i Bapaku. Tako da vi možete da smatrate da to nije bio Bapak koji je tražio duhovno znanje, već je znanje tražilo njega. Ono je tražilo njega.

Bapak vam ovo kaže zato što, kada je on primio, on je bio ovako (gestikulira), miran. On nije pokušavao – on je još uvek radio, još uvek je pisao. Tada, odjednom, bilo je kao da je …„Hej, šta je to?” Bapak je počeo da hoda, spontano. Tada, nakon hodanja, on se molio na muslimanski način. Nakon molitve, on se vratio nazad, spavao i ponovo učio.

To se ponavljalo tako svake večeri. Kako je uzeo knjigu da studira – Bapak je studirao knjigovodstvo – odmah kako bi počeo da studira, njegove ruke bi se pomerale ovako …. ( gest ). On je ponovo hodao i otišao u svoju sobu da se moli, kao ovo ..( pokreti ). To je kako je bilo.

Tako Bapak nije tražio duhovnu spoznaju, već je spoznaja tražila njega. To je ono što Bapak zove milošću od Boga. Tako da ono što je on primio, i ono što on daje svima vama, je u suštini milost od Boga. U islamu to se zove mu‘jizat All- ah. Mu‘jiza, (Arpski: čudo) znači jedan poklon od Boga. To nije od neke druge osobe. Ne. Zato smo mi u stanju da primimo ovaj trening na jedan vrlo lak način, jer stvarno, to je kako je Bapak primio. Tako da ono što vi primate je isto kao kada je Bapak primio, sasvim isto.

Bapak nije jedan školovan čovek. Ne. Bapak nije kao tako zvani mahatma (Sanskrit: maha “veliki” + atman”duša”). Ne. Niti je on kao neki popa. Ponovo, ne. Niti je on kao neki mudar čovek. On je isti kao što ste svi vi. Ipak, Bog je učinio da Bapak bude u stanju da se preda Bogu, tako da se on stvarno i iskreno predaje. I kako je čitavo biće (Bapakovo) ispunjeno snagom od Boga, pa, bilo šta da mu je potrebno, tu je. Tako da je Bapak u mogućnosti da zna kako će njemu biti sutra – sutra ujutru – dan posle sutra, za jedan mesec, za dva meseca, za godinu dana, za dve godine, za deset, dvadeset godina, za pedeset godina, za stotinu godina, za hiljadu godina nakon svoje smrti. Da, on sve to zna. Ne zato što je on mudar. Ne. Bog zna, i vodi Bapaka tako da on zna sve te stvari.

To je velika sreća da je to došlo ljudskim bićima koja se mole Bogu. Najmanje što će ljudi znati je, kakav će biti njihov život, tako da oni postanu ljudska bića čiji život na ovoj zemlji nije upropašten. Oni ne žive samo da bi umrli. Ne. Oni žive radi toga da znaju za nastavak svog života, koji je beskonačan. Kako je Isus rekao, smrt je nastavak života ljudskih bića. 

Ako je to već tako za Bapaka, koji je bio prva osoba da primi (latihan), i preneo ga na sve vas, tada vi takodje imate šansu, jednu nadu, baš kao i on – i ako ne baš istu, ali sličnu – jer trening koji ste vi primili stvarno nije preko nikoga drugoga, nego od vodjenja Božije snage. Nema nikoga drugoga, jer samo Bog može da vas vodi u svet koji Bapak naziva rohani svet; jedan svet koji je izvan ljudskih kapaciteta, izvan limita svesti; jedan svet tako ogroman da vaša svest ne može da ga predstavi kako izgleda.  Ne samo da je rohani svet ogroman; ono što je u njemu je takodje ogromno. Kasnije, kada vi dostignete tu tačku, vi ćete biti u stanju da se uverite u ovo i stvarno doživite kakav je tamo život. Oh, on je mnogo drugačiji.

Bapak će vam dati jednu ilustraciju. Na primer, vi se kupate. Kada se vi kupate ovde, u kadi, voda je samo dovde. Ako biste se sa ovim ljudskim telom vi kupali u rohani svetu, vi se ne biste kupali, već biste bili potpuno potopljeni i nestali u njemu, jer je on toliko ogroman. Isto tako je kad biste vi nešto probali – recimo kao što je krompir. Krompir ovde (na svetu) je drugačiji od krompira tamo. Vaše telo tamo ne može da jede krompir, to bi bilo nemoguće za vas, sa ovim telom da jedete krompir tamo, jer bi on bio prevelik. Ova kuća ne bi bila dovoljno velika da obuhvati čak ni jedan krompir.

(Tu je jedan kratak prekid u snimku) Tako, na ovom našem latihanu, mi smo stvarno vodjeni od Boga, koji postoji u našem biću i obuhvata nas, tako da smo u mogućnosti da idemo bilo gde kuda nas Bog uputi, bilo gde da nas Bog vodi.

Ovo je Bapakovo objašnjenje u vezi duhovnog puta Subuda. Nije bitno šta je njegov cilj, i slično, jer jasno je da Subud dolazi od Boga i sigurno vodi ka Bogu. Bapak će sada završiti; on će možda nastaviti, ne sutra, ali sledećeg dana – jer on oseća da je potrebno da vam da objašnjenja.

Početna strana       Sadržaj     Pretraživač